Kako vreme prolazi, tako naučnici raspolažu sa sve više podatka o tome kako se ponaša i šta nam radi korona virus, koji je globalno zagorčao život ljudima.
Istraživanja, pa i ovo novo, govore da bi upravo socijalno distanciranje moglo da ublaži tok bolesti zaraženih.
Tvrdi se da manje virusa u telu na početku zaraze znači i blažu bolest jer se organizam tada lakše bori protiv Covida-19.
Imunitet
Preterano opterećenje virusom daje infekciji tzv. “skokovit početak” i povećava rizik da se obolelom imunološki sistem preoptereti na samom početku borbe protiv Covida-19. Tada su šanse za oporavak manje.
Ljudi mogu da smanje svoje šanse za “masovnu” početnu infekciju tako što će se držati podalje od drugih koji mogu biti bolesni i strogo se pridržavajući pravila protiv bliskog kontakta, s kojim su sada suočeni milioni ljudi širom sveta. Ljudi zaraženi indirektno, dodirom za kvaku na vratima u koju je kinuo zaraženi, mogu da imaju blaže simptome od nekoga ko udahne kapljice kašalj zaražene osobe na maloj udaljenosti, kažu stručnjaci.
Naučnici tvrde da manje virusa daje imunitetu više vremena da se reši infekcije pre nego što se pojave simptomi. Takvim pacijentima, koji “uhvate” na početku manju količinu virusa, treba duže vreme da primete da su bolesni, a za to vreme se organizam uspešno bori protiv korona virusa.
9 najvažnijih saveta za dijabetičare tokom epidemije korona virusa: Endokrinolog poručuje!
Prosek
“Kad neko krene s velikom količinom virusa, može da preoptereti njihov imunološki sistem. U takvim okolnostima telo nema vremena da reaguje. Zato se moramo više zabrinuti u situacijama kada neko primi ogromnu dozu virusa, naročito udisanjem. Naime, samo ml telesne tečnosti sadrži i više od sto milliona virusa”, objašnjava dr. Majkl Skiner s Imperial Collegea.
Dodaje da s izuzetkom bolničkog osoblja ostali ne bi trebalo biti izloženi velikoj količini virusa. Upravo velika količina korona virusa dovodi do snažnog imunološkog odgovora koji pokušava da kontroliše virus ne bi li organizam stekao imunitet, te istovremeno dovodi do snažnih upala. To može biti pogubno i uzrokovati smrtonosna stanja poput zastoja rada bubrega, pluća, pa i sepse.
Ovaj naučni rad inače objavljen u časopisu The Lancet, a temelji se na istraživanju 76 bolesnika s korona virusom u Nanchangu, koji su primljeni u bolnice s dijagnozom Covida-19 tokom kineske epidemije.
“Prosečno virusno opterećenje teških slučajeva bilo je oko 60 puta veće u odnosu na blage slučajeve, što sugeriše da veće opterećenje virusa može biti povezano s teškim kliničkim ishodima”, zaključili su naučnici pod vodstvom dr. Wei Zhanga.
Naime, smatra se da najmanje 80 posto bolesnika s korona virusom ima samo blagu bolest, sličnu prehladi, dok neki mogu razviti teže probleme s disanjem. Najteže oboleli završavaju u bolnici s upalom pluća na jedinicama intenzivne njege, a stopa preživljavanja u tom slučaju iznosi oko 50 posto.
Raspršivanje
Da bi količina virusa koju dobijemo na početku infekcije mogla odrediti tok bolesti potvrđuju i naučnici sa Univerziteta Oksford, stoga se snažno zalažu za maksimalnu socijalnu distancu koja efikasno može pomoći da se smanji broj teže obolelih, a onda i smrtnost.
“Da se ne bismo zarazili većom količinom virusa treba da držimo distancu od drugih. Opterećenje virusom biće veće ako nam neko direktno kašlje u lice, nego ako je od nas udaljen dva metra i virus se stigne raspršiti po vazduhu”, kaže dr. Vendi Barklej, infektolog s londonskog Imperial Collegea.
Dodaje da će nas nošenje rukavica, pranje ruku i izbegavanje dodirivanja lica zaštititi od izloženosti virusu na javnom mestu.
“Ukućanin za kojeg se smatra da je zaražen treba ostati izolovan u posebnoj prostoriji, jer što oboleli ima više virusa u organizmu, to će ih i u njegovu izdahu, kašljanju ili kijanju biti više.
Odbacivanje
Naime, taj se proces naziva ‘odbacivanje virusa’ i, povećava rizik zaraze.
Što je ‘opterećenje virusom’ veće, to je pacijent zarazniji”, objašnjava prof. dr. Džonatan Bal sa Univerziteta u Notingemu.
Zaključak je da nas imunitet štiti, ali ne može puno učiniti ako se mi sami pre toga nismo zaštitili od velike količine virusa u kratkom vremenu. Budući da ne možemo znati ko “šalje” koliko virusa kašljem ili kijanjem, dva metra udaljenosti su početak štiti od virusa.
Šta telu čini manja, a šta veća količina virusa?
- svi koji dolaze u kontakt s korona virusom mogu stvoriti velike količine virusa u organizmu, ali ipak zaraza počinje s različitom količinom
- udisanje vazduha pored teško bolesnog pacijenta koji kije i kašlje rezultiraće većom količinom virusa u organizmu od one na kvaki ili drugom predmetu
- izloženost manjem broju virusa u početku rezultira manjim imunološkim odgovorom i blažim oblikom bolesti.
- više virusa znači veću reakciju, koja rezultira snažnijim simptomima i povećava rizik za sepsu, odnosno veću smrtnost
Hrvatski doktor tvrdi: Rukavice nemaju funkciju da vas zaštite od prljavih stvari, već od ovoga!
