Svi tokom života osetimo potrebu za promenom. I kad tačno znamo šta želimo da promenimo i kako to treba da postignemo, često zapnemo na prvom i ključnom koraku - nemamo motivaciju da počnemo. Zbog toga upadamo u začarani krug odgađanja i osećamo se loše zbog toga. Novinarka i publicistkinja Karolin Bušanan uspela je pomoću jednostavnog trika da reši taj problem u svom životu, a o svemu je napisala i knjigu.
Kako pravilo funkcioniše?
Trik je nazvala "pravilo 15 minuta", a pomaže nam da se lakše suočimo sa svim stvarima koje stalno odlažemo. Bilo da je to vežbanje, pronalazak novog posla, učenje nove veštine ili rad na odnosu, ovo pravilo može se primeniti baš na sve. Zapravo je reč o jednostavnom donošenju odluke da ćemo za nešto izdvojiti 15 minuta. To se vreme ne čini predugačko, pa nam je lakše da se pokrenemo. Međutim, kad prođe 15 minuta, takođe će nam biti teže da odustanemo jer smo sad već nešto postigli.
Može se primeniti na bilo šta
Bušanan je smislila pravilo kad jedne godine nikako nije mogla da počne da radi na povraćaju poreza. Znala je da je to važan zadatak i da može čak i da završi u zatvoru ako ga ne obavi. Tako je u toku tipičnog unutrašnjeg monologa kojim je pokušavala da se motiviše izgovorila ključnu rečenicu: "Hajde, samo 15 minuta". To ju je dovoljno motivisalo da počne, napravila je tablice i odjednom je primetila da se toliko udubila u zadatak da je 15 minuta odavno prošlo.
Recimo da želite da spremite kuću, ali imate otpor od samog pogleda na nju, čini vam se kao previše posla i odugovlačite sedeći na kauču. Ali šta bi bilo da odlučite da izdvojite 15 minuta, koje ste potrošili na kauču, i probašte da krenete da raspremate. Sigurno za toliko vremena nećete stići da spremite celu kuću, ali biste se mogli iznenaditi koliko toga možete da završite u tom kratkom roku.
Pravilo se ne mora primeniti samo na ovako jednostavne zadatke. Na primer, možete ga iskoristiti i u odnosima. Kad ste poslednji put nazvali prijatelja? Nikad nemate vremena? Možda će 15 minuta predviđenih za telefonske pozive barem jednom nedeljno zvučati izvodljivije? U krajnju ruku, barem 15 minuta zaslužuje svako do koga vam je stalo.
U 15 minuta do zdravijeg života
Vežbanje je jedna od aktivnosti u kojima ljudi često imaju problema s motivacijom. Svi smo se našli u situaciji da smo odlučili da počnemo da vežbamo, ali kada dođe trenutak za to, ipak odložimo za sutradan… I tako u krug. Odraslim ljudima između 18 i 60 godine preporučuje se da vežbaju 150 minuta nedeljno ili 75 minuta ako je reč o intenzivnom treningu. To vreme može se rasporediti u pet dana po 30 minuta umerenog treninga ili u 15 minuta intenzivnog treninga.
Prednost ovakvog vežbanja je u tome da što brže sagorevamo masti i brže gradimo mišiće, ali pre svega činimo veliku uslugu za svoje zdravlje. Prema istraživanju Evropskog društva za kardiologiju, vežbanje u trajanju od 15 minuta na dan produžuje životni vek, odnosno smanjuje rizik od smrti za čak 35% u poređenju s onima koji ne vežbaju. Osim toga, kraće vežbanje znači više vremena za odmor između sesija.
Svako ima 15 minuta u danu, koje se čine kao "ništa", a zapravo za to vreme možemo postići važne stvari. Na primer, često odgađamo kontrole i odlazak lekaru jer mislimo da nemamo vremena, ali ako izdvojimo nekoliko minuta i putem interneta ugovorimo termin, na preglede više nećemo morati da čekamo i ideja o odlasku lekaru više se neće činiti tako strašnom. Za zdravlje uevk vredi izdvojiti vreme i nekad je bolje izdvojiti 15 minuta kao preventivni korak, nego mnogo više za kasnije za popravljanje štete.
