- Hormoni štitne žlezde utiču i na raspoloženje, pažnju i reakciju na stres.
- Poremećaji rada štitne žlezde se može videti i kroz psihičke simptome.
- Može da izazove potištenost, umor i probleme sa koncentracijom, nervozu, razdražljivost i unutrašnji nemir.
Kada govorimo o zdravlju štitne žlezde, najčešće pomislimo na metabolizam, telesnu težinu, umor i promene u fizičkom izgledu. Međutim, uticaj ove male žlezde mnogo je širi. Hormoni štitne žlezde imaju važnu ulogu i u funkcionisanju mozga, regulaciji raspoloženja, koncentraciji i načinu na koji reagujemo na stres.
Zbog toga poremećaji njenog rada ne moraju da se ispolje samo kroz fizičke simptome. Ponekad se prve promene primećuju upravo na psihičkom planu – kroz pojačanu nervozu, osećaj unutrašnjeg nemira, anksioznost, potištenost ili probleme sa pamćenjem i pažnjom.
Kada štitna žlezda uspori – javlja se potištenost i nedostatak energije
Kod hipotireoze, odnosno smanjenog rada štitne žlezde, organizam ne proizvodi dovoljno hormona koji regulišu brojne telesne funkcije. Njihov nedostatak može da utiče i na rad mozga, pa se kod pojedinih osoba javljaju simptomi koji podsećaju na depresiju.
To mogu biti dugotrajna bezvoljnost, gubitak motivacije, osećaj tuge, smanjena sposobnost uživanja u svakodnevnim aktivnostima, umor koji ne prolazi ni nakon odmora, kao i poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem. Neke osobe opisuju i osećaj kao da im misli sporije funkcionišu, da im je potrebno više vremena da obave uobičajene zadatke ili da teže donose odluke.
Istraživanja pokazuju da izražena hipotireoza može biti povezana sa promenama raspoloženja i kognitivnih sposobnosti. Kod mnogih pacijenata ovi simptomi se ublažavaju nakon uspostavljanja odgovarajuće hormonske terapije, piše Journal of the Endocrine Society.
Kada štitna žlezda radi ubrzano – anksioznost, nervoza i unutrašnji nemir
Za razliku od usporenog rada štitne žlezde, hipertireoza, odnosno njena pojačana aktivnost, može da izazove potpuno drugačiju grupu psihičkih simptoma.
Prekomerna količina hormona ubrzava brojne procese u organizmu, što se može odraziti na nervni sistem. Osoba može da oseća stalnu napetost, razdražljivost, pojačanu zabrinutost, nemogućnost opuštanja i izraženu osetljivost na svakodnevne stresne situacije.
Često se javljaju i ubrzan rad srca, drhtanje ruku, pojačano znojenje i problemi sa spavanjem. Zbog sličnosti sa simptomima anksioznih poremećaja, nije uvek jednostavno odmah prepoznati da uzrok tegoba može biti hormonski disbalans, prenosi NHS Overactiv thyroid.
Zašto hormoni utiču na raspoloženje i koncentraciju?
Hormoni štitne žlezde učestvuju u regulaciji funkcionisanja centralnog nervnog sistema. Njihova uloga nije ograničena samo na metabolizam, već obuhvata i procese povezane sa pažnjom, pamćenjem, emocionalnim reakcijama i kognitivnim sposobnostima.
Kada njihova koncentracija odstupa od optimalnih vrednosti, mogu se promeniti način na koji osoba doživljava svakodnevne situacije, nivo energije i sposobnost da se izbori sa opterećenjem. Zbog toga neko ko je ranije lako podnosio stres može primetiti da postaje razdražljiviji, emotivno osetljiviji ili da se teže nosi sa obavezama.
Ipak, važno je napraviti razliku između povezanosti i direktne uzročnosti. Nije svaka anksioznost posledica poremećaja štitne žlezde, niti svaka depresija ukazuje na hormonski problem. Psihičke tegobe mogu imati više različitih uzroka, koji ponekad postoje istovremeno.
Hashimoto i mentalno zdravlje: Da li autoimuna bolest može da utiče na raspoloženje?
Hashimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje kod kojeg imunski sistem napada tkivo štitne žlezde. Vremenom može dovesti do smanjene proizvodnje hormona i razvoja hipotireoze.
Osobe sa Hashimotom mogu se suočavati sa umorom, nedostatkom energije, promenama raspoloženja i poteškoćama sa koncentracijom. Međutim, važno je naglasiti da sama dijagnoza Hashimota ne znači automatski da će osoba razviti depresiju ili anksiozni poremećaj.
Kod nekih osoba tegobe su povezane sa nedostatkom hormona, dok kod drugih mogu postojati i nezavisni psihološki ili zdravstveni faktori. Zbog toga je važno posmatrati celokupnu kliničku sliku, a ne samo prisustvo antitela na štitnu žlezdu, piše American Thyroid Association.
Kada treba proveriti hormone štitne žlezde?
Ukoliko se promene raspoloženja, anksioznost, bezvoljnost ili problemi sa koncentracijom javljaju zajedno sa neobjašnjivim umorom, promenama telesne težine, osetljivošću na hladnoću ili toplotu i promenama srčanog ritma, razgovor sa lekarom i provera funkcije štitne žlezde mogu biti važan korak.
Najčešće se počinje analizom TSH i slobodnog T4 (FT4), a dodatne analize, poput FT3 i antitela na štitnu žlezdu, rade se prema proceni lekara.
Ukoliko se utvrdi poremećaj rada štitne žlezde, odgovarajuća terapija može doprineti poboljšanju i fizičkih i psihičkih simptoma. Ipak, ako depresija ili anksioznost traju, potrebno je proceniti i njih same, jer regulisanje hormona ne mora automatski rešiti sve psihičke tegobe.
Dugotrajnu potištenost, nervozu i osećaj unutrašnjeg nemira ne treba automatski pripisivati stresnom načinu života. Ponekad je potrebno pogledati i šta se dešava unutar organizma.
Važno je, međutim, ne pripisivati sve psihičke tegobe štitnoj žlezdi, već istovremeno voditi računa i o hormonskom i o mentalnom zdravlju.
