Zablude razotkrivene

4 zablude o hrani u koje slepo verujemo: Vitamin C neće sprečiti prehladu!

Koliko god da ste ubeđeni da su mališani hiperaktivni zbog šećera, istraživanja pokazuju da šećer nije krivac za to
Nutricija 24.08.2014. - 14:56h Autor: stvarukusa.rs
Foto: Shutterstock

Neka verovanja su toliko ustaljena da često u njih nikako ne smunjamo. Da li je to zato što su ih još naši roditelji čuli od svojih roditelja, koji su čuli od roditelja svojih roditelja... Ne znamo, ali se pokazalo da jednostavno nisu tačni.

 

Evo četiri mita o ishrani u koje najčešće verujemo, a nemaju veze sa istinom.

 

Alkohol ubija moždane ćelije

 

Da se razumemo, čist alkohol će verovatnije ubiti mnoge moždane ćelije, kao i razne ostale ćelije i to je razlog zašto se koristi kao sredstvo za dezinfekciju. Dakle, konzumacija te vrste alkohola je nešto o čemu bi veoma trebalo povesti računa.

 

OVDE saznajte kako alkohol utiče na prevremeni porođaj.

 

Jedna studija iz 1993. godine je proučavala uticaj alkohola na neurone. Posmatrajući osobe koje često konzumiraju alkohol i one koji to retko rade, naučnici su zaključili da nije bilo nikakve razlike u broju neurona. Umerena količina alkohola dnevno čak i pozitivno deluje na organizam.

 

Samo 19 odsto ljudi koji imaju bar 65 godina i koji su u životu popili čašicu ili dve, pate od nekih moždanih oštećenja. Sa druge strane čak 29 odsto onih koji nisu pili pate od istih. U krajnjoj liniji, manja čaša vina dnevno vam može biti od velike pomoći, dok preterano konzumiranje neće direktno ubijati moždane ćelije, ali jeste loše po mozak i organizam uopšte.

 

Usled dugog perioda preterane konzumacije alkohola oporavak je minimalan, pa se to nikako ne savetuje kao navika.

 

Koliko alkohol utiče na gomilanje suvišnih kilograma, saznajte OVDE.

 

Vitaminom C ćete sprečiti prehladu

 

Dnevna doza vitamina C veoma malo štiti od prehlada - otkrivaju naučnici. Ispitivanje koje je trajalo skoro dve decenije, u kojem je učestvovalo više od 11.000 ljudi, pokazuje kako su oni koji su uzimali 200 mg ovog vitamina dnevno bili skoro podjednako prehlađeni kao i oni koji nisu uzimali vitamin.

 

Verovanje da vitamin C sprečava prehlade nastalo je u periodu oko 1930. godine, kada je Linus Poling u knjizi "Vitamin C i obična prehlada" ohrabrivao široke narodne mase da uzimaju čak 1.000 mg vitamina dnevno kako bi izbegli prehlade.

 

Trenutna dozvoljena doza je samo 60mg (računajte da velika čaša soka od pomoradže sadrži 100mg). Najnovija brojna istraživanja pokazuju kako su samo ljudi koji su inače izloženi velikom fizičkom stresu (na primer maratonci, skijaši ili vojnici) u prilici da izbegnu prehlade uzimanjem vitamina C.

 

Rizik da se oni prehlade su upola manje nego što je to slučaj sa ljudima koji nisu izloženi tolikoj količini fizičkog napora.

 

A kojih 5 namirnica sadrže više vitamina C od pomorandže, saznajte OVDE.

Deca nisu hiperaktivna zbog šećera

 

Bez obzira na to kako ste prihvatili činjenicu da deca postanu hiperaktivna nakon što pojedu nešto od slatkiša – to jednostavno nije tako. Istraživanja skoncentrisana samo na mališane koji su pojeli više šećera u odnosu na one koji to nisu uradili, ne pokazuju da je šećer kriv.

 

Vršena su istraživanja skoncentrisana na one koji generalno imaju poremećaj u pažnji i koji pate od hiperaktivnosti, ali ni tada nije zapaženo da je razlika u nivou šećera glavni uzrok. Šta više, nekoliko kapi slatke vode može umiriti vaše dete. I u ovom slučaju je samo pitanje toga koju količinu šećera dete unosi u organizam.

 

Kada probaju slatkiš, kolika god da je količina bila u pitanju, dete će sledeći put tražiti više i zato stariji moraju da vode računa koliko dete slatkiša jede. Kada je dete malo, ne bi trebalo da konzumira slatkiše u preteranim količinama, jer će svakako povećavati unos šećera s godinama. Kontrolisanim i umerenim unosom šećera se vodi briga o zdravlju deteta, o njegovim zubima i uopšteno o rastu i razvitku.

 

OVDE saznajte zašto ne treba u potpunosti izbaciti šećer iz ishrane.

 

Koka-kola nije "izmislila" Deda Mraza za reklamu

 

Često se priča o tome kako su Deda Mrazovo crveno odelo i bela brada produkt Koka-koline reklamne kampanje.

 

Ali ne, njegova odeća je bila inspirisana odorom episkopa Mirskog iz 4. veka. Koka-kola je počela da se promoviše preko Deda Mraza ranih 30-ih godina, kada je umetnik iz Švedske, Hadon Sanblom, počeo da docrtava punačkog dekicu u crvenom na reklame. Ovakvi crteži bili su korišćeni tokom praznika narednih 30 godina od tada.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs