Od svoje kompanije stvorio je brend, a i dan danas smatra se simbolom uspešnog preduzetnika.
Ipak, pre nego što je ostvario uspeh, Dizni je pretrpeo nekoliko poslovnih neuspeha, koje je, kako mnogi i danas pričaju, savladavao isključivo uz pomoć mašte. Zato se i samo stvaranje njegove imperije prepisuje mašti koju je Volt Dizni koristio kako u kreiranju likova i crtaća, tako i u kreiranju uspešnog poslovnog modela.
“Diznijev metod”: Aktuelan i dan danas
U toku preduzetničke karijere Dizni je, kako su mnogi svedočili, neretko uvodio nove pristupe kako bi što bolje organizovao sebe ali i svoje zaposlene i kako bi postizao bolje rezultate.
U toku rada na prvim dugometražnim filmovima, koji su mu pomogli da izgradi ime, poput Snežane, Pinokija, Bambija, koristio je revolucionarni pristup kako bi koordinisao razmišljanje svojih zaposlenih u određenom projektu. Ovaj pristup se u preduzetničkim vodama i dalje spominje, a čak je dobio i svoje ime, “Diznijev metod”.
Priča o “Diznijevom metodu” potekla je od reči jednog od animatora Dizni korporacije koji je navodno svog šefa opisao sledećim rečima:
“Postojala su tri Volta – sanjar, realista i jedan koji bi kvario sve zamisli. Nikad niste mogli da znate koji će doći na sastanak”.
“Diznijev metod za pretvaranje sna u stvarnost”
Upravo na ovoj konstataciji Robert Dits, autor, instruktor i konsultant u oblasti neurolingvističkog programiranja, zasnovao je svoju analizu kreativnog procesa Volta Diznija.
On je ovu tehniku definisao kao “Diznijev metod za pretvaranje sna u stvarnost”.
Prema navodima, ovaj metod predstavlja posebnu tehniku razmišljanja, koja je uspešna kada je u pitanju kreiranje novih stvari, rešavanje problema i pronalaženje novih načina ostvarenja cilja.
Dits je kreativnost opisao kao proces koji podrazumeva koordinaciju tri podprocesa, od kojih svaki posmatra problem iz drugog ugla. Nazvao ih je: Sanjar, Realista i Kritičar. U pitanju su tri uloge, neophodne za stvaranje ideja i njihovu realizaciju.
Volt Dizni: Sanjar, Realista i Kritičar
Sanjar je zadužen za osmišljavanje ideja. U ovom podprocesu svesne misli su ’zabranjene’, a mašta oživljava. Za Sanjara ništa nije nemoguće. Kroz njegov um prolaze bezbrojne fantazije, želje, smele i apsurdne ideje bez ograničenja i predrasuda. Odlikuje ga pitanje ’šta’ i vizija. U ovoj fazi treba definisati cilj, svrhu, prednosti kao i kako prepoznati te prednosti i kada mogu da se očekuju.
Realista nastupa kada treba prepoznati najbolju ideju, onu koja može da napravi uspeh i osmišljava plan za njenu realizaciju. Odlikuje ga pitanje ’kako’ i akcija. U ovoj fazi treba tražiti odgovore na pitanja kada će krajnji cilj biti postignut, ko će da sprovede plan, na koji način će ideja biti implementirana, na koji način će se meriti rezultati implementacije, na osnovu čega će se znati da je cilj postignut.
Kritičar obezbeđuje kočnicu u kreativnom procesu ukazujući na sve eventualne propuste ideje Sanjara ili plana Realiste. On je ’đavolji advokat’ koji razmatra sve ideje i pokušava da uoči nedostatke u njima. Odlikuje ga pitanje ’zašto’ i logika. Kritičari moraju da razmotre kakvi sve problemi mogu da se pojave, na koga će određeni projekat uticati i ko može da onemogući efektivan završetak projekta, zašto bi se neko protivio ideji, kada i zašto ne biste implementirali određenu ideju, šta nedostaje planu.
Za uspešnost “Diznijevog metoda” neophodne sve tri uloge
Prema navodima, one ideje koje su prešle ove procese bile su one na kojima je Volt radio.
Za uspešnost ovog modela neophodne su sve tri uloge. Sanjar bez Realiste ne može da pretvori ideje u stvarnost. Zajedno ne mogu da ostvare visok stepen kvaliteta bez pomoći Kritičara.
Dok neki tvrde da je Volt Dizni mogao da igra sve tri uloge, činjenica je da je jednog čoveka karakteriša samo jedna od faza.
Neki su rođeni kao sanjari, imaju puno ideja, ali ne umeju da ihs provedu u delo. S druge strane, neki su veoma realistični, prezizni i racionalni, umeju da smisle ideju. strogo se drže činjenica, ali im nedostaje mašte kako bi videli širu sliku. Treći su pop prirodu kritičari, koji odmah na početku stvaranja ideje saseku u korenu.
Za metod Volta Diznija ključan je tim
Upravo zato je “Diznijev metod” postao revolucionaran.
Da bi jedna ideja ili projekat bili uspešni, neophodno je sastaviti tim koji ima sanjare, realiste i kritičare.
U zavisnosti od projekta i kompanije, tim sanjara, realiste i kritičara može biti sastavljen od nekoliko ljudi. Jer, kada razmišljamo sami, ili u neadekvatnim grupama, postojaće šansa da ima previše sanjara, realista ili kritičara, a ako ideja ili projakt zavise od toga, onda ona nema šanse.
Kako su mediji ranije pisali, Volt je sa ovom idejom išao čak i korak dalje. On je imao sobe u kojima je razmišljao kao Sanjar, Realista ili Kritičar.
Upravo ovaj pristup bi, smatra se, mogao dovesti do toga da gotovo svaka ideja postane uspešna. Zamislite kada bi postojala konferencijska sala A koja će se koristiti samo za maštanje, koferencijska sala B koja će se koristi za pronalaženje načina za pretvaranje snova u realnost i konferencijska sala C koja će pomoći da se ideji pronađu sve slabe tačke, pre nego što ona bude lansirana?
Deluje kao nešto što bi moglo da bude uspešan poslovni model.
