Telesna težina ljudi koji konzumiraju vlaknaste namirnice manja je nego kod ostalih - imaju niži pritisak, šećer i vrednosti holesterola, te manji rizik od moždanog udara.
Naučnici i organizacije koje se bave zdravljem već dugo podsećaju na višestruku korist od konzumiranja vlaknaste hrane, ali koliko je današnji moderan čovek zaista unosi u organizam, pitanje je koje je podstaklo Svetsku zdravstvenu organizaciju da uradi anketu.
Svrha je bila razviti nove smernice u konzumiranju hrane bogate vlaknima, te ustanoviti koji ugljeno hidrati najviše štite od nezaraznih bolesti i sprečavaju povećanje telesne težine.
Pšenične mekinje, lek od glave do pete: Čiste creva i krv od masnoća i otrova, sprečavaju rak!
"Korist od unosa u organizam vlaknastih namirnica veća je nego što smo ranije mislili", rekao je Džim Man, autor istraživanja i profesor nutricionizma na Medicinskom fakultetu Otago.
Autor studije profesor Endrju Rejnolds s istog Univerziteta rekao je da su on i kolege proučili 185 opservacijskih i 58 kliničkih studija sprovedenih u poslednjih 40 godina na ukupno 4600 ljudi.
Proučavali su incidenciju nekih hroničnih bolesti, te stopu preuranjenih smrtnih slučajeva kao njihovu posledicu.
Radilo se o koronarnim bolestima srca, kardiovaskularnim bolestima, moždanom udaru, dijabetesu tipa 2, raku debelog creva i čitavom nizu karcinoma povezanih s gojaznošću, poput raka dojke, raka endometrija, raka grla i raka prostate.
Naučnici su ustanovili da je opasnost od prerane smrti usled bilo kojeg navedenog uzroka bila za 15 do 30 posto manja kod osoba u čijoj je ishrani vlaknasta hrana bila najzastupljenija, u odnosu na osobe koje su konzumirale namirnice s manje vlakana.
Tope kilograme i štite od raka: Moćne semenke koje treba da jedemo!
Rizik od oboljevanja od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i karcinoma debelog creva bio je za 16 do 24 posto niži kod onih koji su redovno jeli hranu bogatu vlaknima. Dakle, zaključili su da konzumiranje već 25 do 30 grama vlakana dnevno ima zaštitni učinak na organizam, a svakih osam grama dnevno više smanjuje ukupnu smrtnost, kao i incidenciju srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i raka debelog creva za pet do 27 posto.
Treba istaknuti da je i telesna težina osoba koje konzumiraju puno vlaknaste hrane manja nego kod ostalih, oni imaju niži pritisak, šećer i vrednosti holesterola, te manji rizik od razvoja moždanog udara ili karcinoma dojke.
Planirate li u ishranu uvesti više vlaknaste hrane, vodite računa i o tome da hranu treba dobro sažvakati, te da tokom dana treba piti više vode.
Probavnom sistemu potrebno je određeno vreme da se prilagodi novom načinu ishrane jer bi iznenadno povećanje količine vlaknastih namirnica isprva moglo rezultirati neugodnom nadutošću, grčevima i smanjenim apetitom.
Vodite računa i o tomu da ne konzumirate previše vlaknaste hrane, a to je 70 grama ili više. Iako retko, takva ishrana može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput nedostatka hranjivih materija u organizmu ili probavnim problemima.
Lekovita svojstva heljdinog brašna: Reguliše probavu, snižava holesterol, ne sadrži gluten! (RECEPT)
Nije naodmet spomenuti da jedna kriška hleba od celovitih žitarica sadrži dva grama vlakana, šoljica kuvanog brokolija pet grama, jedna pomorandža tri grama.
Zatim, u jednoj šoljici graška nalazi se čak 16,3 grama vlakana (najbolje bi bilo jesti sušena mlada zrna), potom u 100 grama čia semenki ima 34,4 grama vlakana, u 100 grama lanenih semenki 27 grama, a u sto grama malina 6,5 grama.
Visoka količina vlakana nalazi se još i u avokadu, bademima, ovsenim žitaricama, kruškama, jabukama, šargarepi i cvekli.
Leči sve, od glave do pete: Bokvica je najbolji narodni lek koji je svima dostupan! (RECEPT)
