Stari otac i sin radili su na farmi. Imali su samo jednog konja. Jednog dana konj je pobegao.
"Strašno", saosećale su komšije. "Kakva nesreća!"
"Sreća? Nesreća? Ko bi ga znao", odgovarao bi starac.
Iduće nedelje, konj se vratio s planine, a s njim je došlo još pet divljih kobila.
"Kakva sreća", uzviknule su komšije.
"Sreća? Nesreća? Otkud da znam", odgovarao je starac.
Sledećeg dana sin je, pokušavajući da pripitomi jednu kobilu, pao s nje i slomio nogu.
Jedino čega se u životu treba stideti: Mudrost Lava Tolstoja za sva vremena!
"Kakva nesreća", rekle su opet komšije.
"Sreća? Nesreća? Nikad se ne zna", rekao je starac.
Počeo je rat, došla je vojska i odvela sve zdrave mladiće. Starčev sin sa slomljenom nogom nije im bio od koristi, pa su ga poštedeli.
"Sreća? Nesreća? Ko to može znati!"
Zapamtite - sve se dešava sa nekim razlogom i, što bi naši stari rekli, ko zna zašto je to dobro.
Zlatne reči Dostojevskog: Samo jedna stvar je bitna, samo jedna!
