Kada sam saznala da imam insulinsku rezistenciju, doktorka mi je objasnila da moram biti posebno pažljiva kada konzumiram voće.
NE PROPUSTITE
Naime, voće koje je prirodno bogato fruktozom, može značajno povećati nivo šećera u krvi, što dodatno opterećuje moj organizam. Tada mi je doktorka rekla da strogo izbegavam slatko voće kao što su banane.
Banane, na primer, spadaju u grupu voća koje je izuzetno slatko i zbog toga može izazvati nagli skok šećera u krvi, što je problematično za osobe sa insulinskom rezistencijom.
Voće, iako zdravo i bogato vitaminima, sadrži fruktozu, vrstu šećera koji naš organizam ne može efikasno da metabolizuje osim u jetri. Kada unosimo veću količinu fruktoze, ona se u organizmu pretežno skladišti u vidu masti oko jetre, što vremenom može dovesti do njene masne degeneracije, poznate kao masna jetra.
Pored toga, voće može izazvati nagli porast nivoa insulina u krvi, što je upravo ono što treba da izbegnem. Zbog toga je ključno birati voće koje ima niži sadržaj šećera i koje neće značajno uticati na nivo insulina.
Međutim, tada mi doktorka nije izričito zabranila da jedem sve voće. Postoji i ono koje mogu konzumirati su pretežno kiselo i bobičasto voće, poput malina, aronije, borovnica, nije štetna konzumacija kiselih jabuka, kao ni poijedinih cirtura (grejpfrut, pomelo, limun i limeta), dok mi je naglasila da pomorandže takođe treba da izbegavam, jer su pune šećera. Bobičasto i citrusasto voće imaju niži glikemijski indeks, što znači da manje utiče na nivo šećera i insulina u krvi.
Ovo ne znači da treba potpuno da se odreknem voća, već da ga konzumiram umerenije i s pažnjom. Preporučljivo je napraviti pauze između konzumacije voća, kako bi se organizmu dalo vreme da se oporavi i da se izbegne kontinuirano opterećenje na jetru i pankreas. Ovaj pristup pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i sprečava dalje komplikacije vezane za insulinsku rezistenciju.
