Ovaj kvart zapadnog Menhetna u Njujorku predstavlja značajnu turističku atrakciju najvećeg grada SAD. Jedan od glavnih razloga za to svakako je i istoimeni hotel, smešten u samom centru ovog kvarta. U istoriji dužoj od jednog veka hotel „Čelsi” ostavio je neizbrisiv trag u životima nekih od najvećih umetnika današnjice.
Ovaj ugostiteljski objekat sagrađen je daleke 1883. godine, otvoren 1884, da bi 21 godinu kasnije i zvanično počeo da radi kao hotel. Dobra lokacija, u neposrednoj blizini finansijskih centara, turističkih atrakcija i legendarnog Brodveja, praktično je od početka dvadesetog veka „Čelsiju” „nametnula” ulogu privremenog doma za brojne poznate ličnosti. Ova dvanaestospratnica koja u mnogim aspektima odudara od klišea velikog i luksuznog hotela (umerene cene, relativno skroman ali udoban smeštaj, bez preteranog glamura, briga o privatnosti gostiju...) postala je stecište velikana umetnosti i boema. Kao najviša zgrada do 1899. godine, ovaj hotel je bio i jedna od inicijalnih kapisli za arhitektonski „bum” Njujorka u prvoj polovini dvadesetog veka.
Pisci, reditelji, slikari i dizajneri skoro vek unazad redovno posećuju ovaj objekat. Neki od njih i godinama unapred su unajmili apartmane.
Ipak, najredovniji gosti „Čelsija” decenijama unazad su muzičari. Bob Dilan, Džoni Mičel, Niko, Elis Kuper, Dženis Džoplin, Edit Pjaf, Džimi Hendriks, Sid Višiz iz sastava „Seks pistols”, Leonard Koen, Džon Kejl samo su neka od imena sa podužeg spiska slavnih gostiju. Fragmenti iz karijera ovih muzičkih legendi ostali su i u sobama ovog zdanja. Njujorški „Čelsi” našao se i u pesmama nekih od ovih kantautora, kao svojevrsni znak zahvalnosti za nezaboravne trenutke provedene u ovom gradu.
U hotelu „Čelzi“ je živeo pozorišni reditelj Artur Miler kada se razveo od Merilin Monro...
Enterijer hotela, kao i ambijent 23. ulice u Čelsiju, često su korišćeni u muzičkim spotovima brojnih zvezda, kao i u filmovima Ejdrijana Lina, Lika Besona ili Sidnija Polaka. U poslednjoj deceniji „Čelsi” zbog ogromne popularnosti stecište je sve većeg broja zvezda muzike i šou biznisa uopšte. U potrazi za makar delimičnom privatnošću sve češći gosti hotela su i zvezde poput Madone ili članova sastava „Red hot čili pepers”.
Tokom svog turbulentnog stvaralačkog perioda legendarni kantautor Tom Vejts često je bio na rubu egzistencije. Psihičke krize, prekomerno konzumiranje alkohola i ostalih narkotika pretili su da Vejtsa odvedu na put bez povratka. Trenutke inspiracije ovaj muzičar, poeta i glumac tražio je na ulici i po brojnim hotelima u kojima je odsedao. Ipak, priznao je da je „Čelsi” za njega uvek bio nešto posebno. Neke od najlepših pesama sa njegovih albuma iz sedamdesetih godina kontroverzni muzičar napisao je upravo u sobama kultnog hotela.
Njegov mlađi kolega, kanadski umetnik Rufus Vejnrajt, od 1998. do 2002. godine smatrao je „Čelsi” svojim drugim domom. Vejnrajt je tokom 1999. doslovce više od šest meseci živeo u ovom hotelu. To je bio izuzetno težak period u životu Rufusa, kada je zbog preteranog korišćenja metamfetamina čak i privremeno oslepeo. Trenutke spokoja nalazio je u apartmanu ovog hotela. Ovde je nastao i njegov najbolji album do sada, „Poses”, po mnogim kritičarima mini remek-delo alt-pop muzike.
I Leonard Koen smatra „Čelsi” integralnim delićem svoje karijere. Slavni muzičar , poeta i pisac nazivao je ovaj hotel pravom „oazom” mira i kreacije, upravo zbog njegove diskretne i tople atmosfere.
„Kuma panka”, kako zovu Peti Smit, dane rane karijere, između ostalog, provela je upravo u ovom hotelu. Jedna od zvezda ovogodišnjeg „Egzit” festivala gradila je svoj stil ranih sedamdesetih u brojnim njujorškim klubovima. U miru svoje hotelske sobe, Peti je energiju ovog velegrada kanalisala u muziku koja ju je i proslavila.
