Bogata američka naslednca, Doroti Arnold bila je jedna od najpoželjnijih udavača prošlog veka. Bila je ćerka, Meri Parks Arnold i bogatog uvoznika parfema, Frensis Rouz Arnold. Rođena je 1.7.1885. godine, a vodila je stil života na kojem bi joj mnogi tada pozavideli.
Očeva sestra, odnosno njena tetka bila je udata za vrhovnog sudiju u Njujorku, te je bila u pravom smislu pripadnica ondašnje društvene "kreme". Budući da dolazi iz visokog društvenog sloja, bila je fakultetski obrazovana i imala je velike ambicije i veliku želju da postane.
Međutim, privid srećnog i ispunjenog života srušio je njen misteriozni nestanak, 1910. godine. Tada je imala 25 godina, a prema iskazu svoje majke napustila dom na Menhetnu oko 11 sati i 30 minuta, kako bi kupila večernju haljinu za zabavu koju je njena porodica pripremala.
Prema navodima Njujork tajmsa, Doroti je odbila pratnju svoje majke, rekavši da će je pozvati telefonom kada nađe odgovarajuću haljinu. Porodični dom napustila je sa 30 dolara u džepu, dok bi danas vrednost tog novca bila oko 750 dolara.
Nakon njenog nestanka, istragom se utvrdilo da je Doroti navodno kupila čokoladu, a potom i otišla do knjižare gde je kupila knjigu. Oko 14 časova, srela je svoju drugaricu Gladis King, s kojom se zadržala pričajući o predstojećoj zabavi. Nakon razgovora, Gladis je otišlana ručak sa majkom, dok je Doroti nestala bez traga.
Porodica je primetila da je nema
Budući da se Doroti nije pojavila na večeri, porodica je primetila da se nešto čudno dešava. Međutim, celokupnu situaciju nisu odmah uzeli za ozbiljno, te nisu obavestili policiju o nestanku.
Ipak, sledećeg jutra, porodica je kontaktirala sve njene prijatelje kako bi dobili neku informaciju. Zatim su angažovali i privatne detektive, koji su obišli sve zatvore, bolnice, kao i mrtvačnice. Međutim, do Doroti nije bilo ni traga, ni glasa.
Šets nedelja, nakon Dorotinog nestanka, porodica je saopštila da je njihova ćerka nestala, uz nagradu od hiljadu dolara za bilo kakvu informaciju o njoj. Uprkos tome, niko nije imao nikakvu informaciju, teorije o njenom nestanku počele su masovno da se šire.
NE PROPUSTITE
Teorija bekstva
Prva teorija bila je da je Doroti pobegla od kuće, dok su detektivi u njenoj sobi pronašli mnoštvo flajera o bordovima u Evropi, koje su oni kontaktirali, ali ništa nisu našli. Dorotin otac, dobio je razglednicu 1911. godine na kojoj je njenim rukopisom pisalo da je ona sigurna, odnosno da ne brinu. Međutim otac je odmah ovu poruku proglasio lažnom te je izjavio da je neko kopirao rukopis njegove ćerke.
Sumnjivi Džordž
Dorotina porodica, bacala je sumnje na Džordža Griskoma, koji je bio njen prijatelj. U vreme njenog nestanka bio je u četrdesetim godinama, a Doroti je poznavao 3 godine. Njeni roditelji oštro su se protivili njihovoj vezi. Istragom je utvrđeno da su se njih dvoje viđali nekoliko meseci pre njegog nestanka. Međutim, Džordž je bio jedanko zabrinut za Doroti, te je čak dao oglas o njenom nestanku i intenzivno tragao za njom.
Teorija o otmici i ubistvu
Dorotin otac je na veliko iznenađenje tražio od policije da prekinu istragu, jer je verovao da je njegova ćerka mrtva. Njena porodica ubrzo ju je izbacila i iz testamenta, ne želeći da se neko predstavi kao ona i zloupotrebi slučaj zarad nasledstva.
U prilog ovoj teoriji išle su i tvrdnjezatvorenika Edvarda Glenorisa, koji je priznao da je za 250 dolara pomogao u uklanjanju tela neke mlade žene za koju veruje da je Doroti. On je čak naveo i mesto gde je njeno telo navodno zakopano, a to mesto bio je podrum neke zgrade u kojoj je telo zaliveno betonom. Policija je ove tvrdnje ozbiljno shvatila pa je došla na mesto o kojem je Edvard pričao. Tamo su našli razbijeni beton, ali ne i telo.
Treća teorija
Prema ovoj teoriji, Doroti je navodno umrla tokom pobačaja, dok je priču pokrenuo doktor koji je tvrdio da je čuo da je ona bila njihova pacijentkinja i da je možda umrla tokom pobačaja, a da joj je telo odmah kremirano. Međutim, nisu pronađeni nikakvi dokazi za to.
Četvrta teorija
Mnogi su verovali da je Doroti počinila samoubistvo, među kojima je bio i njen izabranik Džordž. Razlog zbog kojeg su verovali u to, jeste što navodno nije mogla da se ostvari kao spisateljica i što su je dve izdavačke kuće odbile.
Uprkos brojnim teorijama i istragama, ovaj slučaj je ostao velika misterija i danas, 112 godina posle nestanka.
