Kanadski umetnik, pesnik i kantautor Leonard Koen preminuo je 2016. u 83. godini, a za sobom je ostavio pregršt pesama, koje su već postale evergreen i koje će ostati za generacije koje dolaze.
Ipak, jedna od njegovih najpoznatijih pesama, ona koju mnogi doživaljavaju kao najromantičniju ljubavnu pesmu - "Dance me to the end of love" i koja se smatra vojevrsnom himnom ljubavi, zapravo to nije.
Iako je ova numera planetarno polurana, malo ko zna da se iza nje krije velika tajna, da je inspirisana stravičnim događajem i da zapravo govori o smrti i stradanju.
Naime, Leonard Koen je odrastao u Montrealu, u uglednoj jevrejskoj porodici, a kako je veliki broj članova njegove porodice pripadao jevrejskom sveštenstvu, Lenarda je oduvek zanimala religija.
Budući da je tokom celog života bio izuzetno religiozan, obeležavao je šabat čak i na turnejama, a koncert u Izraelu 2009. godine započeo je molitvama i blagoslovima koje je izgovorio na hebrejskom jeziku. Upravo zbog toga i ne čudi činjenica da je jednu od svojih najlepših pesama posvetio jevrejskom narodu.
Naime, pesma "Dance me to the end of love" koju mnogi smatraju svojevrsnom himnom ljubavi, zapravo govori o stravičnom stradanju Jevreja koji su bili žrtve holokausta.
U jednom od intervjua Lenard Koen je otkrio kako je nastala ova pesma.
– Ta pesma nastala je pošto sam saznao da su u logorima smrti gudački kvarteti bili primorani da sviraju pored krematorijuma. Svirali su dok se odigravao horor, a sudbina tih ljudi bio je taj isti horor. Svirali su klasičnu muziku dok su njihovi sapatnici zatvorenici ubijani i spaljivani. Taj stih “Igraj sa mnom do tvoje lepote, uz goruću violinu” (“Dance me to your beauty with a burning violin”) govori o lepoti postojanja i o njegovom kraju – izjavio je jednom prilikom Koen.
Pesma je prvi put objavljena 1984. godine na Koenovom albumu “Various Positions”, a u znak sećanja na žrtve holokausta. brojni jevrejski muzički sastavi danas sviraju ovu pesmu.
