Adrenalne žlezde su minijaturne žlezde smeštene tik iznad vrha bubrega. Zbog toga se još nazivaju i nadbubrežne žlezde. Proizvode više od 50 hormona koji regulišu mnogo toga u organizmu: seksualnu funkciju, telesnu težinu, emocionalno stanje...
Veoma su važan deo endokrinog sistema i utiču na celokupno stanje organizma i njegovo zdravlje.
Između ostalog, adrenalne žlezde proizvode i kortizol, hormon stresa. Sa depresijom i nervozom njegova količina se povećava, a ako taj negativni period predugo traje, dolazi do premora žlezda i sindroma adrenalnog umora.
Šta je sindrom adrenalnog umora
Sindrom adrenalnog umora ili stresni sindrom glavni je razlog zašto ljudi u 21. veku imaju probleme s hormonima i potrebu za posetom endokrinologu. Vezuje se za preterano lučenje hormona stresa, a ispoljava se hroničnim umorom i depresijom.
U čitav proces uključen je, naravno, mozak. Kada se prepozna stres ili strah, mozak šalje signal nadbubrežnim žlezdama da aktivno proizvode hormon adrenalin. On ulazi u tkiva, forsirajući žlezde da proizvode veće doze kortikosteroida (hormoni kore nadbubrežnih žlezda). Tada se hormonalni balans narušava, a ispašta celo telo, najviše srce i krvni sudovi.
Najčešći uzroci sindroma adrenalnog umora:
- Nekvalitetan san;
- Nedostatak vitamina i minerala;
- Rigorozne dijete ili izgladnjivanje;
- Stresne situacije koje dugo utiču na čoveka;
- Loša životna okolina ili izloženost zagađenom vazduhu.
Cela Indija kune se u nju: Evo koje sve bolesti leči obična prokuvana voda!
Adrenalni umor najčešće se primećuje kod ljudi koji pretežno sede čitavog dana, a u posebnom riziku su ljudi koji pate od dijabetesa, poremećaja rada štitne žlezde, kao i žene koje koriste kontraceptivne pilule bez preporuke lekara, odnosno na svoju ruku.
Simptomi sindroma adrenalnog umora
Kada dođe do disbalansa, nadbubrežne žlezde trude se da rade punim kapacitetom i izvrše svoje osnovne funkcije. Ali, višak nekih hormona nastaje kao posledica nedostatka drugih, a prvi znak toga jeste hronični umor. To je stanje iscrpljenosti koje ne prolazi ni nakon dugog i čvrstog sna, a polako počinje da utiče i na kvalitet života i sposobnost rada.
Ovo su karakteristični simptomi:
- Nesanica uprkos jakom umoru;
- Žudnja za slatkišima;
- Poremećaj pažnje, nemogućnost koncentracije;
- Osećaj slabosti u mišićima;
- Naglo gojenje;
- Problemi sa kožom, noktima i kosom;
- Izražena razdražljivost sa atipičnim agresivnim ispadima;
- Pojava alergija, osipa i crvenila;
- Grčevi u mišićima listova.
Sindrom adrenalnog umora često dolazi zajedno sa depresijom. Usled nedostatka estrogena i testosterona, seksualna želja se smanjuje ili nestaje potpuno. Sa druge strane, višak hormona aldosterona podižekrvni pritisak i palpitacije srca, izazivajući osećaj terperenja ili bol u grudima.
Čaj koji leči preko 50 bolesti: Svako jutro popijte jednu šolju za vitko i zdravo telo! (RECEPT)
Lečenje i prevencija sindroma adrenalnog umora
Iako se ne smatra zasebnom bolešću, sindrom adrenalnog umora ne sme da se ignoriše, jer disbalans hormona može da bude uzrok drugih, opasnih stanja: neplodnosti, tumora materice, povišenog šećera, drastičnog pada imuniteta...
Sindrom se otkriva ultrazvukom nadbubrežnih žlezda i proverom nivoa hormona adrenalina, testosterona i estrogena.
Kod lečenja ovog sindroma važno je paziti na ishranu, i to na sledeći način:
- Izbegavajte gazirana pića, kafu, jake čajeve i alkohol;
- Izbacite šećer, slatkiše, testa koliko god možete;
- Eliminišite rafinisana ulja, margarin i slične namaze iz ishrane;
- Jedite više svežeg voća i meda, kao zaslađivač koristite steviju;
- Povećajte unos morske ribe, morskih plodova i morskih trava;
- Za užinu jedite orašaste plodove i sveže povrće;
- Ubacite kupus, spanać, avokado i laneno seme na jelovnik;
- Unosite dovoljno cinka, magnezijuma, askorbinske kiseline i vitamina B grupe.
Prvi rezultati ovakve ishrane videće se nakon 3-4 meseca. Mora se biti uporan, jer je u pitanje sistemsko lečenje ishranom i trebalo bi da istrajete u tome bar godinu dana.
Kod sindroma adrenalnog umora važno je paziti i na emocionalni balans, odnosno raditi na prevenciji nervoze i izbacivanju stresa:
- Spavajte bar 8 sati, ako je moguće dremnite i tokom dana;
- Što češće šetajte, upišite se na ples, plivanje, jogu, vozite bicikl...;
- Družite se s pozitivnim ljudima, gledajte komedije;
- Častite sebe opuštajućim tretmanima, masažama...
