Ovih 10 stvari majke tinejdžerki nikada ne smeju da prestanu da rade ako žele da budu bliske sa svojim ćerkama: Poslednja stvar na listi je naročito važna

Kada su nam ćerke male, pretpostavljamo da će nam uvek dolaziti, da će uvek ulaziti na vrata i deliti svaki, pa i najsitniji detalj o svom danu, da će zaista želeti da sede pored nas, postavljaju pitanja i pričaju nam o svojim nadama i snovima, brigama i strahovima. Ali većina nas, mama, zna da to nije baš tako.

Zapravo, zadržati svoje mesto u životu svoje ćerke koji se menja ne znači biti centar njenog sveta kao što si nekada bila; radi se o pronalaženju načina da ostanete bliske dok ona ulazi u svet koji se više ne vrti oko tebe. To znači tiho joj poručivati na milion različitih načina:

• Volim da budem s tobom.
• Uvek ću biti tu za tebe.
• Sa mnom uvek možeš biti svoja.
• I bez obzira na to koliko se menjaš, nikada nećeš prerasti to da si moja devojčica.

Evo 10 stvari koje mame koje ostaju bliske sa svojim ćerkama tinejdžerkama nikada ne prestaju da rade

1. Nastavljaju da se raspituju o sitnicama

Ne mora svaki razgovor biti o njenim ocenama, prijavama za fakultet, kućnim poslovima, podsetnicima ili nekoj važnoj životnoj lekciji. Mame koje ostaju bliske sa svojim ćerkama tinejdžerkama znaju koliko je važno ublažiti tu životnu „ozbiljnost” i iskreno se interesovati za sitnice koje čine njen svet.

Pitaju za pesmu koju ona neprestano sluša. Pitaju je za prijatelje koje voli, nastavnike koji je inspirišu (ili nerviraju) i za one smešne stvari koje je nasmeju. Pitaju koji je trend trenutno zanima, gde sanja da otputuje jednog dana i da li želi da isproba novi meksički restoran u gradu (jer mama zna da je njena ćerka pomalo zavisna od čipsa i salse).

Naravno, neke od ovih stvari možda ne deluju kao nešto važno, ali vašoj ćerki one mnogo znače. One su, zapravo, niti koje vas povezuju i lepak koji vas drži bliskim.

2. Uvek ste tu za nju

Tinejdžerke mogu biti divno (i zbunjujuće) izbirljive kada su njihove mame u pitanju. U jednom trenutku se uvlače u krevet kod vas u 22:47, željne da vam ispričaju SVE o svom danu, a već u sledećem se ponašaju kao da je samo vaše prisustvo nekakva lična neprijatnost. To je jednostavno deo tog uzrasta. Njihova samostalnost raste, ali iza svih onih reči „Mama, dobro sam! Ne moraš da dolaziš”, one i te kako obraćaju pažnju na to da li se pojavljujete onda kada je to važno.

Zato, mame, nastavite da budete tu...Na njenim utakmicama, nastupima, školskim događajima i sastancima. Pridružite joj se u odlascima po kafu pre škole, u noćnim odlascima u prodavnicu jer je zaboravila karton za poster, ili u brzim posetama restoranima brze hrane jer joj se odjednom jede određena hrana.

Zapamtite, nije uvek reč o velikim trenucima. Češće su to one naizgled beznačajne stvari, poput toga da ste tu kada ona izlazi iz škole (čak i ako ne podiže pogled sa telefona) ili da slušate istu priču koju je već mnogo puta ispričala, samo zato što ima potrebu da se izduva.

Jer, obećavam vam ovo: možda se neće sećati tačno onoga što ste rekli tokom njenih tinejdžerskih godina, ali će se sećati da ste bili tu, da ste došli i da ste uvek, baš uvek, bili prisutni.

3. Ostavljaju joj prostora da se menja

Ćerka koju ste poznavali sa 12 godina nije ista devojka sa 16, 17 ili 18 godina. Njena interesovanja su se promenila, prijateljstva su se promenila, ukus za odeću se promenio (možda čak i četiri puta u poslednjih godinu dana), a promenila su se i njena mišljenja. Možda ste čak primetili da joj se i ličnost menjala iz godine u godinu – sve je to deo odrastanja i otkrivanja ko ona želi da bude.

Mame koje ostaju bliske sa svojim ćerkama prihvataju te promene (čak i one male koje ih zbunjuju). One ne pokušavaju da se drže one verzije svoje ćerke koja više ne postoji. Ostavljaju prostora za tu novu osobu i pokazuju zanimanje za to u koga ona izrasta, šta isprobava, šta oblači ili o čemu sanja. Znaju da će ona proći kroz mnoge promene na putu ka odraslom dobu i potpuno su posvećene tome – posmatraju je i uživaju u njenom odrastanju.

4. Fokusiraju se na sve ono što ona radi kako treba (a ne na ono što radi pogrešno)

Vaša ćerka balansira između detinjstva i odraslog doba. Zna dovoljno da pokuša neke stvari samostalno i uradi ono što nikada ranije nije, ali ne i dovoljno da uvek sve uradi ispravno. Greške će se dešavati. Možda će čak napraviti ozbiljan propust i razočarati vas, ali znajte da to ne radi namerno. Ona samo pokušava da izađe iz zone komfora koju pruža vaš zaštitnički zagrljaj.

