Koji je kardio trening najbolji za mršavljenje?

Priroda je, figurativno rečeno, naše telo opremila sa dva rezerovara za gorivo: jedan napunjen šećerom, drugi masnoćom.

Ako pojedete više šećera nego što posuda od gvožđa može da primi, višak se pretvara u masnoću i ulazi u lateks.

Ako nemate dovoljno šećera, masti će se pretvoriti u njega.

Primer:

To jest, ako ste prošetali i potrošili 1000 kcal iz svog rezervoara masti, onda ste potrošili 1000 kcal (oko 110 grama masti).

Ali ako ste trčali prilično brzo i sagoreli 1.000 kalorija šećera, onda ste sagoreli 1.000 kalorija (oko 200 grama šećera).

Ako nakon ovoga dođe do manjka u rezervoaru za šećer, on će se nadoknaditi mastima, odnosno 110 grama će se pretvoriti u nedostajući šećer.

Ono što želim da kažem jeste da je jedino o čemu vredi razmišljati kako potrošiti određenu količinu energije na bilo koji mogući način.

I biće potrošeno od prve sekunde!!!

Ključno je da sebi ne dozvolite da pojedete sve što ste potrošili. Šta je tačno potrošeno i u kojim porcijama je od sekundarne važnosti.

Zašto je spori kardio malo efikasniji?

Odgovor je jednostavan: može se napraviti veći.

Dvočasovna šetnja od 10 km sagoreće otprilike isto toliko energije koliko i pola sata trčanja od 8 km.

Možete takve šetnje raditi dva puta dnevno, ali trčanje 8 km svakog dana je mnogo teže. Pogotovo tim tempom.

Ali osoba koja pretrči 8 km za pola sata sagoreće otprilike isti broj kalorija kao neko ko pretrči istu razdaljinu za sat vremena (čak i malo više).

Koje su prednosti intenzivnog kardio treninga?

Oni postoje i svode se na činjenicu da intenzivan rad više ubrzava metabolizam.

A kada prestanete, telo će nastaviti da radi u režimu više sile još neko vreme.

Njihov cilj nije sagorevanje kalorija tokom aktivnosti, već osiguravanje da telo sagoreva više kalorija u mirovanju (to su prilično značajni troškovi).

Štaviše, takav trening više opterećuje mišiće, što će sprečiti razmaženo i lenjo telo modernog gradskog stanovnika da počne da sagoreva ono što je nepoželjno za sagorevanje – proteinske strukture, odnosno mišiće.

Želja za šećerom

Ponekad kažu da ako sagorevate šećer tokom treninga, žudećete za slatkišima posle, ali posle kardio treninga niskog intenziteta, koji sagoreva masti bez sagorevanja šećera, to se neće desiti.

U teoriji, ovo deluje tačno, ali iskustvo to nije potvrdilo. Posle dvočasovnog hoda brzinom od 5 km/h, ljudi su podjednako gladni kao posle trčanja od 10 km za 50 minuta.

Takođe ima dosta ljudi kojima i prvo i drugo jelo oduzimaju apetit.

Bilo je i dosta ljudi koji bi imali proždrljiv apetit nakon šetnje, dok bi nakon trčanja on opao.

Retko sam sreo nekoga ko nije imao apetit posle šetnje, a jeste ga imao posle trčanja.

Iz navedenog je jasno da ovo ne pravi fundamentalnu razliku: glavna stvar je trošiti.

Ali ako pokušavate da postignete prisilno snabdevanje mastima, 40 minuta nije dovoljno. Tipično je potrebno između 2 i 6 sati, u zavisnosti od niza faktora.

Jednostavno rečeno, potrebno je da iscrpite rezerve šećera, što je veoma teško.

Lakše je postiti dan i po, a zatim trenirati. Ali i to je jednostavno samo u teoriji.

Stoga, najefikasniji način za gubitak masti, kako je iskustvo pokazalo, jeste kompleks od:

1. trening snage najmanje nekoliko puta nedeljno;
2. što više kardio vežbi niskog intenziteta (na primer, hodanje);
3. neke kratke, ali intenzivne kardio vežbe.

Prvi će sačuvati mišiće (i čak ih ojačati). Drugi će jednostavno sagorevati kalorije na opušten način, a treći će ubrzati vaš metabolizam.

Mali trik

Drugi i treći se mogu kombinovati.

Na primer, možete uključiti nekoliko kratkih trčanja u šetnju kako biste podigli broj otkucaja srca iznad proseka.

Možete završiti šetnju nečim sličnim (na primer, zamahivanjem girom 5 minuta ili izvođenjem solidne serije skokova, čučnjeva, zamaha nogama itd.)

Kao rezultat toga, većinu vremena ste proveli sagorevajući kalorije na opušten način i ubrzali svoj metabolizam pred kraj.

(Tekst preuzet sa sajta dzen.ru)