Interesantna činjenica: ako izaberete knjigu iz dela za "klasika", a ne sa police za samopomoć, vaša šansa da živite srećan život značajno će porasti. Za sreću, su nam savim dovoljne ideje, poznate hiljadama godina, piše Bebamur.
1. Ne uznemiravaju nas događaji, već ubeđenja
Zamislite, da vas je napustio voljeni. Jeste li tužni? Da li će svet ikada više biti isti?
Sad zamislite isti scenario, ali na kraju saznajete da je taj čovek psihopata koji je ubio tri svoja bivša partnera. Da li ste uznemireni što vas je ostavio? Ne, uplašili ste se!
Postaje jasno da sama činjenica razdvajanja nije toliko važna koliko i vaš pogled na situaciju. Naše emocije nisu slučajne, one proizilaze iz naših misli.
"Učenje stoika pokazuje da nema loših ili dobrih događaja, postoji samo naša percepcija o tome šta se dešava. Šekspir je zaključio ovo: "Nije ništa ni dobro, ni loše - to razmišljanje čini sve takvim." I Šekspir i antički filozofi nas uveravaju da je svet ravnodušan i objektivan. Kao što kažu stoici kažu: "To mi se dogodilo" i "To mi se dogodilo, i to je strašno" nije isto. Ako se fokusirate samo na prvi deo, bićete vedriji i bićete u stanju da napravite nešto dobro od svega toga, bez obzira šta da vam se desi. "
Većina preživljavanja je prouzrokovana našim iracionalnim uverenjima.
Sledeći put, kada se suočite sa negativnim emocijama, ne fokusirajte se na događaj koji je služio kao razlog. Pitajte sebe koliko su vaše misli racionalne. Iracionalne izazivaju anksioznost, ljutnju ili depresiju.
Promenite tok misli i možete se izboriti sa emocijama: "Čak i ako me ostavi, upoznaću nekog drugog. To se i ranije dešavalo, i ja sam se izborio/a. "
Ali šta da radite ako ste zabrinuti zbog budućnosti?
2. Kontrolišite to što možete i zanemarite ostalo
Da li poznajete Spokojnu molitvu Rejnholda Najbura, američkog teologa koji je živio na prelazi XIX i XX veka:
"Bože, daruj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu promeniti, hrabrosti da promenim stvari koje mogu, i mudrost da prepoznam razliku."
Rejnhold Najbur je došao do ove ideje tridesetih godina prošlog veka. Stoici su propovedali ovu jednostavnu ideju pre 2000 godina. Antički filozofi posvećivali su puno pažnje kontroli, ali nisu bili opsednuti s njom. Ključna misao stoicizma: "Mogu li nekako uticati na to?"
Ako je odgovor da, uradite to. Ako ne možete ... to znači da ne možete. Zabrinutost ne dovodi ni do čega osim do stresa.
Sledeći put kada budete brinuli zbog toga što se dešava, zaustavite se na trenutak i zapitajte se: "Mogu li da utičem na događaj?" Ako je odgovor "da", onda prestanite da brinete i na posao. Ako ne možete da kontrolišete situaciju, zabrinutost neće poboljšati situaciju.
Tuga, bes, nerviranje - to su iracionalne reakcije, a ne najbolji način reagovanja na ono što se dešava.
Prihvatite situaciju koju ne možete da promenite
Kako onda da se odnosimo prema događajima koji ne idu prema planu?
NE PROPUSTITE
3. Prihvatite sve, ali ne budite pasivni
Najveći broj problema je povezan sa ovom stavkom. Niko ne voli reč "prihvati". Za mnoge ona znači pomiriti se i predati. Ali to nije tako.
Da pogledamo drugačije. Koja je reč suprotna "prihvatiti"? Negirati (ne prihvatati). Niko nikad ne preporučuje da se negira događaj.
Albert Elis savetovao je ljudima da isključe reč "mora" iz svog govora. "Mora" - i jeste negiranje. Bez obzira na to koliko želite, vaša očekivanja neće prevladati stvarnošću.
Moja deca moraju da se ponašaju dobro. (Ali to ne rade)
Na putu ne mora da bude baš tolika gužva. (Ali, već sat vremena stojimo u koloni)
Kiša ne mora da pada. (Ali na ulici lije)
Negacija je iracionalna, a iracionalna uverenja su osnova negativnih emocija. Dakle, prvi korak je prihvatanje sadašnje stvarnosti. Ali to ne znači da treba da ste pasivni.
Prihvatate činjenicu da pada kiša. Negacija i "mora" neće ništa promeniti ... Ali to ne znači da ne možete uzeti kišobran sa sobom.
"Po našem shvatanju, prihvatanje je sinonim za poniznost, ali za stoike to znači da prihvataju činjenice kakve jesu, a zatim odlučuju šta da rade. Problem je u tome što zbog naših očekivanja doživljavamo prihvatanje kao potčinjenost okolnostima, dok u stvarnosti nemamo pojma šta se može desiti. Kako Stoici kažu: "Hajde da ne trošimo energiju u potrazi za onim što je izvan naše kontrole, bolje da prihvatimo činjenice, idemo dalje i vidimo šta se može učiniti".
Sledeći put, kad sve krene kako nije bilo zamišljeno, ne negirajte, prihvatite to. Zapitajte se, možete li uticati na ono što se dešava? Ako je odgovor da, radite nešto. Ako je ne, zapitajte se da li su vaša uverenja racionalna.
Dakle, demonstrirali smo učenje stoicizma o tome kako se suočiti sa negativnim emocijama. To je naša zaštita. Hajde sada da pričamo o napadu - o tome kako poboljšati situaciju.
Ostatak pogledajte na drugoj strani!
