Zloglasan po svojim maloletnim ljubavnicama i oslonjen zbog svojih levičarskih stavova, Čarli Čaplin će zauvek ostati upamćen po svojim glumačkim nastupima koji izazivaju suze kao ranjivi Mali skitnica - ikona koju je stvorio u danima nemog filma. Jedan od najvećih komičara svih vremena vladao je imporvizacijom i autentičnom mimikom. Osim toga, imao je velike zasluge za priznanje filma u sferama tradicionalne kulture.
Simpatična figura sa svojim šeširom, štapom i karakterističnim hodom inspirisana je Čaplinovim siromašnim detinjstvom u mračnim ulicama viktorijanskog Londona i britanskim muzičkim salama u kojima je prvi put nastupio.
I oduvek se pretpostavljalo da osnov, koji je lik učinio tako nezaboravnim, vodi poreklo od tragične rane smrti njegovog oca od alkoholizma i njegovog sopstvenog zatočeništva u sirotištu u Dikensovskom stilu u dobi od sedam godina.
Ali sada nova knjiga renomiranog psihijatra dr Stivena Vajsmana o čuvneom komičaru tvrdi da pravi izvor Čaplinove tuge, a samim tim i njegovih kreativnih izražaja, nije bio toliko gubitak njegovog nesavesnog oca, već užasana i do sada neispričana priča o njegovoj prelepoj majci - Hani.
Čaplin je uvek tvrdio da je bila divan roditelj pun ljubavi, međutim, novi dokazi sugerišu da je Hana - mala zvezda muzičke hole koja je nastupala pod imenom Lili Harli - provela deo svoje mladosti radeći kao prostitutka sa tragičnim dugoročnim posledicama.
Dr Vajsman ističe u svom delu da je dobila sifilis - bolest koja nije bila lako izlečiva u kasnom 19. veku - i da je to izazvalo mučan pad u depresiju, čemu je svedočio mladi Čaplin koji to nikada nije mogao da zaboravi i prebrodi.
Prema rečima jedne od njegovih ljubavnica, zvezde nemog filma Luiz Bruks, to je na njega ostavilo frapannte posledice, te od tada nikada ne bi imao intimne odnose, dok pre toga ne bi dezinfikovao po*lni organ jodom, kako bi pokušao da spreči svaku moguću infekciju.
Hanina sudbina je bila toliko užasna da su se do sada Chaplinovi biografi borili da otkriju detalje. Njegova autobiografija, objavljena 1964. godine, ima duboko dirljivo prvo poglavlje o mučnom detinjstvu u južnom Londonu. Ali, komičar je smatrao da je glavni razlog mentalng sunovrata majke, koja se kasnije potpuno povukla u sebe, te je odbijala hranu i postala neuhranjena osoba, upravo krije u tome da je imala nameru da prehranila svoje sinove.
Kao rezultat toga, čak su i Čaplinova deca ostala u neznanju o celoj istini. Zaista, kada je njegova najstarija ćerka Džeraldin, koja je i sama poznata glumica, saznala da se piše nova knjiga koja se bavi tužnim padom njene bake, ona je prvo pokušala da zabrani objavljivanje.
Kakva je bila Hanina priča?
Ćerka obućara romskog porekla, pobegla je od kuće sa 16 godina i, nazvavši se po čuvenoj viktorijanskoj zvezdi mjuzik hola Lili Lengtri, izašla na scenu. Ubrzo se zaljubila u Čarlsa Čaplina starijeg, sina mesara koji je postao glumac, a upoznala ga je dok su zajedno igrali u popularnoj komičnoj operi. Uvek sanjar i očarana pričom o Napoleonovoj ženi Žozefini, Hana je rekla da ju je privukao Čarli stariji zbog njegove sličnosti sa francuskim carem.
Ali tri godine kasnije napustila ga je i, još kao tinejdžerka, pobegla u Južnu Afriku sa drugim ljubavnikom, Sidnijem Hoksom, prevarantom koji se predstavljao kao bogati aristokrata sa ogromnim kolonijalnim imanjima. Novo istraživanje je uverilo dr Vajsmana da je Hoks u stvari bio makro koji ju je odveo u grad Vitvatersrand i naterao je da radi kao prostitutka u plesnim salama koje opslužuju "gladne od se*sa".
Do 1884. Hani je bilo dosta, više nije mogla da izdrži, i iako je zatrudnela sa Hoksom, odlučila je da se vrati kući u Englesku i potraži svog starog dragog, Čarlsa Čaplina.
