Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje umre najveći broj ljudi, a zabrinjavajuća je činjenica da ove vrste zdravstvenih tegoba osećaju sve mlađi ljudi. Naime, uzročni su brojni: nepravilan način ishrane usled brzog tempa života, strest, nedovoljan i loš san, nasledni faktor i slično. Upravo povišeni holesterol može da nam bude veliki alaram da povedemo račuma o svom organizmu.
Ukoliko vam je povišen, može da stvori odličnu podlogu za razvoj brojnih kardiofaskularnih bolesti, grupa oboljenja koja se karakteriše oštećenjima srca i krvnih sudova, a mogu da dovedu do moždanog udara ili infarkta.
Kao glavni faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti povezani sa ponašanjem prepoznati su:
- Konzumacija duvana
- Nezdrava ishrana
- Fizička neaktivnost
- Preterana upotreba alkohola
Rizično ponašanje koje uključuje ove faktore rizika dovodi do 4 ključne metaboličke (fiziološke) promjene
- Povećanje arterijskog krvnog pritiska
- Povećanje nivoa šećera u krvi
- Povećanje masti u krvi
- Povećanje telesne mase odnosno gojaznost
Veoma je važno kontrolisati nivo holesterola u krvi kako ne biste došli u situaciju da lečite posledice opasne po život.
Na osnovu čega možemo da posumnjamo da nam je povišen?
Iako ponekad simptome nije jednostavno prepoznati, stručnjaci tvrde kako oni postoje. Jedan od njih javlja se dok jedemo, odnosno najčešće nakon jela. Radi se o osećaju pečenja u gornjem delu stomaka, posebno nakon što smo pojeli nešto masno ili slatko.
Ostali znakovi koji mogu ukazivati na povišenu holesterol su: oticanje donjeg dela nogu i zglobova, oticanje stopala ili dlanova, osećaj težine u nogama, ubrzan rad srca, te bolovi u vratu ili ramenima.
