Mičiko Tomioka nije samo nutricionistkinja; ona je most između dva sveta. Njen život spaja Japan, gde se poštovanje prema telu i hrani usvaja od detinjstva, i Zapad, gde se obroci često svode na brzinu, pakovanje i marketing.
Rođena u tradicionalnoj japanskoj porodici, Mičiko je još kao dete razvila poseban odnos prema ishrani: obrok je nalik meditaciji, gde se svaka namirnica pažljivo bira, a svako zrno ima svoje značenje.
Nakon preseljenja u SAD suočila se sa potpuno drugačijim pristupom – bučnim, brzim i površnim. U početku je, kao i mnogi, popustila pred iskušenjem i probala sve, ali je ubrzo shvatila da joj telo šalje jasne signale protesta.
"Kada sam došla u SAD, probala sam sva najpopularnija jela, ali mi je ubrzo bilo loše nakon što sam ih pojela", priznaje Mičiko.
U njenoj porodici zdravlje se čuva poput najvećeg blaga. Njena majka, koja je preživela terminalni stadijum raka, danas slavi 88. rođendan, dok je tetka u zavidnoj formi i u stotoj godini života. Tajna? Ishrana bez suvišnog šećera, industrijskih trikova i prerađenih namirnica.
Zato Mičiko savetuje da izbegavamo sledećih pet grupa namirnica ako želimo dug i zdrav život.
1. Prerađeno meso: hamburgeri, hot-dogovi, sendviči s kobasicama
Na Zapadu je brza hrana svuda oko nas, poput trepćućih reklama koje ne možemo da zaobiđemo. Ljudi je jedu iz navike, ali zapravo razvijaju zavisnost – a cena je zdravlje.
Kobasice, burgeri i hot-dogovi prepuni su trans masti, konzervansa i soli, koje telu nanose ozbiljnu štetu.
Mičiko ih zamenjuje namirnicama s minimalnom količinom soli i aditiva. Kao vegetarijanka, proteine najčešće unosi kroz tofu.
2. "Brzi" doručak iz kutije: musli, žitarice, granola
Na prvi pogled, činija pahuljica prelivenih mlekom deluje kao zdrav početak dana. Ali u stvarnosti, to je samo slatka iluzija.
"Prekomerna konzumacija šećera ne samo da ugrožava liniju, već povećava i krvni pritisak, kao i upalne procese u telu", upozorava Mičiko.
Umesto industrijskih žitarica, ona bira nato – fermentisanu soju specifičnog mirisa i ukusa, koju mnogi stranci izbegavaju, ali u Japanu važi za superhranu zahvaljujući blagotvornom delovanju na crevnu floru i imunitet.
3. Gazirana i "dijetalna" pića
Gazirana pića deluju osvežavajuće, ali u stvarnosti su – šećerni otrov. Samo jedna do dve limenke dnevno mogu povećati rizik od dijabetesa i gojaznosti.
"Česta konzumacija zaslađenih gaziranih pića značajno povećava rizik od dijabetesa tipa 2", ističe Tomioka.
Ni "dijetalne" varijante nisu bezopasne – veštački zaslađivači mogu izazvati glavobolje, iritacije creva i poremećaje metabolizma. To je, kako kaže, "kao da zamku samo obavijete medom".
4. Krem sirevi i punomasni mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi jesu izvor proteina, kalcijuma i vitamina D, ali Mičiko smatra da su njihove koristi često precenjene.
"Trudim se da izbegavam krem sireve poput Filadelfije ili maskarponea zbog visokog sadržaja masti", objašnjava ona.
Umesto toga bira kina ko – pastu od pržene soje, koja jelima daje orašast ukus i dodatnu hranljivu vrednost. To je japanski pandan zapadnjačkom čizkejku.
5. Slatkiši: karamela, čokoladice, bombone
Slatkiši možda deluju bezazleno, ali deluju poput tihih sabotažera – neprimetno podrivaju zdravlje.
"Umesto industrijskih slatkiša, pravim mus sa čia semenkama i medom, jedem crnu čokoladu ili zamrznute banane", otkriva Mičiko.
"Povremeno se ipak počastim parčetom domaće pite od jabuka koju naprave prijatelji."
Zdravlje kao izbor, a ne slučajnost
Naša svakodnevica sastoji se od niza malih odluka – šta ćemo staviti u korpu ili izvaditi iz frižidera. Možemo podleći navikama ili izabrati put koji nas štiti i jača.
Mičiko Tomioka pokazuje da zdravlje može postati deo porodičnog nasleđa – ako znamo da ga negujemo i prenosimo dalje.
