Pre dvadesetak godina naša muzička scena bila je nezamisliva bez Ksenije Mijatović. Lepa Novosađanka specifičnog glasa ređala je hit za hitom i imala verne obožavaoce. A onda je napravila veliki zaokret i u poslu i u privatnom životu. Pozdravila se s mikrofonom, završila studije psihologije i maksimalno se posvetila vaspitanju sina. Danas je stručnjak koji pomaže ljudima da povrate psihičku stabilnost.
*U medijima vas predstavljaju kao psihologa, psihoterapeuta, lajfkouča... Između ove tri profesije postoje velike razlike. Šta vi zapravo radite?
"Hvala vam na ovom pitanju, jer mi zaista teško pada tolika količina dezinformacija o meni i mom poslu sa kojom se susrećem u medijima, kao i sloboda vaših kolega da pišu o meni a da ne provere informacije koje plasiraju. Ja sam master psiholog i sertifikovani psihoterapeut sa kliničkom praksom. Opredelila sam se za privatnu praksu u svom centru, koji sam nedavno otvorila u Beogradu. Bavim se psihoterapijskim radom, psihodijagnostikom, edukacijama, držanjem psihosocijalnih programa kroz radionice, ali i predavanjima po regionu i Srbiji, jer me u ovaj posao odvelo samo jedno - ljubav prema ljudima i za sve ljude. I dalje me kroz život vodi moto "šta mi vredi moje dobro ako ljudima oko mene nije dobro". Znam da ne mogu ispraviti sve nepravde sveta, ali ono što mogu, to radim."
*Napravili ste prilično iznenađenje kad ste prestali da se bavite pevanjem. Izjavili ste da je to mrcvarenje i okrenuli se drugom poslu. Žalite li za muzikom, jeste li se pokajali?
"O, da. To je tiha patnja moje duše. Dakle, da li žalim - veoma! I ne prođe dan da ne pomislim na muziku i pevanje. A da li sam se pokajala - nikako. Za ljude koji su pratili muzičku scenu, moja odluka nije bila iznenađenje, ali za širu publiku jeste. Sada jasno vidim sve. Posle toliko vremena i toliko godina mogu da kažem da je "spuštanje mikrofona" i promena života iz korena bila najpametnija odluka koju sam u životu donela."
*Odrasli ste u veoma uglednoj novosadskoj porodici. Kako su vaši roditelji reagovali kad ste prestali da se bavite muzikom?
"Iskreno - laknulo im je, ha-ha. Nikad me nisu sprečavali da se bavim muzikom, ali znam da im je to bilo teško prihvatljivo. U mojoj porodici su svi visokoškolovani, do doktorskih titula. I ne govorim ovo kao neku privilegiju, već samo hoću da kažem da se škola i znanje visoko vrednovalo. Zamislite onda momenat u kome ja saopštavam da napuštam studije germanistike i odlazim na Budvanski festival! Mada, sad kad bolje razmislim, u našoj kući su se okupljali glumci, slikari, pisci, mnogi intelektualci, ali i umetnici tog vremena. Sećam se da sam se kao dete uvek dobro osećala u društvu tih ljudi. Otac mi je bio veliki boem. I danas je."
*Često učestvujete na konferencijama, na kojima govorite o različitim mukama psihe i emocija, životnim krizama, starenju... Da li je tačna rečenica "kakve su ti misli, takav ti je život"?
"To je samo jedna od mnogih divnih duhovnih poruka koje u velikoj meri opisuju fenomene ljudske psihe. Na mojim seminarima, predavanjima i radionicama bavim se svim onim temama važnim za čoveka - samopouzdanjem, zdravom odnosu prema sebi i životu, odnosu prema emocijama i emocionalnoj samoregulaciji, dok je rad sa kliničkom populacijom sasvim drugačiji. Tada se bavim temama moje profesije na uskospecijalizovan način. Važno mi je da se ljudi pokrenu, da znaju kako nije kraj dok kraj zaista ne dođe. I da uvek, makar u nekoj meri, mogu da poprave kvalitet svog života."
