Tiroidna žlezda ili štitna žlezda je mali parenhimatozni organ smešten na prednjem delu tela, u donjoj polovini vrata. Njena težina je svega oko 20 grama. Spada u grupu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, koje svoje hormone izlučuju direktno u krv. Dva osnovna hormona štitne žlezde su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Njihovu proizvodnju reguliše hormon hipofize tireotropin (TSH).
Ukoliko se smanji produkcija T3 i T4, hipofiza proizvodi veću količinu TSH-a nastojeći da stimuliše štitnu žlezdu na pojačan rad. Ako štitna žlezda to ne može da učini, nivo TSH sve više raste što može dovesti do povećanja štitne žlezde.
Šta je hipotireoza?
Hipotireoza je poremećaj metabolizma uzrokovan smanjenjem količine hormona štitne žlezde u telu, koji se manifestuje brojnim simptomima. Jako retko vrednosti T3 i T4 mogu biti u granicama normale, ili čak povišene, a greška je na ćelijama tkiva koje nemaju receptore za hormone štitne žlezde i njihov učinak izostaje.
Uzroci hipertireoze i učestalost
Najčešći uzrok hipotireoze je Hašimotov tiroiditis, hronična upala štitne žlezde. To je autoimuna bolest kod koje, zbog greške u prepoznavanju, organizam stvara antitela na različite sastavne delove štitne žlezde. Ta antitela postepeno dovode do nepovratnog oštećenja štitne žlezde i postepenog slabljenja njene funkcije. Generalno su autoimune bolesti oko sedam puta češće kod žena, nego kod muškaraca pa je tako i sa ovom bolešću. Mogu biti zahvaćene sve životne dobi, a vrlo često postoji i familjarna predispozicija za hipotireozu.
Zahvata nekoliko postotaka populacije, nešto češće žene od 40-60 godina. Hašimotov tiroiditis se neretko javlja u kombinaciji s drugim autoimunim bolestima (npr. reumatoidni artritis, lupus eritematozes, šećerna bolest i sl.). U današnje vreme je vrlo čest uzrok hipotireoze radioaktivni jod I-131, koji se ponekad koristi za terapiju hipertireoze (pojačanog rada štitne žlezde).
Hipotireoza može nastati i nakon operacije štitne žlezde. Ona je neizbežna posledica kompletnog odstranjenja tiroidne žlezde u slučaju karcinoma štitne žlezde, a često se javlja nakon delomičnih resekcija štitnjače zbog dobroćudnih tumora, hipertireoze, cističnih tvorevina i sl. Hipotireoza retko može biti uzrokovana bolestima hipofize i hipotalamusa (sekundarna i tercijarna hipotireoza). Mogu je uzrokovati i zračenje vrata, neki lekovi itd. Posebni entitet predstavlja urođena hipotireoza, koja se danas na sreću otkriva već u porodilištima rutinskim određivanjem vrednosti TSH-a u krvi novorođenčeta.
Simptomi hipotireoze
Svi simptomi su posledica smanjenog metabolizma. Bolesnici dobijaju na težini, usporeni su, pospani, bezvoljni, stalno im je hladno. Često se javljaju opstipacije, koža postaje bleda, a u težim slučajevima javljaju se edemi i poremećaj rada srca. Kosa je suva i teško se češlja, glas je promukao zbog edema glasnica, razvija se nagluvost, dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa i sterilnosti kod muškaraca i žena.
Posebno je opasno što se ovi simptomi kod Hašimotovog tiroiditisa postepeno razvijaju, tako da se bolesnici često na njih naviknu. Mnogi od njih ostaju neprepoznati do uznapredovalog stupnja bolesti. Važno je napomenuti da dobar deo bolesnika nema neke izražene tegobe te se kod njih hipotireoza slučajno otkrije. Testovi i pretrage za hipotireozu iz krvi je najvažnije odrediti vrednosti perifernih hormona štitne žlezde (T3 i T4) te TSH, od kojih je značajno povišenje TSH najvažniji pokazatelj hipotireoze.
Vrednosti T3 i T4 ponekad zavise od količine belančevina koje služe kao njihovi nosači pa mogu uzrokovati lažno povišene vrednosti. U tim slučajevima bolje je odrediti slobodne, za belančevine nevezane, hormone (FT3 i FT4). Direktni pokazatelj usporenog metabolizma je porast nivoa holesterola u krvi, a njegova povišena vrednost je ponekad prvi znak moguće hipertireoze. U slučaju kada se sumnja na Hašimotov tiroiditis poželjno je odrediti koncentraciju antitela na štitnu žlezdu. Jako je važno učiniti ultrazvučni pregled štitne žlezde da se vidi količina i izgled tkiva štitne žlezde.
Lečenje hipotireoze
Bez obzira na njen uzrok, u slučaju hipotireoze je potrebno uzimati terapiju sa hormonima štitne žlezde. Terapija se uvodi postupno, a potrebna doza leka se obično definiše nakon nekoliko meseci uzimanja leka. Nakon uvođenja leka ili promene doze, treba proći određeno vreme da se stvori ravnoteža između hipofize i nove količine tiroksina u krvi, tako da se hormoni štitnjače i TSH određuju barem 6 nedelja od te promene.
U tudnoći i za vreme dojenja lek je takođe potrebno uzimati, s tim da se doza treba često povisiti zbog povećanih potreba za tiroksinom. Tiroksin je potpuno neškodljiv za plod.
Prognoza za hipotireozu
Prognoza bolesti je odlična ukoliko se terapija uzima redovno u dozi propisanoj od lekara. Bolesnici moraju biti svesni da je terapija tiroksinom najčešće doživotna. U slučaju Hašimotovog tiroiditisa potreba za tiroksinom se najčešće postupno pojačava pa se doza leka mora povisiti s vremena vreme. U slučaju postpartalnog (kod majke nakon porođaja) tiroiditisa, i nakon subakutne upale štitne žlezde, hipotireoza je najčešće prolazna.
