- Gastroenterolog sa Harvarda dr Saurabh Sethi preporučuje doručak od ovsenih pahuljica, čia semenki i jogurta, uz bananu ili borovnice.
- Za završni dodatak savetuje orahe ili semenke bundeve, jer obezbeđuju vlakna, probiotike, zdrave masti i duži osećaj sitosti.
Doručak se često smatra jednim od najvažnijih obroka u danu, jer nakon noćnog odmora organizmu obezbeđuje energiju i hranljive materije potrebne za početak dnevnih aktivnosti. Ipak, nije svejedno šta se nađe na tanjiru čim ustanemo. Namirnice koje biramo ujutru mogu da utiču na varenje, rad creva i ravnotežu crevne mikrobiote, zbog čega stručnjaci savetuju da prvi obrok bude pažljivo osmišljen i nutritivno bogat.
Gastroenterolog dr Saurabh Sethi, koji se usavršavao na univerzitetima AIIMS, Harvard i Stanford, u objavi od 24. juna izdvojio je kombinaciju namirnica koju preporučuje za doručak, posebno zbog njihovog povoljnog uticaja na zdravlje creva. Prema njegovim rečima, postoji jednostavna alternativa zaslađenim pahuljicama i industrijskim žitaricama koja može da obezbedi vlakna, probiotike i zdrave masti.
Najbolji doručak za zdravlje creva prema gastroenterologu
Govoreći o namirnicama koje bi trebalo češće da se nađu na jutarnjem jelovniku, dr Sethi je poručio: "Preskočite zaslađene žitarice. Probajte ovo umesto njih."
Njegov predlog zasniva se na nekoliko lako dostupnih sastojaka koji se međusobno dopunjuju, a mogu da doprinesu boljem varenju, dužem osećaju sitosti i očuvanju ravnoteže crevne mikrobiote.
Ovsene pahuljice, čia semenke i jogurt
Osnovu ovog doručka čine ovsene pahuljice, čia semenke i jogurt. Ova kombinacija obezbeđuje različite hranljive materije koje imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja digestivnog sistema.
Ovsene pahuljice bogate su rastvorljivim vlaknima, među kojima se posebno izdvaja beta-glukan, koji doprinosi normalnom radu creva. Čia semenke dodatno povećavaju sadržaj vlakana i obezbeđuju omega-3 masne kiseline, dok jogurt, ukoliko sadrži žive bakterijske kulture, može da bude izvor probiotika.
Upravo spoj ovih sastojaka čini doručak koji može da podrži zdravlje crevne mikrobiote i doprinese urednijem varenju.
Banana ili borovnice
Sledeći korak je dodavanje nekoliko kriški banane ili šake borovnica. Obe namirnice obogaćuju obrok vlaknima, vitaminima i biljnim jedinjenjima koja imaju povoljan uticaj na organizam.
Borovnice su posebno poznate po sadržaju polifenola, prirodnih biljnih jedinjenja koja se nalaze u voću, povrću, žitaricama i različitim napicima. Istraživanja ukazuju na to da ishrana bogata polifenolima može da doprinese zaštiti organizma i smanjenju rizika od pojedinih hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja i dijabetes.
Banana je, s druge strane, dobar izvor vlakana i može da doprinese raznovrsnosti crevne mikrobiote.
Orasi ili semenke bundeve
Za završni dodatak dr Sethi predlaže mlevene orahe ili semenke bundeve. Ove namirnice obezbeđuju zdrave masti, biljne proteine i minerale, među kojima se izdvaja cink.
Orasi su poznati po sadržaju nezasićenih masnih kiselina, dok su semenke bundeve dobar izvor cinka, magnezijuma i drugih važnih mikronutrijenata. Njihovim dodavanjem doručak postaje hranljiviji, a zahvaljujući kombinaciji vlakana, proteina i masti može da pruži i duži osećaj sitosti.
Prema preporuci gastroenterologa, ovakav obrok može da bude dobar izbor za početak dana jer obezbeđuje hranljive materije koje podržavaju crevnu mikrobiotu i pomažu da se glad ne javi brzo nakon doručka.
Koje namirnice bi trebalo izbegavati za doručak?
Pored namirnica koje preporučuje, dr Sethi je izdvojio i one koje ne smatra dobrim izborom za prvi obrok u danu. Njegov savet je da se izbegavaju:
- Proteinske pločice sa velikom količinom dodatog šećera.
- Zaslađeni jogurti koji često sadrže nepotrebne količine šećera.
- Industrijske žitarice koje se reklamiraju kao bogate vlaknima, ali imaju mnogo dodatog šećera i malo stvarnih nutritivnih vrednosti.
To ne znači da ove namirnice treba potpuno izbaciti iz ishrane, već da je važno pažljivo čitati deklaracije i birati proizvode sa jednostavnijim sastavom, više vlakana i manje dodatog šećera.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za stručni medicinski savet. Osobe koje imaju digestivne tegobe ili određena zdravstvena stanja trebalo bi da se o promenama u ishrani posavetuju sa lekarom.