Hoksov sin, koji se takođe zvao Sidnej, rođen je sledeće godine, ali su ona i Čaplin nastavili svoju romantičnu vezu i zajedno radili na londonskoj sceni. Godine 1886. venčali su se i dobili svoje dete, komičnog genija Čarlija Čaplina.
Obožavao je svoju majku, sećajući se nje kao nežne i lepe sa ljubičastim očima i svetlom kosom toliko dugom da je mogla da sedi na njoj. Voleo je način na koji ga je oblačila i brinula o njemu. Ali, Hana nije bila moderna glumica ili verna žena kakvu je njen mali sin zamišljao.
Ubrzo je ponovo napustila Čarlijevog oca, ovog puta zbog veze sa poznatijim glumcem, Leom Drajdenom, sa kim je dobila trećeg sina. Imala je decu sa različitim muškarcima i sa svima je uspela da se posvađa.
Nakon što ju je Drajden napustio, uzevši njihovu bebu sa sobom, bila je primorana da radi na pozornici u sve manjim pozorištima kako bi prehranila mališane. Čak je morala da založi svoje glamurozne scenske haljine da bi platila kiriju. Njena posrnula karijera konačno je stala jedne noći kada je njen pevački glas pukao, a publika ju je surovo ismejavala van scene.
Čarli, star pet godina i već talentovani mimičar, zgrožen njenim poniženjem, zauzeo je mamino mesto pod reflektorima i završio njen čin.
U narednim mesecima suočavao se još strašnijim stvarima. Ubrzo je njegova majka počela da razvija zaslepljujuće migrene, praćene zastrašujućim halucinacijama. Glavobolje, koje su trajale i do mesec dana, onemogućavale su je da čuva svoje dečake i odvedeni su u sirotište. Kada je Čarli imao sedam godina, preselili su ga u prihvatilište koje je mrzeo.
Hana se oporavila dovoljno da povrati svoju decu, ali joj je karakter bio potpuno izmenjen.
Opsednuta svojim narušenim zdravljem, prihvatila je religiju u pokušaju da pronađe lek. Sada, umesto da izađe na scenu, provodila bi večeri glumeći scene iz Biblije za svoje dečake kod kuće. Čarli, naravno, u ovom trenutku nije imao pojma šta nije u redu sa njegovom majkom i zaključio je da je njeno bizarno ponašanje osmišljeno posebno da ga povredi.
Godine 1898. dijagnostikovan joj je sifilis i patila je od nasilnih psihotičnih epizoda karakterističnih za tercijarni stadijum bolesti. Odjednom, kaže Vajsman, sve se vrati na svoje mesto.
Pretpostavlja se da se zarazila dok je radila kao prostitutka u Južnoj Africi. Kako se nije adekvatno lečila, bolest je uzela takav danak da je Čaplinova majka da do svoje 35. godine bila zatvorena u mračnu ludnicu "Cane Hill" na periferiji Londona, gde je morala da bude smeštena u tapaciranoj sobi. Tom prilikom njeni sinovi su poslati da žive kod Čaplina starijeg, i iako se mladi Čarli zabavljao usavršavanjem utisaka o svom pijanom ocu i njegovoj ljubavnici Luiz, sve vreme žudeo za odsutnom majkom.
Konačno, Hana je puštena iz bolnice, a majka i sinovi su se ponovo okupili u jeftinoj sobi u londonskom Keningtonu, gde je zarađivala za život kao krojačica. Ovog puta njen prihod je dopunio Čarlijev otac, koji je počeo ozbiljnije da shvata svoje očinske obaveze.
I mladi Čarli je bio podstaknut da doprinese porodičnom prihodu radeći ono što je najviše voleo - nastupom. Međutim, još jednom je njegova sreća bila kratkog veka. Godine 1901, njegov otac je umro od ciroze jetre, sa samo 37 godina, i sahranjen je u grobu siromaha. Zatim, dve godine kasnije, njegova majka je doživela nervni slom i ponovo je hospitalizovana.
Čarli je sa samo 14 godina gledao njeno buncanje i halucinacije praćene naizgled pijanim hodom - sve karakteristično za razaranja tercijarnog sifilisa.
Da stvar bude gora, Čarli je ovoga puta ostao potpuno sam u porodičnom stanu, a iz bede u kojoj je živeo spašen je samo povratkom u London svog polubrata Sidneja, sada 19-godišnjeg brodskog stjuarda. Sidnej je promenio Čaplinov izgled i poveo ga po pozorišnim agencijama.
