Jedna od najuzbudljivijih priča u istoriji draguljarstva izlegla se iz jajeta što ga je ruski car Aleksandar III. naručio od Pitera Karla Faberžea za Uskrs 1885. i poklonio svojoj voljenoj supruzi Mariji Fjodorovnoj. Na prvi pogled to jaje, nalik gusčijem, nije delovalo naročito atraktivno - belo, ocakljeno, po sredini obrubljeno zlatnom trakom - ali kad ga je carica otvorila, s razlogom je kliknula od ushićenja. Poput današnjih kinder-jaja, i Faberžeovo je krilo mnoga iznenađenja ustrojena po principu matrjoške: savršeno žumance od zlata, u njemu zlatna koka na gnezdu od zlatne slame, u njoj minijaturna dijamantska replika carske krune, u kojoj se krio mali privezak od rubina.
Bilo je to prvo od 50 unikatnih, intrigantnih, glamuroznih, ekstravagantnih, predivno oblikovanih i neverovatno skupih uskršnjih jaja što ih je Faberže kroz tri decenije narpavio za carsku porodicu. Sačuvana su 42; za izgubljenima se još traga. Budući da su sovetima Faberžeova jaja bila mrski simbol najgorih ekscesa dinastije Romanov, a trebao im je novac, u novembru su 1923. primerke zaplenjene nakon Oktobarske revolucije, zajedno s ostalim konfisciranim nakitom, stavili na bubanj. Ali, kupaca je bilo malo. Velik deo faberžeovog nakita razmontiran je ili pretopljen, što se najverovatnije dogodilo i s nekoliko velikih jaja. U aukcijskoj se kući Kristis 1934. na aukciji prvi put pojavilo jedno carsko jaje, ono iz 1885. - kupac ga je platio samo 85 funti. Činilo se da će Faberže i njegova remek-dela završiti u istoriji, ali dragulji su ipak večni, pogotovo kad su oplemenjeni nenadmašnim juvelirskim umećem.
Hugenotska porodica Faberže je zbog verskih progona u 17. veku pobegla iz Francuske u Rusiju, gde je 1841. Karlov otac Gustav u tadašnjoj prestonici Sankt Petersburgu otvorio zlataru. Preselio se 19 godina kasnije s porodicom u Drezden kako bi sinu omogućio kvalitetnije školovanje, a vođenje sanktpeterburške radnje prepustio je saradnicima. Piter Karl Gustavovič Faberže osnove juvelirskog zanata je učio u Drezdenu, usavršavao u Engleskoj, Italiji, Parizu i Frankfurtu. Obogaćen novim znanjima i veštinama stečenim na zapadu, vraća se 1864. u Sankt Peterburg i počinje da radi u očevoj draguljarnici. Bilo mu je 18 godina i bio je opčinjen carskim nakitom pohranjenim u muzeju Ermitaž, gde je volontirao kad je nešto od tog blaga trebalo restaurirati. Oženio se 1872. daljom rođakom Augustom Džejkobs, s kojom će podići četvoro dece. Lepo su živeli jer se ruskoj aristokratiji jako sviđao moderan dizajn njegovog nakita i biznis mu je cvetao. Carska porodica je Faberžeove radove zapazila 1882. na jednoj izložbi nakita u Moskvi.
Porodično carstvo procvalo je pod upravom Karla Faberžea.
- Njegovo Veličanstvo počastilo je Febrežea kupovinom para manžetni oslikanih cvrčcima, koji prema drevnom grčkom verovanju donose sreću - objavile su tadašnje ruske novine. Tri godine kasnije Faberže je ingenioznim uskrsnim jajem trajno osvojio Romanove i postao prvi draguljar carevine. Tajna enormnog uspeha njegovih dela, posebno uskršnjih jaja, bila je u tome što su bili maksimalno personalizovani. Ugrađivao je u svoje rukotvorine tajne simbole razumljive samo onima koji su te rukotvorine naručivali ili primali na poklon. Maria Fjodorovna, na primer, nije se odvajala od rubinskog priveska što ga je pronašla u prvom Faberžeovom jajetu jer je znala da je to simbol careve ljubavi prema njoj. Intimne priče bile su utkane i u životinjske likove od žada i topaza, fantastično ornamentirane komodne satove, figurice, burmutice, tabakere, kutije za cigare, otvarače za pisma, kaleže, lornjone, monokle, ukrasne igle, okvire za fotografije i druge Faberžeove umetnine rađene po narudžbini. U dušu je poznavao svoje vrlo zahtevne, krajnje razmažene ruske klijente i znao je kako da im udovolji.