*Sa kakvim problemima se najviše susrećete? Koji tipovi ljudi najčešće dolaze kod vas po pomoć?
"Dolaze svi oni koji žele promenu, bilo da su u pitanju brak, porodica, kvalitet života, međuljudski odnosi ili psihičko stanje u kom se u tom trenutku nalaze. Još uvek postoji stigma povodom odlaska na psihoterapiju, ali čini mi se sve manje. Ono što me raduje jeste da sve više mladih, i to zdravo mladih, dolazi da razvijaju sebe i svoj odnos prema životu. Ali, ipak, najviše dolaze ljudi sa problemima."
*I sami ste prošli kroz teške trenutke. Promena posla, razvod, borba za novi život... Da li je vama neko profesionalno pomogao ili ste rane lečili sami?
"Još kako mi je pomogao. Već godinama imam svoju psihoterapeutkinju, psihoanalitičara i psihoanalitički orijentisanog psihoterapeuta, koja, osim što mi je pomogla da danas budem na ovom mestu, prenela mi je i veliku ljubav prema psihoanalizi. Rado bih podelila sa vama njeno ime, ali ne smem. Znam koliko bi je to naljutilo."
*Vaš sin jedinac Relja ima 24 godine i studira IT. Ima li značaja za njegovo vaspitanje ono čime se bavite?
"Iskreno - nema. Njemu sam samo mama, a ne psiholog, još manje psihoterapeut. Ono što je dobro jeste da Relja završava svoje studije, polako gradi svoj život, a ja jedino što mogu jeste da budem mama koja će se truditi da bude tu uvek kad zatreba. Odavno nemam uticaj na njega, ali kad mi zatraži odgovore - trudim se da ih ponudim."
*Jesu li majke i sinovi zaista "posebna zona"?
"Iskreno, ja bih to preformulisala malo drugačije: balkanske majke i sinovi su "posebna zona"! Pritom ovo ne govorim kroz pozitivnu konotaciju. Ono što želim da naglasim jeste da je odnos majka-dete najvažniji odnos za sve ono u šta će kasnije dete da izraste. Naravno da otac ima svoju ulogu, ali prvo što dete kad dođe na svet oseti i pamti je - majka. Od tog trenutka pa do kraja života ta veza je neraskidiva."
*Još uvek pamtimo kako ste dobro pevali i izgledali. Godine su bile blage prema ovom drugom. Koliko je važno izgledati dobro i "držati se"?
"Hvala vam. Trudila sam se da u mladosti budem fit, a priznajem da me je i genetika pomilovala. Danas, u svojoj 52. godini, nemam vremena da se bavim svojim fizičkim izgledom na način na koji bih htela, kroz fizičku aktivnost. Međutim, šetnje u prirodi, na Tari, koju volim, puno mi znače. S druge strane, priznajem da volim estetsku medicinu i tekovine civilizacije. Ne mislim da je pogrešno imati taj stav, pogrešno je samo nemati mere u tome. Volim da izgledam dobro, koliko god je moguće lepo. Zadovoljstvo sobom dolazi iz raznih izvora, pa što da ne dođe i iz tog."
*Šta biste savetovali ženama koje prolaze kroz neku krizu - bolest, razvod, probleme s decom...?
"Vekovima su žene na ovim prostorima bile obavijene energijom stida, srama i neadekvatnosti ukoliko nisu zadovoljavale sve socijalne norme, zahteve vremena u kome su živele - pa tako i danas. Zato, moj savet je da ne moraju kroz svoje životne teskobe da prolaze same. Potražite pomoć! Nekad u prijateljima, nekad u porodici, a tu je i moja profesija. Nije sramota potražiti pomoć. Ono što je strašno jeste ne pomoći sebi na svaki moguć i dostupan način."
Autor: Ljilja Jorgovanović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
