Hipertenzija ili povišen krvni pritisak je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Šrema nekim podacima SZO, u poslednjih 30 godina broj ljudi sa hipertenzijom se povećao sa 650 miliona na 1,3 milijarde ljudi.
Zbog hipertenzije dolazi do srčanog i moždanog udara, koji se često završe fatalno.
Ruski doktor Aleksandar Šišonin je daleko poznat lekar koji je ustanovio inovativne metode lečenja hipertenzije.
"Danas se hipertenzija sve češće dijagnostikuje kod pacijenata starosti od 18 do 44 godine. Razlozi su jednostavni: način života mladih počinje da liči na stil "starih". Koji faktori doprinose razvoju hipertenzije? Sedeći način života, prekomerna potrošnja soli i ugljenih hidrata i poremećaj cirkadijalnog ritma. Sve je to nekada bila sudbina starijih ljudi. Sada su pametni telefoni lideri u imobilizaciji, brza hrana i neprospavane noći su direktna asocijacija na moderne tinejdžere," ispričao je doktor Šišonin za Women.ru.
Doktor kaže da je uobičajeno razlikovati 2 vrste hipertenzije - simptomsku i esencijalnu.
Simptomska koja nastaje zbog posledice neke bolesti, poput tumora nadbubrežne žlezde. Kada se bolest otkrije i otkloni i sama hipertenzija nestaje.
Esencijalna hipertenzija koja se javlja bez nekih patologija u telu. Jedino lečenje je terapijom lekovima.
A zašto se javlja esencijalna hipertenzija, doktor objašnjava:
"Glavni faktori su fizička neaktivnost, preopterećenost, stres, višak kilograma... Situaciju pogoršavaju pušenje i zloupotreba alkohola. Ali primarni uzrok je kršenje trofizma tkiva (ishrana). Pojavljuju se problemi sa snabdevanjem krvlju i telo mora da poveća krvni pritisak. Iz tog razloga sam ubeđen da hipertenzija nije bolest, već samo simptom. Opšta nespecifična reakcija tela - isto što i povišena temperatura."
Doktor Šišonin kaže da su lekovi tu samo da drže pod kontrolom hipertenziju, ali da njima nije rešen stvarni uzrok - bolest koja opterećuje telo.
Evo koje vidove lečenja on preporučuje:
"Glavni uzrok hipertenzije je nedovoljno snabdevanje moždanog stabla kiseonikom, koje je odgovorno za automatsko funkcionisanje srca. Na kraju krajeva, mozak je glavni potrošač kiseonika u telu. Kada dođe do gladovanja, ono otežava rad srca, stiska kapilare, čime se povećava pritisak u sistemu i žrtvuje se periferija koja se snabdeva preko kapilara, na primer, vid, potenciju. Zadržava tečnost u telu, sprečavajući je da izađe kroz bubrege. Preterano uzbuđuje neurone srčanog mišića. A sve zbog hroničnog nedostatka kiseonika.
Kada se ustanovi pravo stanje pacijenta mi mu dajemo set vežbi. Ako se pacijent pridržava naših preporuka, onda se hipertenzija neće vratiti. To potvrđuje 20 godina našeg iskustva," kaže doktor Šišonin.
Vežbe koje doktor Šišonin primenjuje su svojoj klinici:
Cilj je razgibati gornje delove tela.