Upravo u ovoj fazi njeno samopouzdanje može da se poljulja, njena snaga može biti stavljena na iskušenje, a odluke možda nisu uvek najbolje. Mame koje ostaju bliske sa svojim ćerkama znaju da je ovo osetljiv i nestabilan period u životu njihove devojčice; njihov cilj je da je ohrabre, podsete je da „ona to može” i usmere pažnju na sve sjajne stvari koje ona radi kako treba. One žele da budu onaj tihi glas u ćerkinoj glavi koji govori: „Možeš ti to. I šta god da se desi, možeš računati na mene – uvek sam tu za tebe.”

5. Traže načine da zaista uživaju u društvu svoje ćerke

Gledanje omiljene Netfliks serije sa njom, odlazak u kupovinu šminke ili nove odeće, sedenje na tremu tokom kišnog popodneva, obavljanje neke sitne obaveze samo da biste bile zajedno, ili odlazak kolima do Starbaksa jer obe imate želju za ledenim karamel makijatom. Mame koje ostaju bliske znaju da su ti mali trenuci važni – veoma važni.

Ti trenuci zbližavaju vas i vašu ćerku, grade prijateljstvo među vama i podsećaju je da ne volite samo ulogu njene mame, već da zaista uživate u vremenu provedenom sa njom.

A ta razlika je važna. Jer kada odvojite vreme da jednostavno uživate u svojoj ćerki, gradite odnos kojem će ona želeti da se iznova i iznova vraća.

6. Odnose se prema njoj kao prema mladoj ženi u koju izrasta, a ne kao prema detetu koje je ostavila iza sebe

Biću iskrena... ovo nije lako. Jer gledate svoju ćerku i još uvek vidite onu malu devojčicu kojoj ste bili potrebni za sve. A onda... ona progovori i iznese tako čvrst stav da ne možete a da ne pomislite: „Pa, jasno je da je ona mala devojčica odavno nestala.”

Koliko god da je teško, naš zadatak je da rastemo zajedno sa njom. A mame koje ostaju bliske to znaju.

Ponekad to znači pustiti je da sama bira, uzdržati se od komentara kada imate ogromnu želju da se umešate i rešite njen problem, dati joj više slobode (primerene njenim godinama), pružiti joj malo više prostora i privatnosti, i ne terati je da vam priča sve o svom životu. Potrebno joj je da primetiš mladu ženu u koju ona izrasta — i da je voliš, ohrabruješ i veruješ joj dovoljno da joj dozvoliš da bude svoja.

7. One sagledavaju njene promenljiva raspoloženja i emocije na pravi način

Svi znamo da tinejdžerke mogu imati snažna osećanja i da ona ponekad izbijaju na neočekivane načine. To su trenuci kada mogu da zalupe vratima, kada se suočavaš sa teškim uzdahom, ciničnim odgovorom ili prevrtanjem očima. Ali mame koje ostaju bliske sa svojim ćerkama tinejdžerkama znaju da te emocije nisu usmerene lično na njih i dovoljno su mudre da svaki loš stav ne pretvaraju u pitanje opstanka čitavog odnosa.

One te burne tinejdžerske godine, obeležene hormonskim promenama, posmatraju iz prave perspektive i ne pridaju neslaganjima ili teškim trenucima veći značaj nego što je potrebno. To ne znači da nikada nema sukoba; to samo znači da znaju kada treba ostati dosledan, a kada pustiti da trenutak prođe.

8. One se izvinjavaju kada pogreše

Čujte ovo, mame... naše devojčice sigurno nisu savršene, a nismo ni mi. Ima trenutaka kada preterano reagujemo, kažemo pogrešnu stvar ili poželimo da možemo da vratimo vreme unazad.

Mame koje ostaju bliske sa svojim ćerkama tinejdžerkama ne dozvoljavaju da ponos stane na put njihovom odnosu. One brzo kažu:

• „Hej... pogrešila sam u vezi s tim.”
• „Trebalo je da saslušam pre nego što sam reagovala.”
• „Žao mi je.”

Jer znaju da izvinjenje ne umanjuje njihov autoritet. Ono ga jača i uči ćerku kako izgledaju poniznost, preuzimanje odgovornosti i zdrav odnos.

9. One čine da se kod kuće oseća sigurno

Ne bez ikakvog pritiska, ne savršeno, već jednostavno sigurno.

Mesto gde može biti svoja, gde može da se opusti, gde može da pobegne od školskih pritisaka, drama sa prijateljima i težine koju ponekad oseća jednostavno zato što prolazi kroz tinejdžersko doba. Dom je mesto gde može da se opusti u svojoj sobi (bez ikakve griže savesti), bude okružena porodicom koja je voli i brine o njoj, i gde se raduje ulasku na vrata... a ne samo još jedno mesto koje mora da trpi.

10. Postaraju se da njihova ćerka nikada ne mora da se pita da li je voljena

Ovo je najvažnija stvar...

Oni to izgovaraju. Oni to pokazuju. Grle svoju ćerku (kada im ona to dozvoli). Govore joj da su ponosni na nju. Nikada ne uskraćuju svoju ljubav — čak i kada je frustracija velika. Jer znaju da će jednog dana njihova devojčica odrasti, imati svoj život, mesta na koja će odlaziti, možda i decu koju će podizati, kao i obaveze koje će joj odvlačiti pažnju od mame. Njihov fokus? Tiha izgradnja odnosa kojem će ona uvek želeti da se vrati.

Tako će jednog dana, kada odraste, dolaziti i provoditi vreme s vama zato što to želi.

• I dalje će ulaziti na vrata i osećati se kao kod kuće.
• I dalje će deliti svoj život sa vama jer želi da budete njegov deo.
• To je cilj, mame... da vaša devojčica uvek i zauvek želi da budete deo njenog života.

Stil / raisingteenstoday.com