- Marina Ilić kaže da je najveći izazov za žene pritisak da sve drže pod kontrolom, uz posao, porodicu i izgled.
- Ističe da sigurnost u telo posle porođaja nije automatska, već zavisi od oporavka, iskustva i prihvatanja promena.
- Poručuje da trening treba prilagoditi mogućnostima, a ne društvenim mrežama, i da žene ne odlažu život zbog nezadovoljstva telom.
Živimo u vremenu kada je biti žena istovremeno i najlepša i najteža uloga u društvu. Današnje žene su pokazale kako izgleda nadmoć na delu. Karijera, porodica, domaćinstvo, sport i društveni život nekako idu ruku pod ruku i sa strane gledano uspešnim ženama to olako ide. Ali da li je uvek tako i kako izgraditi sebe kao pre svega zadovoljnu ženu sa stilom pitali smo Marinu "fit mamu".
Marina Ilić je fitnes trener, specijalista za korektivne vežbe u trudnoći i nakon porođaja, osnivač platforme Marinafit.online i mama dvoje dece. I evo šta je ona imala da nam kaže o svakodnevnom životu jedne mame koja uživa u treningu i pomaže drugim ženama da budu pre svega zadovoljne sobom:
Da li je teško u današnje vreme biti fit mama koja sve drži pod kontrolom ili smatrate da je lakše nego što je bilo našim mamama?
Mislim da je danas najveći izazov upravo očekivanje da žena treba sve da drži pod kontrolom, kao da je moguće istovremeno biti potpuno posvećena majka, uspešna u poslu, organizovana u kući, negovana, fizički aktivna i uvek raspoložena.
U odnosu na generacije naših mama, danas imamo mnogo više mogućnosti, dostupnije informacije i lakši pristup edukaciji. Žena može da trenira kod kuće, pronađe stručnu podršku i organizuje određene obaveze na načine koji ranije nisu bili mogući. Međutim, istovremeno su porasla i očekivanja, posebno zbog društvenih mreža, na kojima često imamo utisak da svi drugi mnogo lakše uspevaju da usklade svoje obaveze.
Kao mama dvoje dece, trener i preduzetnica, dobro znam koliko organizacije zahteva svakodnevica, ali sam vremenom naučila i da prihvatim da neće svaki dan izgledati onako kako sam ga zamislila. Nekada će posao imati prednost, nekada deca, a nekada će mi biti potrebno vreme za sebe, i mislim da je važno da zbog toga ne osećamo krivicu.
Za mene je fit mama žena koja vodi računa o svom zdravlju, ali istovremeno nastoji da pronađe ravnotežu između svih svojih životnih uloga. Da bude mama, partnerka, da se razvija profesionalno, ali i da ne zaboravi na svoja interesovanja, hobije i sve ono što je ispunjava kao osobu. Mislim da je posebno važno da u svim tim obavezama pronađemo vreme i za sebe, da prepoznamo sopstveni trud i da ponekad zastanemo i zahvalimo sebi za sve ono što jesmo, a ne samo za ono što smo tog dana uspele da uradimo.
Da li smatrate da žena postaje sigurnija u svom telu tek nakon porođaja?
Ne bih rekla da sam porođaj automatski donosi veću sigurnost u sopstveno telo, jer je to veoma individualno iskustvo. Neke žene nakon trudnoće počnu da posmatraju svoje telo sa mnogo više poštovanja i zahvalnosti, dok se druge suočavaju sa promenama koje im teško padaju i potrebno im je vreme da se ponovo osećaju dobro u svojoj koži.
Kroz rad sa ženama nakon porođaja često primećujem da njihova nesigurnost nije vezana isključivo za fizički izgled. Nekada je mnogo veći problem osećaj da više nemaju istu snagu, stabilnost ili kontrolu nad svojim telom kao ranije, posebno ako se suočavaju sa dijastazom, inkontinencijom ili drugim posledicama trudnoće i porođaja.
Zato u svom radu veliki značaj pridajem funkcionalnom oporavku, jer se samopouzdanje često vraća upravo onda kada žena ponovo počne da veruje svom telu i njegovim mogućnostima.
