Marin le Pen, francuska političarka, iza sebe već ima bogatu karijeru koja je protkana brojnim kontroverzama. Već dva puta joj je izmakla pozicija predsednika , a izgleda da sada ima najviše mogućnosti da postane prva dama Francuske.
Marin je rođena 5. avgusta 1968. u Neji sir Senu, i najmlađa je ćerka političara Žan-Mari le Pena. Po profesiji je advokatica, a od 2004. godine je poslanica Evropskog parlamenta. Nasledila je svog oca na mestu predsednika partije Nacionalni front 16. januara 2011. godine, koji je bio na toj poziciji od njenog osnivanja 1972.
Kao kandidat Nacionalnog Fronta, Marin le Pen se prvi put kandidovala za predsednika Francuske na predsedničkim izborima 2012. godine, i bila treća iza Fransoa Olanda i Nikolasa Sarkozija sa 17,9% glasova. Na izborima za predsednika Francuske 2017. godine, ponovo je bila kandidat Nacionalnog fronta, i u drugom krugu je izgubila od kandidata partije „En Marche!” Emanuela Makrona, osvojivši 33,9% glasova.
Otpustila oca iz stranke
Le Penova je predvodila pokret „dedemonizacije Nacionalnog fronta“ , kako bi poboljšala njen imidž u narodu, uključujući ograničeno izbacivanje članova optuženih za rasizam, antisemitizam ili petinizam. Ona je izbacila oca iz stranke u avgustu 2015, nakon što je dao nove kontroverzne izjave.
Dok opušta neke političke stavove stranke ukidanjem svog protivljenja istopolnim partnerstvima, protivljenja bezuslovnim abortusima i podrške smrtnoj kazni, Le Pen se i dalje zalaže za mnoge iste istorijske politike svoje stranke, sa posebnim fokusom na jake antiimigracione, nacionalističke i protekcionističke mere. Ona podržava ekonomski nacionalizam, favorizuje intervencionističku ulogu vlade i protivi se globalizaciji i multikulturalizmu. Le Pen podržava ograničavanje imigracije, zabranu ritualnog klanja i ograničavanje legalnosti obrezivanja.
Kao kritičarka američke i NATO politike, ona je obećala da će ukloniti Francusku iz njihovih sfera uticaja. Oštro je osudila rat u Ukrajini, ali je izjavila da bi Rusija „mogla ponovo postati saveznik Francuske“, ako se on završi.
Časopis "Tajm" je Le Pen označio kao jednu od 100 najuticajnijih ljudi na svetu 2011. i 2015. godine.
Majka je napustila
Žan-Mari Le Pena, Marinin otac, bio je bretonski političar i bivši padobranac. Ima dve sestre - Iann i Marie Caroline. Le Pen je vaspitana kao rimokatolik. Imala je samo osam godina, kada je 1976. godine bomba eksplodirala na stepeništu ispred porodičnog stana, dok su spavali. Bila je namenjena njenom ocu. Eksplozija je napravila rupu na spoljašnjem zidu zgrade, ali Marine, njene dve starije sestre i njihovi roditelji nisu bili povređeni.Bila je učenica Liceja Florent Šmit u Sen Kluu. Njena majka napustila je porodicu 1984. godine, kada je Marine imala 16 godina. Le Pen je u svojoj autobiografiji napisala da je efekat bio „najstrašniji, okrutni, najokrutniji bol u srcu: moja majka me nije volela.” Njena Roditelji su se razveli 1987. godine.
Diplomirala je pravo 1991. godine i magistrirala napredne studije (DEA) iz krivičnog prava 1992. godine. Radila je kao advokat šest godina (1992–1998). Bila je član pariske advokatske komore do 1998. godine, kada je prešla u pravnu službu Nacionalnog fronta.
Buran ljubavni život
Godine 1995. udala se za Franka Šofroja, poslovnog direktora koji je radio za Nacionalni front. Ima troje dece sa Šofrojem - Žana, Luis i Matilda. Posle razvoda od Šofroa 2000. godine, udala se 2002. za Erika Lorija, bivšeg nacionalnog sekretara Nacionalnog fronta i bivšeg savetnika na regionalnim izborima u Nord-Pa-de-Kaleu. Razveli su se 2006. godine. Od 2009. do 2019. bila je u vezi sa Lujem Aliotom.
Njena kontroverzna izjava
Veliku pažnju javosti privukla je u decembru 2010. godina, kada je držala govor članovima stranke. Tada je uporedila upotrebu javnih ulica i trgova u francuskim gradovima za muslimanske molitve sa nacističkom okupacijom Francuske.
- Za one koji žele mnogo da pričaju o Drugom svetskom ratu, ako je reč o okupaciji, onda bismo mogli i o tome (muslimanske molitve na ulicama), jer to je okupacija teritorije. To je okupacija delova teritorija, okruga u kojima važe verski zakoni. Naravno, nema tenkova, nema vojnika, ali je to ipak zanimanje i teško opterećuje lokalno stanovništvo - rekla je Marin.
Njeni komentari su bili kritikovani. Predstavnički savet francuskih jevrejskih institucija , Francuski savet muslimanske vere i Međunarodna liga protiv rasizma i antisemitizma osudili su njenu izjavu. Francuska liga za ljudska prava tada je izjavila da nameravaju da podnesu zvaničnu žalbu. Dana 13. decembra 2010, Le Pen je ponovo potvrdila svoju izjavu tokom konferencije za štampu u sedištu FN u Nanteru. Međutim, Sud u Lionu ju je 15. decembra 2015. oslobodio krivice za „podsticanje mržnje“, presudivši da njena izjava „nije ciljala na celu muslimansku zajednicu“ i da je zaštićena „kao deo slobode izražavanja“.
