Ivan Bekjarev bio je jedan od naših najznačajnijih i najuspešnijih glumaca, koji nas je, nažalost, napustio krajem 2020. godine.
Debitovao je na filmu davne 1967. godine u filmu Bokseri idu u raj, gde je igrao rame uz rame sa velikim Mijom Aleksićem.
Usledilo je više od 150 pozorišnih i više od 100 televizijskih uloga u filmovima i serijama u bivšoj SFRJ, Srbiji, Danskoj, Italiji... Dobitnik je čak 36 nagrada, među kojima su i nagrade Branislav Nušić i Zlatni ćuran za životno delo. Sedamdesetih godina uspešno je radio i kao radio ii TV voditelj.
Publika ga najviše pamti po ulozi Stevice Kurčubića u kultnoj seriji Bolji život, zatim po ulozi Despotovića u seriji Srećni ljudi, kao i po roli ozloglašenog upravnika nacističkog logora Vujkovića u seriji Banjica (1984.), koja mu je donela titulu TV ličnosti godine u Jugoslaviji.
Bekjarev je više od 4 decenije voleo Mikicu: Evo kako je legendarni glumac pričao o svojoj supruzi!
Ipak, možda najsloženija i najupečatljivija uloga u njegovoj karijeri jeste uloga beskućnika Mucule u seriji Gorki plodovi iz 2008. godine.
U ovom televizijskom ostvarenju Bekjarev je maestralno dočarao čoveka koji je izgubio sve što se izgubiti može, ali ne i ono što se duboko usadi u srce i dušu čoveka i što, ako se istinski ima, niko vam ne može oduzeti.
Mucula se u ovoj seriji pojavljuje kao beskućnik kojeg je život na ulici naučio kako da se snalazi i bori za koru hleba. I pored gubosti koju povremeno pokazuje u ličnoj borbi za preživljavanje, on je čovek dobrog srca koji sprečava glavnog lika, Daču, da se ubije utapanjem u reci.
Od srca sa njim deli ono jadno i bedno što ima - čist alkohol umesto rakije, improvizovanu kućicu od kartona u koju jedva i sam stane, trikove kako da se preživi, kako da se izboriš za svoj "lični kontejner" po kojem kopaš u potrazi za hranom i drugim potrepštinama, a kasnije i mnogo više.
Mucula je lik koji se sudbini smeje u lice, i prihvata je onakvu kakva ga je zadesila bez kukanja, konstantno okećući sve na šalu. Kartonsku kućicu u kojoj spava šaljivo naziva "garsonjera" i trudi se da sa osmehom preživi svaki dan, brišući automobilska stakla na semaforu i nadajući se da će mu dobri ljudi udeliti neki dinar.
Ipak, on nije neradnik i čovek koji je birao da živi ovako. Mucula je rođen na Mokroj Gori, kao jedino dete u seljačkoj porodici. Kao i mnogi u to vreme, stideo se što potiče iz porodice seljaka, pa je došao u Beograd na studije. Postao je uspešan avio inženjer, dobio odličan posao, oženio se i dobio sina Marka. Kada je Srbiju zadesilo NATO bombardovanje 1999. godine, Mucula ostaje bez posla. Supruga ga napušta i sa sinom odlazi u Kanadu, a potom u SAD, državu koju Mucula mrzi najviše na svetu. Moli ga da i on pođe sa njima, ali Mucula više od svega voli svoju zemlju i ne može da pređe preko svog ponosa i da život traži u neprijateljskoj zemlji.
Prijatelji mu okreću leđa onda kada su mu najpotrebniji, posla nema, nema supruge i sina, a Muculi ponos ne dozvoljava da bilo koga moli, pa se okreće jedinoj opciji - životu na ulici.
Život na ulicama Beograda tera ga da se i sam prekali, ali njegova dobrota nikada ga ne napušta, kao ni njegov ponos. Ipak roditeljska ljubav jača je od svega. Kada ga sin posle niza godina pronađe u kartonskom naselju, Mucula je srećan, ali i posramljen što ga sin vidi takvog jadnog, prljavog i bednog. Ne može da odbije zagrljaj svog sina, ne može da zadrži suze, ali ne želi ni da "uprlja" svog sina, te ga grli držeći prljave dlanove u vazduhu.
Ponosno odbija ponudu sina da se preseli u Ameriku, gde ga čekaju svi papiri i bolji život. Draži mu je život na ulici u njegovoj Srbiji nego da pogazi ponos i ode u zemlju zbog koje je postao beskućnik bez igde ikoga i ičega.
Mucula je snalažljiv tip koji može da preživi u svim okolnostima - on zna da se obrok u Narodnoj kuhinji mora jesti duže da bi se duže grejao unutra. On zna da kuvarica ne deli repetu i da se odmah mora uzeti veći komad hleba - za poneti, za kasnije. On zna da je dinar po dinar - pogača, i zato ne baca ništa. On se istinski raduje tuđoj sreći i ljudskoj milostinji.
Ali, on je čovek koji nema sreće ni mira ni u jednom trenutku - kartonsku kuću mu više puta ruše, Narodna kuhinja u kojoj se hrani zatvori se nakon što istekne donacija strane zemlje, uhapse ga u nameštenoj policijskog akciji kao žrtveno jagnje... Jedino što ga nikada ne napusti jeste ono što sam ima u srcu - veliko srce i dobra duša.
Ljubav u srcu ovog dobrog gorštaka još jednom preovlada kada Mucula sazna da mu supruga boluje od raka dojke. Slušajući svog sina preko telefona koji je zabrinut za majku, Mucula napokon spoznaje šta je to jedino što je jače od ljubavi prema domovini i snažnije od ponosa velikog kao Mokra Gora sa koje je potekao - ljubav prema porodici.
Najzad seda na voz i odlazi na put ka Americi, potpuno nesvestan koliko je sam, takav kakav je bio, uticao na život jednog drugog ljudskog bića - Dače, koje je, ispostavilo se, bilo nesposobno da preživi bez njega, nakon što su ga sve druge nedaće dotukle.
Mucula je lik u kojeg je Bekjarev maestračno uobličio jednog potpuno nesrećnog Srbina, sa svim mogućim nesrećama koje mogu snaći dobrog čoveka, a kojeg ničije zlo ne može da promeni.
Da li se vama dopala uloga Mucule u ovoj seriji? Koja vam je najbolja uloga Ivana Bekjareva? Podelite sa nama u komentarima!