Mislim da sigurnost u sebe dolazi sa iskustvom, zrelošću i načinom na koji učimo da prihvatamo promene, a majčinstvo može biti jedan od važnih delova tog procesa.
Da li je moguće biti fit, a ipak imati stomačić, celulit i dane kada nam se ne dopada ono što vidimo pred ogledalom?
Naravno, i mislim da je veoma važno da o tome govorimo, posebno danas kada se fizička spremnost često poistovećuje sa određenim izgledom tela.
Možete biti u odličnoj kondiciji, redovno trenirati, imati razvijenu muskulaturu i biti veoma snažni, a istovremeno imati celulit, strije, opušteniju kožu ili stomak koji se promenio nakon trudnoće. Nijedna od tih karakteristika sama po sebi ne govori koliko je neko zdrav ili fizički spreman.
Problem nastaje kada žene počnu da procenjuju uspešnost svog treninga isključivo na osnovu onoga što vide u ogledalu, zanemarujući koliko su napredovale u snazi, izdržljivosti, pokretljivosti ili svakodnevnom funkcionisanju.
I potpuno je normalno da postoje dani kada smo manje zadovoljne svojim izgledom. Važno je samo da takvi trenuci ne postanu razlog da stalno kritikujemo sebe ili da fizičku aktivnost doživljavamo kao kaznu za nešto što nam se na telu ne dopada.
Da li ste imali period u životu kada ste se osećali loše u svom telu i šta biste poručili ženama koje prolaze kroz taj period trenutno?
Naravno da sam imala periode kada nisam bila zadovoljna svojim izgledom, ali mislim da sam sa godinama naučila da tome pridajem mnogo manje značaja nego ranije.
Naše telo se neprestano menja, kroz trudnoće, godine, različite životne okolnosti, periode stresa i promene u svakodnevnim navikama. Ako očekujemo da u svakom trenutku izgleda isto, vrlo lako možemo upasti u začarani krug nezadovoljstva.
Ono što bih posebno volela da poručim ženama jeste da ne odlažu život čekajući da budu zadovoljne svojim izgledom. Koliko puta žene odustanu od odlaska na plažu, fotografisanja, nekog događaja ili jednostavno od toga da obuku ono što im se dopada, samo zato što misle da bi prvo trebalo nešto da promene na sebi?
Ako postoji nešto što želite da unapredite, bilo da je reč o kondiciji, snazi ili životnim navikama, radite na tome, ali nemojte dozvoliti da vam nezadovoljstvo sopstvenim telom oduzima zadovoljstvo u svemu ostalom što život pruža.
Koliko se žensko telo na polju fitnesa menja nakon porođaja i kada žena prolazi menopauzu?
Trudnoća, postpartalni period i menopauza predstavljaju značajne faze u životu žene, ali je važno razumeti da promene kroz koje telo prolazi ne znače da ono postaje manje sposobno za fizičku aktivnost, već da se njegove potrebe menjaju.
Nakon porođaja posebnu pažnju posvećujemo oporavku trbušnog zida, funkciji karličnog dna, disanju i stabilizaciji trupa. Kod nekih žena prisutni su dijastaza rektusa, urinarna inkontinencija, bolovi ili osećaj slabosti, zbog čega povratak treningu mora biti postepen i prilagođen individualnom stanju.
Kao specijalista za korektivne vežbe u trudnoći i nakon porođaja, često se susrećem sa ženama koje misle da je dovoljno da prođe određeni broj nedelja kako bi mogle da nastave tamo gde su stale pre trudnoće. Međutim, oporavak je mnogo kompleksniji proces i zavisi od brojnih faktora, uključujući način porođaja, eventualne komplikacije, simptome i prethodnu fizičku spremnost.
U periodu perimenopauze i menopauze dolazi do hormonskih promena koje mogu uticati na san, raspodelu masnog tkiva, oporavak, mišićnu i koštanu masu. Zato je posebno važno da žene ne zanemaruju trening snage, uz adekvatnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
U oba perioda fizička aktivnost može imati izuzetno pozitivan uticaj na kvalitet života, pod uslovom da je prilagođena trenutnim potrebama i mogućnostima žene.