Ovaj hotel, takođe, ostao je upamćen i po nemilim događajima. Poeta Dilan Tomas 1953. godine preminuo je od prevelike količine alkohola, dok je Nensi Spungen, devojka problematičnog basiste „Seks pistolsa” Sida Višisa oktobra 1978. godine izbodena u kupatilu apartmana u hotelu„Čelsi”.
Od 1. avgusta 2011. godine, hotel je zatvoren za rezervacije, ali u zgradi i dalje žive neki od gostiju.
Mnogi umetnici inspiraciju su tražili boraveći u „Čelziju“, a hotel je bio tema mnogih pesama, filmova i knjiga.
Bob Dilan je o ovom hotelu pevao u pesmi "Sara", Bon Džovi u "Midnight in Chelsea", "Third Week in the Chelsea" je pesma koju su „Jefferson Airplane“ posvetili legendarnom hotelu, a Leonard Koen je svoju priču ispričao u pesmi "Chelsea Hotel #2", koju je kasnije obradilo više od 20 različitih izvođača.
Slavni Endi Vorhol je o ovom hotelu 1966. godine snimio film "Chelsea girls", a slavni hotel pojavljuje se i spominje u još više od 400 dugometražnih i kratkometražnih filmova.
Ime Daglas Glen Kolvin mnogima neće zvučati poznato, ali kada kažete Di Di Ramon stvari postaju jasnije.
Upravo je pokojni basista pionira pank muzike " Ramonsa" o hotelu „Čelzi“ napisao knjigu "Chelsea Horror Hotel: A Novel".
U knjizi, Di Di Ramon opisuje trenutke koje je proveo u hotelu „Čelzi“ sa devojkom Barbarom i psom Banfildom. Da stvar bude morbidnija, Ramon je boravio u sobi u kojoj je njegov prijatelj Sid Višiz ubio svoju devojku. Basista „Ramonsa“ u knjizi navodi svoje razgovore sa mrtvim Višizom, kao i sa Džonijem Tandersom (gitarista i pevač benda „Njujork Dols“) i sa Stivom Batorsom, pevačem benda „Ded Bojs“.
Džerald Bazbi, kompozitor, pijanista, autor sjajne moderne plesne kompozicije ("Runes), čovek koji je preživeo HIV i ovisnot od kreka, za „Njujorker“ je ispričao neke od dogodovština tokom boravka u „Čelziju“.
“Uselio sam se ovde 1977. Tu sam napisao najmanje 475 dela, 98 posto od svega što sam ikada napisao", priča on, uz svoj nezaobilazni teksaški akcent.
Tokom boravka u slavnom hotelu, Bazbi je video svašta i svega se seća.
“Virdžil Tompson me je doveo ovde. Upravo sam završio rad na filmu „Venčanje“ sa Robertom Altmanom. Igrao sam baptističkog propovednika, sa čim imam iskustvao. Samo sam kanalisao te stvari kojih sam mogao da se setim iz svog detinjstva. Ali nisam imao gde da živim. Ranije te godine sam napisao muziku za Altmanov film „Treća žena“. Kako sam dobio posao? Altman je imao kasete tri kompozitora i u svojoj kancelariji bi pio i pušio travu sa glumcima. Pustio bi kasete i štopericom merio koja će izazvati najviše tišine. Bila je to moja kaseta”, priča Bazbi.
Stenli Bard bio je jedan od legendarnih menadžera u hotelu “Čelsi”, kojeg Bazbi opisuje kao veoma bizarnu osobu.
“Imao je nešto buržoasko, iako nije bio intelektualac, u pitanju je bio njegov instinkt. Trojica Jevrejina iz Mađarske kupili su ovde mesto 1947. za pedeset dolara. Jedan je radio na recepciji, drugi kao vodoinstalater, a treći kao računovođa, čini mi se. Ali Stenli je izronio kao glavni i znao je kako da izmiksuje klijentelu. Voleo je to. I svi smo zavisili od njega”, ističe kompozitor.
Stenlijeva vladavina nad hotelom okončala se 2000. Nakon toga, kompanija koja je kupila hotel je poslala svoje “pitbulove”, kako ih Bazbi zove.
“Bilo je jasno da je njihova uloga da nas oteraju odatle. Jedna žena koja se zvala Zoi, rumunska ciganka, konačno je shvatila za šta je rođena - da spase stanovnike „Čelsi“ hotela, Fotografisala je svaku, pa i najmanju mrvu prašine. Tužili smo ih i dobili slučaj. „Pitbulovi“ su nestali, a došli su neki divni ljudi. Ipak, trudio sam se da nikada ne mrzim nikoga. Virdžil mi je jednom rekao da to nije moja stvar", kaže on.
Mada se nasilniji deo rokenrol perioda u hotelu završio pre nego što se Bazbi uselio, napetosti nije falilo. Muzičar priča da se tokom njegovih ranih dana u “Čelziju” gotovo uvek očekivalo ubistvo ili samoubistvo.
