Egipatska Dolina kraljeva u 19. veku bila je omiljeno mesto svetskih arheologa jer na ovom području je moglo da se otkrije mnogo vrednih predmeta od zlata.
Nažalost, zbog velike vrednosti pronađenih stvari ono je bilo omiljeno i brojnim razbojnicima, koji su ispraznili, ukrali i rasprodali sve što je moglo da se proda. Najtužnije od svega je što većina pronađenih i ukradenih stvari nikad nije zapisana.
Kad je Hauard Karter stigao u Egipat 1891. godine, bio je uveren da se u Tebi skriva neotkrivena i neopljačkana grobnica, ali s njim se niko nije slagao. Zahvaljujući svojoj upornosti i predanosti, ali i finansijskim sredstvima lorda Karnarvona, koji je podupirao njegov rad, engleski arheolog u novembru 1922. godine napokon je pronašao ono što je tražio.
U ruševinama u Dolini kraljeva otkrio je skrivene stepenice koje su vodile do grobnice stare 3300 godina, a iznad koje je pisalo ime Tutankamon. Zapečaćeni prostor sastojao se od četiri sobe, koje je arheološki tim počeo da istražuje.
Dana 16. februara 1923. godine napokon je kročio u poslednju sobu - grobnicu faraona Tutankamona, a ono što je tamo zatekao zauvek je promenilo lice arheologije. Budući da su Egipćani faraone smatrali bogovima, nakon smrti mumificirali su njihova tela, a grobnicu ispunili zlatom, odećom, oružjem, nakitom i drugim vrednim predmetima.
Karter i njegove kolege u grobnici su pronašli neopisivo bogatstvo zajedno s tri sarkofaga. Poslednji sarkofag, napravljen od 110 kilograma čistog zlata, skrivao je balzamovano telo mladog faraona Tutankamona, koji je živeo 1400 godina pre Hrista, a umro dok je još bio tinejdžer. Na licu je imao posmrtnu zlatnu masku, koja se danas smatra najpoznatijim predmetom pronađenim u Tutankamonovoj grobnici.
Iako je iznad sarkofaga stajao natpis "Smrt će snaći one koji ometaju faraonov san", na njega se isprva niko nije obazirao. Ipak, s obzirom na to da je u roku od šest nedelja nakon otvaranja grobnice iznenada umrlo 12 ljudi iz ove ekspedicije, počele su da se šire priče o Tutankamonovu prokletstvu.
Dva meseca nakon otvaranja Tutankamonove grobnice preminuo je i lord Karnarvon. Dan nakon lordove smrti misteriju je došao da ispita njegov blizak prijatelj Džordž Gold. Ušao je u faraonovu grobnicu, a nekoliko sati kasnije dobio je visoku temperaturu i preminuo.
Do 1930. godine umrle su 22 osobe koje su sudelovale u otvaranju grobnice, što je dodatno raširilo priču o Tutankamonovu prokletstvu, ali stručnjaci su rekli da ova dva podatka nisu međusobno povezana. Najbolji argument za svoje tvrdnje imali su u otkrivaču grobnice Hauardu Karteru, koji je umro prirodnom smrću u 64. godini života, odnosno 17 godina od svog velikog otkrića.