Šta biste savetovali ženama koje treniraju i vode računa o ishrani, ali i dalje ne uspevaju da smršaju?
Prvo bih pokušala da razumem kako zapravo izgledaju njihove svakodnevne navike, jer se često dešava da se fokusiramo na trening i nekoliko obroka, a zanemarimo sve ostalo što može uticati na rezultate.
San, stres, svakodnevno kretanje, kontinuitet u ishrani, ali i određena zdravstvena stanja mogu imati značajnu ulogu. Takođe, važno je razlikovati promenu telesne mase od promene telesnog sastava, jer žena koja redovno trenira snagu može napredovati u mišićnoj masi i fizičkoj spremnosti, a da se to ne odrazi značajno na broj koji pokazuje vaga.
Smatram da je jedna od najvećih grešaka to što žene, kada ne vide očekivane rezultate, često počinju još manje da jedu i još više da treniraju, bez razumevanja razloga zbog kojih napredak izostaje.
U takvim situacijama mnogo je korisnije napraviti realnu procenu navika, po potrebi potražiti savet odgovarajućeg stručnjaka i postaviti ciljeve koji su održivi na duže staze.
Kada je pravo vreme da se devojčice uvedu u svet fitnesa i šta biste preporučili tinejdžerkama, od kojih vežbi se počinje?
Mislim da je mnogo važnije da devojčice od najranijeg uzrasta razviju ljubav prema kretanju nego da ih uvodimo u fitnes u onom smislu u kojem ga odrasli često doživljavaju.
Za decu su igra, trčanje, skakanje, penjanje, plivanje, ples i različiti sportovi odlični načini da razvijaju koordinaciju, ravnotežu, snagu i samopouzdanje. Kako odrastaju, mogu se postepeno uvoditi i strukturisani treninzi snage, uz stručno vođenje i pravilnu tehniku izvođenja vežbi.
Kod tinejdžerki bih prednost dala učenju osnovnih obrazaca pokreta, poput čučnja, pregiba u kukovima, potisaka, povlačenja i vežbi stabilizacije, pri čemu opterećenje i intenzitet treba prilagoditi njihovom uzrastu, iskustvu i fizičkim sposobnostima.
Ono na čemu bih posebno insistirala jeste da se devojčicama trening ne predstavlja kao način da smršaju ili oblikuju određene delove tela. Mnogo je zdravije da odrastaju uz svest o tome koliko je njihovo telo sposobno, koliko im fizička aktivnost može pomoći da se osećaju snažnije i koliko zadovoljstva mogu pronaći u sportu.
Kako biste reagovali kada bi vam ćerka jednog dana rekla da joj se ne dopada njeno telo?
Pre svega bih želela da razumem zbog čega se tako oseća, šta je dovelo do toga da počne da razmišlja o svom telu na taj način i da li je možda u pitanju neki komentar, poređenje sa drugima ili sadržaj kojem je izložena.
Mislim da roditelji često, iz najbolje namere, pokušavaju odmah da uteše dete govoreći mu da je lepo i da nema razloga da bude nezadovoljno, ali time ponekad preskočimo ono najvažnije, a to je da zaista čujemo šta nam dete govori.
Volela bih da moja ćerka zna da sa mnom može otvoreno da razgovara o svojim nesigurnostima, bez straha od osude ili umanjivanja onoga što oseća.
Istovremeno, smatram da je naš svakodnevni odnos prema sopstvenom telu mnogo važniji od jednog razgovora. Deca posmatraju kako govorimo o sebi, kako reagujemo kada se ugojimo, kako komentarišemo tuđi izgled i kakav odnos imamo prema hrani i treningu.
Zato verujem da se zdrav odnos prema telu gradi godinama, pre svega kroz primer koji im pružamo.
Koliko smatrate da je osetljiva tema i koliko treba voditi računa o tome kako pred decom govorimo o kilogramima, dijetama i izgledu?
