Verovanje da nešto postoji i da na ljude utiče, nešto što određuje naš životni put ne zaobilazi nijednu generaciju, saglasni su sagovornici Kurira.
O tome svedoče njihove priče
Svako od nas je tu gde jeste sa svojom misijom. Verovanja da vidoviti ljudi, ili oni koji poseduju neku posebnu energiju mogu da pomognu, ili da proniknu u nečiji život postoji bezmalo kod većine od nas. I to uglavnom ne zavisi od obrazovanja, godina, porekla pa i okruženja.
Mnogi to objašnjavaju pozitivnom, ili negativnom energijom, ljudima koji nam je donose, ili odnose. I ne bez razloga neki dobijaju epitet "energetski vampiri", a drugi u vaš dom ulaze sa "oreolom harizme".
Jedan Vranjanac, naš sagovornik ispričao je kako se uverio "da nešto ipak postoji".... to je pokušao i da objasni na osnovu svog iskustva.
Sa ljudima koji su imali porodične probleme otišao je kod žene koja živi u susednoj zemlji, a za koju se pričalo da je vidovita i da pomaže.
"Kod nje je princip bio da ti kupiš kafu, odneseš i sam sebi skuvaš kafu. I tu kafu kad popiješ okreneš šolju u koju ti ona gleda. Ne mogu da opišem kolika je gužva, "kao pred koncert", ljudi strpljivo čekaju da ih primi.. Ja sam otišao sa prijateljima koji su imali porodične probleme. Ušao sam sa njima kod žene i zapanjio sam se kad je krenula sa pričom o njihovom životu. Ljude poznajem prve su mi komšije i dobri prijatelji. Sve je bilo istinito što je tom prilikom rekla....", priča naš sagovornik. Zvezdan Z. On otkriva da je bilo ljudi koji su kod te žene po preporuci.
"Rekao sam da vidi i za mene iako priznajem nikakvu muku nisam imao, čisto da vidim..". Objašnjava da je žena koja mu je gledala u šolju videla sve što je on preživeo u detinjstvu, odrastanju, kao da je bila s njim. Da se davio u jezeru, da je imao saobraćajku da ga je "struja tresla" kad je bio mali, sve što mu se desilo za života ona mu je rekla kao da je bila očevidac.
" Ostao sam zapanjen i bez reči. Ali žena mi je sve pogodila. Naježio sam se. Znači sve iz detinjstva i mladosti mi je videla. Opet kažem imao sam neku sreću rođen sam na praznik 12. maja na dan Vasilija Ostroškog i više puta sam preživeo takve opasnosti, i rizične situacije. Imao sam tri kliničke smrti davio sam se u jezeru kad sam bio u vojsci, kola su me udarala. Iskustva nisu baš bila prijatna".
Desilo se da je bio pokraden i pretučen u susednoj zemlji i da je ostao bez para. Tamo se našao kako bi u vreme krize obezbedio porodicu, potrebnim stvarima. I to mu je ta žena videla u šolji.
"Bio sam pokraden na prepad nisam znao šta me je snašlo. Lopovi su mi uzeli sve u trenu bili su brzi nisam mogao da ih sprečim. Ostaješ bez ičega. Nemaš para šta ćeš. Putujemo vozom gladan toliko da mi se smučilo zamalo da se srušim, baba u vozu mi nudi hleb iz torbe tvrd skoro pa buđav i paradajz. Nije bilo druge pojeo sam i snaga je počela polako da se vraća. To uvek deci pričam "deco probirate mnogo, ja sam buđav hleb i "skapan"patlidžan jeo u vozu da ostanem živ", a oni kažu "tata s tom pričom si više dosadan"", završava svoje kazivanje Zvezdan Z. za Kurir, uz anegdotu iz priče "vidovite" žene koja mu je direktno rekla da mu je u životu najveća greška što se nije školovao, jer bi "daleko dogurao".
"Što nisi školu učio ti ne znaš gde bi bio sada mogao si, inteligentan si i snalažljiv ... ali eto pošao si drugim putem". Voleo sam iskreno devojke, zaposlio sam se, dobra plata ma ko će u školu da ide. Otac mi je govorio ma idi bre, idi završi da budeš nešto, ma jok ja, plata dobra provodi tamo, vamo ode vreme oženih se deca se rodiše i ajde..."
Slično iskustvo ispričala nam je i žena iz Vranja. Sasvim slučajno je kod komšija srela čoveka njihovog prijatelja koji se zatekao tu, uljudno je pozdravio i dok je ona čekala komšinicu da se spremi i zajedno krenu u grad, ničim izazvan započeo je svoju priču, rekavši joj najpre koliko dece ima.
"Ćerka će da ti živi u inostranstvu, a sin ti je doktor. Nasmejala sam se rekavši mu da nije pogodio, sin je studirao tehniku, a ne medicinu. Boravio je u inostranstvu tokom studija i radio u inostranoj firmi. Bilo je logično da on možda ode i nastavi karijeru u inostranstvu, a ne ćerka. Doduše sa njom o odlasku u inostranstvo dok je studirala nisam razgovarala. Elem desilo se upravo to što mi je taj čovek u tom trenutku rekao. Ćerka se udala i živi u inostranstvu, a sin je upisao doktorske studije. Sećam se i njegovih reči da ću imati zdravstvenih problema u budućnosti. Šest godina nakon slučajnog susreta sa tim čovekom bila sam podvrgnuta hirurškoj intervenciji. Čovek me je prvi put video u životu, a znao je šta me čeka u budućnosti, verovali ili ne", ispričala je Milana D.
(Autor: Tatjana Stamenković, Kurir)