Samo za (pre)bogate
Ko nije bio dovoljno bogat da bi od Faberžea naručivao, mogao je da izabere nešto od gotovih proizvoda. Kad bi ušao u njegovu prodavnicu u Ulici Boljšaja Morskaja, video bi vje staklene vitrine s izloženom robom: u jednoj ogrlice, broševi, narukvice, tijare i ostali nakit, u drugoj fantastično oblikovani dekorativni predmeti, sve dizajnirano po poslednjoj modi.
- Roba koja je izašla iz mode neće ostati u našoj prodavnici: jednom godišnje je skupljamo i pretapamo - pisalo je u katalogu sanktpeterburške draguljarnice.
Do kraja 19. veka Faberže je već imao ispostave u Moskvi, Kijevu i Odesi, širom Rusije zapošljavao je više od 1500 ljudi, godišnji mu je promet u današnjem novcu iznosio oko 155 miliona evra, a glas o njegovu umeću proširio se po celoj Europi. Francuzi su ga 1900. pozvali da izlaže na Svetskoj izložbi u Parizu i tada je međunarodna publika prvi put videla nekoliko carskih jaja iz kolekcije Romanovih, koji su te dragocenosti gomilali u Žutoj sobi Zimskog dvorca, tik uz caričinu spavaonicu.
Rad Faberžea dosegao je granice perfekcije transformirajući drago kamenje u umetnička djela, pisale su francuske novine za Karla Faberžea.
- Rad faberžea dosegao je granice perfekcije transformirajući drago kamenje u umjetnička djela - pisale su francuske novine, a francuska ga je vlada odlikovala ordenom Legije časti. Međunarodnu slavu i priznanje iskoristio je da biznis proširi izvan granica Rusije. Otvorio je 1903. prodavnicu u Londonu, što je izazvalo veliko uzbuđenje među elitom edvardijanske ere. Alis Kepel, ljubavnica kralja Edvarda VII., porodica Rotšild, vojvode od Vestminstera… svima je njima bila stvar prestiža posedovati nešto od Faberžea.
Kako je draguljar ruskog cara pokorio engleski dvor i aristokratiju, o tome govori aktuelna izložba u londonskom Victoria & Albert muzeju. Na izložbi “Fabergé in London: Romance to Revolution” može se, na primer, videti tijara od akvamarina i dijamanata u obliku Amorovih strelica, koju je Faberže napravio za vojvotkinju od Meklenburg-Ševerina, snaju nemačkog cara Vilhema. Tu su i srebrne skulpture Persimmona i St. Frusquina, omiljenih konja kralja Edvarda VII. i Leopolda de Rotšilda, koji su se 1896. takmičili u velikom derbiju zabeleženog filmskom kamerom. Izložena su i tri originalna carska jajeta što ih je kraljica Meri spasila iz ruku boljševika i ostavila u nasleđe svojoj unuci, kraljici Elizabeti.
Prvi svetski rat naprasito je prekinuo Faberžeovu romansu s Englezima. Ruske su mu vlasti 1915. naredile da zatvori londonsku radnju i kapital vrati u domovinu. Dve godine kasnije ostao je bez glavnog klijenta: tovariš Lenjin svrgnuo je poslednjeg ruskog cara Nikolu II. Romanova i na ruševinama starog režima počeo da gradi komunističku utopiju, u kojoj nije bilo mesta za carskog draguljara. Piter Karl faberže je 1918. uz pomoć britanske ambasade pobegao u Vizbaden, a 24. septembra 1920. umro je u Lausanei. Bile su mu 74 godine. Njegovi su sinovi Judžin i Aleksander 1924. pod porodičnim imenom pokrenuli posao u Parizu, ali slabo im je išlo i 1940. godine su stavili ključ u bravu.
Ponovna slava
Veliki vojvoda Fridrih Franc IV. od Meklanberga-Ševerin naručio je 1904. tijaru ukrašenu dijamantima za svoju mladu princezu Aleksandru od Hanovera.
Slavu Faberžeovih jaja i njegovog draguljarskog umeća doneo je i američki biznismen i Lenjinov prijatelj Armand Hamer. Zahvaljujući svojim vezama u Kremlju, mogao je po Rusiji da kupuje šta je hteo, a uz razne umetnine, porcelan, pokućstvo i nakit, za bagatelu je kupio i nekoliko Faberžeovih jaja. Sve je to nameravao da preproda i pritom da dobro zaradi , ali mu je Velika depresija pomrsila račune. Kako bi se rešio nagomilanih zaliha egzotične ruske robe, krenuo je 1931. na veliku turneju po američkim robnim kućama.
