Visok šećer može proizaći iz prekomernog konzumiranja obrađenih ugljenih hidrata, ali takođe i iz loših životnih navika. Ishrana, iako često prva asocijacija kad se pomisli na nivo glukoze, nije jedini krivac za visok šećer.
Unos ugljenih hidrata ima značajan uticaj na šećer u krvi, bilo da se radi o voću, žitaricama ili slatkišima. Bez obzira na vrstu, oni se na kraju metabolizuju u glukozu. Preterana konzumacija ugljenih hidrata, posebno onih sa dodatkom šećera i bez vlakana, dovodi do naglog porasta šećera u krvi.
Ipak, hrana nije jedini faktor koji utiče na nivo glukoze. Različite navike, koje nemaju veze sa ishranom, takođe mogu uticati na način na koji telo reguliše šećer.
Stres
U stresnim situacijama, organizam oslobađa hormone adrenalina i kortizola. Ovi hormoni povećavaju budnost i proizvodnju energije, uzrokujući skok šećera u krvi. Ovaj privremeni skok je poželjan kako bi se nosili sa stresom, ali problem nastaje kada stres postane hroničan. Stres zbog posla, finansijskih briga, odnosa ili svakodnevnih izazova može dugoročno povećati nivo šećera u krvi.
Šta možete preduzeti? Pokušajte da uključite tehnike za upravljanje stresom: meditaciju, jogu, aromaterapiju ili suplemente poput ašvagande.
Loš san
Kvalitetan san takođe utiče na nivo šećera u krvi na različite načine. Nedostatak sna može povećati nivo kortizola tokom dana, što dovodi do povećanja glukoze, i sprečiti telo da efikasno reguliše visok nivo šećera u krvi. Nedostatak sna može poremetiti i hormone gladi, čineći vas gladnijim tokom dana i manje siti nakon jela.
Kako se nositi sa tim? Održavanje optimalnog broja sati sna, između sedam i devet sati noću, može značajno doprineti održavanju ravnoteže nivoa šećera u krvi. Izbegavajte gledanje ekrana pre spavanja i stvaranje optimalnih uslova za spavanje u spavaćoj sobi.
Nedovoljna fizička aktivnost
Neredovno vežbanje takođe može povećati nivo šećera u krvi. Mišići koriste glukozu kao gorivo tokom vežbanja, pa redovna fizička aktivnost može pomoći u održavanju ravnoteže šećera u krvi. Čak i šetnja ili stajanje nekoliko minuta nakon obroka može imati značajan uticaj na nivo glukoze, kako su istraživači otkrili 2022. godine.
Kako promeniti navike? Pokušajte da ne sedite dugo, posebno nakon obroka. Uključite kratke šetnje tokom dana i redovno vežbajte kardio i vežbe snage kako biste održali zdravu ravnotežu nivoa šećera u krvi.
Vreme kada jedete
Nije uvek ono što jedete ključno za nivo šećera u krvi. Važno je i kada jedete. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je spremnije za efikasnu razgradnju hrane, čišćenje glukoze iz krvi i zatim njeno iskorišćavanje. Obroci kasno uveče, neposredno pre spavanja, više su povezani s preteranim i produženim odgovorom na nivo glukoze u krvi, nego čak i jedenje istog obroka, samo četiri sata ranije te večeri.
Šta možete da učinite po tom pitanju? Večera je obično najobilniji obrok u danu za većinu radnog naroda, pa razmislite o tome da je prebacite ranije ili da većinu energetskog unosa stavite na doručak i ručak. A kad jedete večeru, neka ona bude ranije, a namirnice bez mnogo ugljenih hidrata.
