Žak Prever je jedan od najvećih francuskih pesnika, rođen je u gradu Neuilly nedaleko od reke Sene, 1900. godine. Od ranog detinjstva borio se sa nemaštinom, koja ga je omela da završi školovanje, a priteran uza zid egzistencije, bavio se raznim poslovima.
Čovek koji je poezijom veličao ljubav, darivao joj krila da se vine u večnost - Žak Prever, odrecitovaće svoju najlepšu priču o ženi koja je krala otkucaje njegovog srca. Kasnije postaje predstavnik nadrealistične poetske struje, takođe se okušao i u filmskim projektima, kao glumac, scenarista, pisao je komade za pozorišne trupe, kabaree.
Taj "pesnik Pariza" čovečanstvu je ostavio najposebnije riznice reči, ljubavnih stihova i svojom umetnošću otvarao je ona zaboravljena prostranstva sreće koju osrednji slojevi i svakodnevni haos nisu mogli da dotaknu. Njegov književni izraz okupirali su sasvim obični ljudi, trudio se da stane na rep nepravdi, uvek je bio na onoj strani obale na kojoj je muka i oskudica držala zatočene ljude, tepali su mu još da je i "pesnik uličnih radosti". Neskriveni buntovnik stalno angažovan u borbi protiv nepravde, elitizma, klasnih razlika, voleo je da posmatra žene stidljivim očima, kradom, nije se pravio da ne primećuje tu božansku estetiku ženskog tela i lepote.
Stihove pesme "Ta ljubav" moglo je da napiše samo čedo ljubavi, zaljubljeno, ushićeno, božanski nadahnuto:
Naša ljubav zastaje tu Tvrdoglava kao magare živa kao želja Svirepa kao sećanje Glupa kao kajanje Nežna kao uspomena Hladna kao mermer Lepa kao dan Nežna kao dete Gleda nas smešeći se I kazuje mnogo ne govoreći ništa A ja je slušam drhteći…"
Ko je bila njegova Barbara i da li se sećala te kiše koja je bez prestanka padala?
Priča o dvoje ljubavnika na kiši, jedan od momenata u svetskoj književnosti koji nežno oslikava monstrumsku sliku rata koji ruši ljubav, nadanja pokazuje Preverovo gnušanje prema "ratnom idiotizmu". Devojčica koju upoznaje u detinjstvu, stepenicama odrastanja uspela se do najviše tačke Preverovog života - postala je njegova životna saputnica, muza, večni drug.
Prever i Simon Dijena venčali su se 1925. godine.
Život je uvek smišljao novu ulogu za svog Prevera, pa se tako godine 1946. rodila njegova ćerka Mišel, koju je dobio sa svojom drugom suprugom Žanin. Iako zaljubljen i voljen, inspirisale su ga "posrnule" devojke koje šetaju ulicama Pariza.
Hiljade i hiljade godina, Ne bi bilo dovoljno Da se opiše Kratki sekund večnosti U kome si me ti poljubila U kome sam te ja poljubio.
Prever je drugi sin Suzan i Andrea Prevere, najstariji sin Žan imao je dve godine kad se Žak rodio. 1906. godine Žaku se rodio drugi brat, Pjer, s kojim će biti vrlo blizak celog svog života.
1907. godine Žak Prever je krenuo u školu. Njegov otac uveo ga je u pozorište i otkrio svet knjiga i poezije. Kada je 1915. godine završio školu i počeo je da radi sitne poslove. Bio je prilično buntovni tinejdžer, ali istovremeno je mnogo čitao i već pisao poeziju. Vojsku je služio u Carigradum u Turskoj 1921. godine. ledeće godine vraća se u Pariz, a 1924. godine upoznaje Andrea Bretona, lidera nadrealističkog pokreta i postaje aktivan član njegove grupe.
Godine 1925. Žak stipa u brak sa Simon Dijen, njegovom dugogodišnjom prijateljicom. Ona je najstarija ćerka u mnogobrojnoj porodici koja brine o braći i sestrama. Simon će biti uz Prevera tokom perioda nadrealizma. 1930. godine ostavlja pokret nadrealista i piše scenarije za komedijašku grupu. Od 1932-1936, Žak Prever radi s glumcima pozorišne grupe u kojoj je i sam često igra, a 1933. putuje u Moskvu sa grupom. 1935. se rastaje od supruge Simon.
1936. godine upoznaje novu damu, mladu glumicu Žaklin Loren , i putuje sa njom na Balearske otoke. 1935. u kasnu jesen, nakon boravka u hotelu Akropolis, Žak Prever se seli sa svojom novom ljubavi Žaklin na sedmi sprat hotela 'Montana', pored čuvenog pariskog kafea Café de Flore.
1938. napuštaju Pariz i odlaze u Ameriku..Piše scenarije za poznate filmove. 1940. Žak je otpušten iz vojske za vreme Drugog svetskog rata. On napušta Pariz i seli se na jug Francuske sa svojom novom devojkom Klodi Karter.
1943. se zaljubljuje u Džanin Loris, a tri godine kasnije 1946. rođena je njihova ćerka, Mišel.
Njegova prva knjiga pesama je objavljena 1945. godine koja će premašiti njegova očekivanja tako što se prodala u skoro 2 miliona primeraka.
1948. Žak Prever doživljava nesreću. Došao do kancelarije Nacionalne radiodifuzije da predstavi film koji je pripremao, i pao kroz staklena vrata koja su bila otvorena na pločnik Šamzelizea. Prever je bio dugo u komi. Nije mogao da piše ni da slika kolaže koje je i Pikaso gledao sa posebnim divljenjem.
Žak Prever je preminuo 1977. godine. Njegov nezavisan karakter je uvek udaljen od strogosti škole, stranke ili sistema. Njegova ljubav prema slobodi mu je donela veliku publiku među mladima.
Od smrti Viktora Igoa, od osamdesetih godina prošlog veka, Francuska nije imala svoga istinski narodnog pesnika, pesnika čije će delo podjednako voleti i ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja. Dobiii su ga u Žaku Preveru. Bio je majstor reči. Iako se uglavnom negativno odnosio prema religiji, tradiciji, autoritetima i konvencijama, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjasto puna poverenja u ljude, u ljubav. Preverova poezija je, nema sumnje, snažno uticala i na francusku šansonu. Gajio je veliku ljubav prema slikarstvu, i to modernom slikarstvu te je Pikasu posvetio dve velike pesme. Na kraju krajeva, Prever nas svojom poezijom i danas uči da volimo.