Pažnju medija privukao je besramno lažući o poreklu svojih artikala. Pod sloganom “Blago Romanovih” prodavao je porcelan i posteljinu iz predratnih ruskih hotela i manastira. Novinarima je lagao da je dva Faberžeova jaja platio 20 puta više nego što su ga stvarno koštala. Koristio je set originalnih faberžeovih žigova s potpisom kako bi reprodukcije predstavio kao originale. Svaki predmet, ma koliko skroman i bez obzira ko ga je izradio, dolazio je u posebnoj Faberže torbici i s falsifikovanim dokumentima koji “dokazuju” da je pripadao carskoj porodici Romanov. Angažovao je kobajagi naučnike da pišu članke i drže predavanja o carskim jajima te pokrenuo časopis Compleat Collector, gde je veličao svoju Faberže kolekciju, u koju je podmetnuo dosta lažnjaka.
U trezorima Kremlja pohranjeno je deset originalnih jaja, a ostali primerci nalaze se u Sankt Peterburgu, u SAD-u, Švajcarskoj, Monaku i na britanskom dvoru.
Hamerova marketinška strategija urodila je plodom. Američki su se magnati odednom počeli jako zanimati za sve s Faberžeovoim potpisom, a velikim, draguljima optočenim carskim jajima cena je skočila u nebo. Egipatski kralj Faruk kupio je tri, samo zato što je, zahvaljujući Hameru, to među bogatašima ušlo u modu. Od 1933. do 1946. Lilian Tomas Prat, supruga američkog industrijalca, prikupila je oko 170 radova što se pripisuju Faberžeu, uključujući pet carskih uskrđnjih jaja. U drugoj polovini 20. veka najveći kolekcionar Faberžeovih jaja postao je Malkolm Forbs, američki multimilioner i sin pokretača časopisa Forbs , koji je za života nakupio više od 200 Faberžeovih radova. Prvo jaje kupio je 1965. i skupio ih je čak 12. Do trenutka kad je kupovao poslednje primerke cena jednog originalnog Faberžćeovog jajeta već je prelazila tri miliona dolara. Pokazalo se kasnije da tri jajeta iz njegove kolekcije ipak nisu bila rađena za Romanove, nego za druge naručioce. Neki su eksperti sumnjali da je u Forbsovoj zbirci bilo još kukavičjih iliti Faberže jaja, kako se u kolekcionarstvu naziva taj tip lažnjaka.
Bilo kako bilo, porodica Forbs je Malkolmovu zbirku 2004. prodala ruskom milijarderu Viktoru Vekselbergu za, pretpostavlja se, više od 90 miliona dolara. Tačan iznos te transakcije nikad nije objavljen.
- Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu, da svojoj zemlji vratim jedno od njenih najcenjenijih blaga - govorio je domoljubnim ponosom ispunjen Vekselberg. U trezorima Kremlja pohranjeno je 10 originalnih Faberžeovoh jaja, a Vekselberg je za svoje originale napravio poseban muzej u Sankt Peterburgu. Ostali primerci nalaze se u SAD-u, Švajcarkosj, Monaku i na britanskom dvoru. Badava su ih boljševici rasprodavali i uništavali: ironijom isotrije, remek-dela carskog draguljara Pitera Karla Gustavoviča Faberžea postala su najdragoceniji simbol trijumfa kapitalizma nad komunizmom.
Godina dana rada
Izrada svakog carskog uskrsnog jajeta trajala je oko godinu dana. Kad bi Faberže napravio skicu, na dugotrajan i pipav posao bacao se tim njegovih najboljih zlatara i draguljara, među kojima su se ličnim umećem isticali Mikhail Perhin, Henrik Vigstrom i August Holmstrom. Jaja slična carskim, ali manje raskošna, proizvodili su i za druge klijente, na primer za porodicu Rotšild i vojvotkinju od Marlboroua.
Nesrećna ljubav prema kafanskoj pevačici
Za jednog boravka u Parizu 1902. 56-godišnji Piter Karl Faberže upoznao je 21-godišnju kafansku pevačicu Džoanu-Amaliju Kribel, poznatiju pod umetničkim imenom Nina, i ludo se zaljubio. Vodio ju je sa sobom na poslovna putovanja po Evropi, a njihova je romansa potrajala sve dok se Nina 1912. nije udala za 75-godišnjeg gruzijskog princa Karamana Tsitsianova. Kad je izbio Prvi svetski rat, Faberže je preko svojih dvorskih veza pomogao Nini da se iz Nemačke preseli u Sankt Peterburg. Ruske su je vlasti 1916. uhapsile pod optužbom da je nemačka špijunka. Premda se Faberže jako zalagao da je oslobode, osudili su je i deportovali u Sibir, gde se toj avanturistkinji iz Austrije izgubio svaki trag.
