I te kako postoji razlika u crnoj kafi koja se pravi po domaćem receptu i po turskom. Samim tim, srpska i turska kafa nisu isto, iako ih pola Srbije zove istim imenom i pravi na isti način. Razlika postoji, i to u koraku koji verovatno preskačete svako jutro kada kuvate kafu.
Kad stavite šećer direktno u džezvu, već ste napravili srpsku, a ne tursku kafu. Zvuči kao sitnica, ali za nekoga ko drži do stvari, to je cela priča.
Kuvar objašnjava razliku između turske i domaće kafe
U velikom „Savremenom kuvaru“ iz 1967. godine, koji je „Prosveta“ objavila na više od 1000 strana, jasno stoji da srpska i turska kafa nisu ista stvar. Poglavlje o kafi navodi i staro predanje da zaslugu za otkriće duguje jednom čobančetu.
Ono je primetilo da koze postaju izuzetno živahne kad god se nabrste biljke poznate pod imenom kahoua. U Evropu je kafa stigla sredinom 17. veka.
Razlika između srpske i turske kafe nije samo u služenju, već i u samom kuvanju. Kod srpske, šećer ide u vodu na početku. Kod turske, kafa se ne kuva dvaput, a šećer se služi posebno.
Srpska crna kafa se zakuva i vrati na vatru da napravi još jedan ključ, a šećer se stavlja u vodu. Turska kafa se samo prelije ključalom vodom i ne vri ponovo, dok se šećer služi odvojeno.
Uputstvo za pripremu kafe po starom receptu
U džezvu stavite vodu i šećer i pustite da provri. Za jednu šoljicu treba vam šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mlevene kafe.
Kad voda provri, odlijte malo u šoljicu, zakuvajte kafu, pa vratite džezvu na vatru da napravi ključ, da se samo podigne i ništa više. Uspite odlivenu vodu, ostavite minut-dva da „stane“, pa razlijte i služite.
Evo i kako da pripremite kafu koja se najviše pije u Bosni prema ovom receptu. Ovde je trik u tome što kafa ne treba ponovo da vri.
Stavite kafu u suvu, zagrejanu džezvu i prelijte je ključalom vodom. Odnos vode, kafe i šećera je isti kao za srpsku, samo što šećer ne ide u kafu nego se služi posebno. Gotova turska kafa se služi u malim džezvama, za svaku osobu ponaosob.
Jedno je pravilo ipak važilo za oba tipa kafe. Onaj mlin koji je nekada imala svaka kuća nije bio ukras. Kuvar iz 1967. izričito traži da se kafa samelje neposredno pre kuvanja, jer sveže mlevena zrna daju miris koji kupljena mlevena kafa jednostavno nema.
Zrna treba lepo ispržiti, ali ne prepržiti. Voda mora dobro da provri, a kafa da napravi još jedan ključ za Srpsku kafu.
Dva pravila iz tog kuvara i danas dele dobru kafu od loše. Kafa se služi čim se skuva, nikad podgrejana. I još važnije: talog se nikada ne upotrebljava ponovo. Ko drugi put kuva istu kafu, dobija gorku mutljavinu, a ne napitak.
Stil / Krstarica
