da spasite svog ljubimca

Epi napadi i konvulzije kod pasa: Evo kako da im pružite prvu pomoć u ovim situacijama!

VAŽNO: Napadi i konvulzije se češće javljaju kod mužjaka i to između 3 i 8 godina starosti!

Ljubimci 19.05.2019. - 18:37h Autor: Stil/ petface
Foto: Shutterstock

Sam izraz "epi napad" obično izaziva paniku jer se obično odmah pomisli na epilepsiju. Međutim, to nije baš tako i ukoliko dođe do ovakve epizode treba biti staložen i odmah potražiti pomoć veterinara. Napade prati i stanje koje se naziva konvulzija. Radi se o trenutnom grčenju i opuštanju mišića.

 

Pas u tim trenucima potpuno gubi kontrolu nad svojim telom i to deluje vrlo zastrašujuće za vlasnike. Međutim, konvulzije obično nisu opasne po život osim ukoliko se ne ponavljaju često i traju po nekoliko minuta. One jesu i simptom epilepsije ali i nekih drugih stanja poput trovanja pa je zato neophodno odmah potražiti pomoć veterinara.

 

  • Vrtoglavica
  • Trzanje tela
  • Povraćanje
  • Vidljivo grčenje mišića
  • Nekontrolisano uriniranje i defeciranje

 

Ovo su neki od znakova koji ukazuju da pas ima napad. Posle napada ljubimac je neko vreme dezorjentisan i to se zove post-iktalni period. U slučajevima gde se napadi ponavljaju, vlasnici mogu po ponašanju ljubimca i da predvide nadolazeći napad. Takođe, konvulzije se dele na fokusirane i generalizovane. Kod fokusiranih dolazi do manifestacija na pojedinim delovima tela dok kod generalizovanih konvulzije se uočavaju na celom telu.

Spomenuli smo epilepsiju kao primarni uzrok ovakvih napada. Ona se javlja kod kod pasa u uzrastu do 8 godina i efikasnom terapijom se sasvim dobro drži pod kontrolom. Od ostalih uzroka ovakvih napada moramo navesti nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija), oboljenja jetre, slabu ishranjenost mozga krvlju i nedostatak minerala u organizmu. Ove napade mogu izazvati i tumori na mozgu i to je posebno primećeno kod starijih pasa.

 

Prva pomoć!

 

Obično nema opasnosti za čoveka ukoliko želite da pomognete psu koji ima epi napad ili konvulzije. Međutim, ukoliko pas nije vakcinisan protiv besnila, nemojte prilaziti jer postoji opasnost da dođe do ujeda jer u ovim situacijama pas nije svestan svojih postupaka.

 

Evo nekoliko saveta kojih se treba pridržavati ukoliko dođete u ovakvu situaciju.

 

Ne paničite!

 

Napadi i konvulzije zaista izgledaju zastrašujuće i sigurno je da izazivaju veliki strah kod vlasnika. Međutim, panične reakcije neće doneti ništa dobro. Smirite se i pokušajte da ljubimca koji ima napad pomerite na mesto na kome će biti bezbedan od eventualnih povreda i sačekajte da epizoda prođe pa potražite pomoć veterinara. Izbegavajte oštre ivice i uglove nameštaja, staklena vrata i vitrine, stepenešte, izrazito klizave površine i slične objekte.

 

Probajte da zabeležite vreme trajanja napada

 

Ovo je izuzetno važno kako bi mogli veterinaru da date što precizniji opis epizode. Ukoliko imate mogućnosti, probajte da napad snimite mobilnim telefonom. Potrudite se da zapamtite šta je prethodilo napadu, okolnosti u kojima se napad dogodio kao i ponašanje ljubimca neposredno posle konvulzija.

Izbegavajte da psu stavite ruku u usta

 

Ovo činite samo ukoliko je to neophodno kako bi mu izvukli jezik ukoliko dođe do gušenja. Ove situacije su retke i uglavnom su zabeležene kod rasa pasa sa skraćenom njuškom kao što su boston terijeri, mopsovi, engleski i francuski buldozi, pekinezeri i sl.

 

Smanjite intezitet svetla

 

Ukoliko napad traje duže od jednog minuta, isključite svetla u prostoriji ili navucite zavese na prozore. Probajte da smanjite svaku buku u prostoriji. Smirenim glasom pričajte ljubimcu kako bi ga smirili.

 

Snizite psu telesnu temperaturu

 

Ovakve napade obično prati povišenje telesne temperature. Koristite hladne obloge od navlaženih peškira kako bi temperaturu snizili. Nikako nemojte da psa koji ima napad pokušavati da umotate u ove peškire jer će ih to dodatno uznemiriti.

 

U dijagnostici uzroka napada i konvulzija koriste se laboratorijske analize krvi, testovi funkcije jetre, rendgen, ultrazvuk, a ukoliko je neophodno i magnetna rezonanca. U određivanju tačne dijagnoze veliku ulogu imaju vlasnici koji treba da daju što preciznije opise samog napada, dužine trajanja, okolnosti u kojim je došlo do napada i predhodne istorije bolesti ljubimca.

 

Naravno, u zavisnosti od primarnog uzroka zavisi i terapija. Mnoge bolesti koje prate napadi i konvulzije se mogu adekvatnom terapijom držati pod kontrolom i u znatnoj meri smanjiti učestalost ovakvih napada. Koriste se lekovi protiv epilepsije, medicirana hrana i dijete koje doprinose regulisanju nivoa šećera u krvi ili pomažu radu jetre. Takođe se savetuju i neke promene u ustaljenoj rutini i ponašanju ljubimca i vlasnika tako da definitivno vlasnici imaju veliku ulogu u obezbeđivanju dobrih uslova za nastavak sasvim komfornog života svog ljubimca.

Rase kod kojih se najčešće javljaju napadi i konvulzije: 

 

 

VAŽNO: Napadi i konvulzije se češće javljaju kod mužjaka i to između 3 i 8 godina starosti! 

 

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...