Mislim da je ovo jedna od tema kojoj roditelji moraju da pristupe sa mnogo više pažnje nego što to često činimo, jer deca usvajaju naše stavove i onda kada im se ne obraćamo direktno.
Ako dete svakodnevno sluša mamu koja govori da je debela, da ne sme da pojede kolač ili da mora da trenira kako bi potrošila kalorije, postoji mogućnost da i samo počne da povezuje hranu sa krivicom, a fizičku aktivnost sa obavezom da promeni svoj izgled.
Slično je i sa komentarisanjem drugih ljudi. Čak i naizgled bezazlene opaske o nečijim kilogramima mogu poslati poruku da je izgled nešto na osnovu čega procenjujemo druge.
Volela bih da decu učimo da je hrana izvor energije, ali i zadovoljstva, da je fizička aktivnost važna zbog zdravlja i razvoja i da ljudi prirodno imaju različite građe tela.
Kao roditelji ne možemo u potpunosti kontrolisati poruke kojima će deca biti izložena, ali možemo mnogo da utičemo na način na koji će ih razumeti i na odnos koji će razviti prema sebi.
Koje su najdelotvornije vežbe za jednu fit mamu koja nema vremena za odlazak u teretanu i sebi može da priušti jedva pola sata dnevno za vežbanje kod kuće?
Kada govorimo o celovitom kućnom treningu, smatram da je oko 40 minuta veoma dobar okvir, jer nam omogućava da odvojimo vreme za zagrevanje, glavni deo treninga i završne vežbe. Naravno, to ne znači da žena koja ima samo pola sata ne treba da trenira, već da tih 30 minuta treba iskoristiti na najbolji mogući način i prilagoditi sadržaj raspoloživom vremenu.
Za većinu zdravih žena preporučila bih trening celog tela koji uključuje osnovne obrasce pokreta i angažuje velike mišićne grupe. To mogu biti različite varijante čučnjeva, glute bridge, sklekovi uz prilagođen oslonac, veslanje sa elastičnom trakom i vežbe za stabilizaciju trupa, poput bird dog vežbe.
Međutim, ne postoji jedan skup vežbi koji je podjednako delotvoran za sve žene. Izbor vežbi, njihov redosled i intenzitet zavise od prethodnog iskustva, fizičke spremnosti i eventualnih zdravstvenih ograničenja. Posebno je važno da žene koje su se nedavno porodile ne preskaču procenu postpartalnog oporavka, naročito ukoliko imaju dijastazu, simptome disfunkcije karličnog dna ili bolove.
Često se dešava da žene odustaju od treninga jer misle da im je neophodan odlazak u teretanu ili mnogo slobodnog vremena, a zapravo je mnogo važnije da pronađu način vežbanja koji odgovara njihovim potrebama i koji mogu redovno da sprovode.
Da li je ono što vidimo danas na društvenim mrežama realan život ili se na žene vrši preveliki pritisak da budu savršene fit mame?
Društvene mreže jesu deo našeg stvarnog života, ali ono što na njima vidimo najčešće nije njegova potpuna slika, već određeni trenuci koje je neko odlučio da podeli.
Kada gledamo profil žene koja redovno trenira, priprema zdrave obroke, ima sređenu kuću, uspešan posao i nasmejanu decu, vrlo lako možemo steći utisak da ona sve to postiže bez većih poteškoća. Međutim, ne znamo kako izgleda ostatak njenog dana, koliko pomoći ima, šta je sve morala da odloži i sa kakvim se izazovima suočava.
I sama sam kreator sadržaja, ali sam istovremeno mama dvoje dece i preduzetnica, sa svim obavezama i nepredviđenim situacijama koje takav život nosi. Postoje dani kada sam izuzetno produktivna i dobro organizovana, ali i oni kada jednostavno ne uspem da završim sve što sam planirala.
Mislim da je važno da žene razumeju da sadržaj koji gledaju na društvenim mrežama ne treba da bude merilo njihove uspešnosti, posebno kada je reč o majčinstvu, fizičkom izgledu i načinu života.