Ubrzo su oboje imali glumačke poslove i mogli su da priušte da šalju novac svojoj majci. Ali u roku od godinu dana ponovo je pronađena kako luta ulicama i vraćena je u bolnicu. Sada je bila tako patetična figura da je Čarli jedva podnosio da je poseti. Umesto toga, on se bacio na svoj posao, bio je šegrt u muzičkim salama širom zemlje, učeći burleskne rutine koje bi ga učinile zvezdom. Iako je pretrpeo mnoge neuspehe - često izviždan van scene, baš kao i njegova majka - konačno je sklopio unosan ugovor sa velikim impresariom Fredom Karnom.
Ali iako Čarlijev glumački talenat nije bio pod sumnjom, na njegove odnose sa ženama je trajno uticala nestabilnost njegove majke. Dugo vremena nije imao pojma kako da se ponaša prema devojkama, a jedini pratioci su mu bile prostitutke sa Pikadilija. A kada se 1908. konačno zaljubio u 15-godišnju glumicu Heti Keli, uplašio ju je tako što ju je odmah zaprosio. Zatim, kada ga je odbila, proveo je ostatak života maštajući o ponovnom zanosu sa njom. Na kraju je jedna od produkcija Freda Karna donela Čaplinu kartu za Ameriku, gde će zaraditi svoje bogatstvo.
Imao je samo 21 godinu, a opet je bio toliko samouveren da je, kada se njegov brod približio Menhetnu, skinuo šešir i povikao: „Ameriko, dolazim da te osvojim! Svaki muškarac, žena i dete imaće moje ime na usnama - Čarls Spenser Čaplin!'
Dvaput jeprešao Atlantik pre nego što se njegovo hvalisanje ostvarilo. Obišao je Ameriku od obale do obale i tvrdio da je na putu "zadovoljio" 2.000 žena. Onda je jedne noći 1912. njegov čin u Njujorku video legendarni producent Mek Senet, koji je vodio čuvene studije Kejston u Kaliforniji. Senet je namamio Čaplina tako što mu je udvostručio platu.
I tako, jednog kišnog februarskog dana, mršavi pridošlica u filmskoj kompaniji "Kiston" počeo je dokono da pretura po zajedničkoj garderobi. Tamo je naišao na ogromne pantalone i šešir tihe zvezde Fatija Arbakla; podrezani lažni brkovi komičara Maka Svejna; stavio na noge čizme Keistone Forda Sterlinga i umotao se u jaknu reditelja Čarlsa Ejverija.
Čaplin se pogledao u ogledalo i video transformaciju koja će ga učiniti svetski poznatim.
Rekao je da je blisko poznavao Malog Skitnicu: "Bio je ja sam, duh stripa, nešto u meni što je govorilo da moram da se izrazim." To je bio lik koji je formirao njegovo burno detinjstvo, sve uloge koje je igrao u engleskim muzičkim salama i akutni osećaj gubitka koji je osećao kada je bio odvojen od majke.
Što se tiče Hane, ona se nikada nije oporavila. Do 1921. godine, baš kada je njen nadareni sin počeo da snima svoje najpoznatije filmove, ona je bila u nepovratnom napadu demencije. Očajnički želeći da se ponovo spoji sa njom uprkos njenoj bolesti, Čaplin ju je doveo u Holivud da se pridruži njemu, svom prvorođenom Sidneju i njenom davno izgubljenom trećem sinu Vileru Drajdenu, koji je radio za Čaplina.
Kupio joj je kuću u Kaliforniji i angažovao danonoćne negovatelje. Zatim je počeo da radi na svom filmu "Zlatna groznica" iz 1925. godine, gotovo sigurno inspirisan, prema psihijatru Vajsmanu, odlaskom njegove majke u Južnu Afriku.
Doktor, takođe, veruje da je Čaplin bio podstaknut da se upusti u stvaranje najdirljivijeg od svih svojih filmova - Svetla grada, kao direktnu posledicu Hanine smrti u dobi od 65 godina 1928. Baš u njemu je postalo jasno da je ceo život maštao o ponovnom susretu njegovih roditelja.
U stvarnom životu sam Čaplin nije mogao da se skrasi, lutao je od jedne do druge poznate dame. Imao je tri braka, i to sa - Mildred Haris, 16-godišnju Litu Grej i Polet Godard.
Ali konačno je ponovo stvorio srećan porodični život kakav je oduvek želeo sa 18-godišnjom Unom, ćerkom velikog dramskog pisca Judžina O'Nila, i sa njom dobio osmoro dece. Jedna od njih bila je ćerka Džeraldin, koja je igrala svoju baku Hanu u filmu Ričarda Atenboroa iz 1992. o Čaplinu.
Za Džeraldin, Vajsmanova izuzetna otkrića su se pokazala posebno srceparajućim. Jer, kao što se dešava sa mnogim strip zvezdama, najhrabrija lica njenog oca sakrila su zaista potresnu priču.
