Korin Hofman iz Švajcarske, imala je skoro savršen život. Bila je mlada, lepa i veoma uspešna. Imala je svoj butik i stabilan ljubavni život, a onda se sve promenilo. Naime, ona je 1987. godine sa partnerom odlučila turistički da poseti Keniju. Međutim, nije ni slutila da će u toj fričkoj zemlji, život radikalno da se promeni.
Na trajektu za kenijski grad Mombasa, Korin je videla masai ratnika koji ju je oborio s nogu. Bila je opčinjena njegovom kosom, ofarbanom u crveno, kao i brojnim draguljima i kaišem oko međunožja.
Ona nije jedina turistkinja kojoj su kenijski starosedeoci bili zanimljivim, međutim, čini se da je bila jedina žena koja je izgubila glavu za masai ratnikom, koji ju je potpuno opčinio.
Godinama kasnije, ona je napisala knjigu "White Masai", gde je otkrila detalje njihove ljubavne priče. Ona je svog masai ratnika opisala kao "fascinantno privlačnog čoveka", dodajući da je "izgledao kao mladi Bog".
Kada je ponovo srela pripadnike plemena Masai, koji su joj bili vodiči kroz Mombasu, shvatila je to kao znak. U tom trenutku, Korin je imala 27 godina, vratila se kući, prodala butik, raskinula sa dečkom i odlučila da napusti najuređeniju državu na svetu - Švajcarsku, da bi se uputila u Keniju, u potragu za svojim ratnikom.
"Ne znam šta bi on mogao da oseća prema meni, ali odmah se ubeđujem da postoji jedan odgovor: "On se oseća potpuno isto kao i ja", napisala je Korin u svojoj knjizi.
"Imala sam najdublji osećaj da moram da pratim tog čoveka. Morala sam da ga tražim po celoj Keniji. Provela sam trui meseca pokušavajući da ga pronađem. postala sam umorna i beznadežna, mislila sam da ga više nikada neću videti. Ali na kraju sam ga pronašla i bilo mi je drago samo da sedim pažljivo.", otkrila je ona u jednom intervjuu.
Korin je konačno pornašla svog Masai ratnika
Lketinga je bio pripadnik plemena Samburu, u njegovom selu. Uprkos tomke što je Korin bila upozorena da su u tom plemenu, žene manje cenjene od koza, ona se preselila kod njega i kod njegove majke.
Lketinga i Korin nisu govorili istim jezikom, a čak im je i seks bio loš. međutim, ona nije odustajala u nameri da istraje sa njim. Živela je u trošnoj kolibi njegove majke, koju Kenijci zovu manija, napravljenoj od štapa i kravljeg izmeta. Svakom drugom čoveku bilo bi mučno da provede i nekoliko minuta u ovoj mračnoj kolibi, ali Korin je u istoj provela tri i po godine. Jela je kozije meso i pila čaj sa šećerom i mlekom pomešanim sa krvlju.
Iako Lketinga nikada nije pričao o svojim emocijama prema celom iskustvu, Korin se nije upuštala u analizu – samo je delovala intuitivno. Na kraju se za ovog ratnika udala na tradicionalnoj ceremoniji u beloj venčanici, a izbegla je predbračno obrezivanje zahvaljujući laži koju je njen muž rekao plemenu – da je bila obrezana kao beba.
Međutim, brzo su se javili prvi problemi – kupila je kombi i u njemu otvorila radnju u kojoj je celo selo bilo snabdevano hranom. Ali teško putovanje do grada, česti kvarovi na vozilima, krađe i korupcija ometali su njeno poslovanje i ispraznili njen račun u švajcarskoj banci.
Pored toga, malarija, hepatitis i neuhranjenost oslabili su Korinino telo; imala je samo 48 kilograma i visinu od 180 centimetara. Kada je rodila ćerku Napirai, život im je spasao samo hitan let u bolnicu.
Intimni odnosi sa Lketingom bili su površni, iako ga je ona naučila da vodi ljubav na zapadni način. Ali je počeo da joj zamera što je nezavisna i optuživao je za neverstvo. Ljubomoran i pomućen pomućenom svešću zbog smirne, lokalne biljke sa stimulativnim dejstvom, Masai ratnik je postao nasilan. Korin je 1990. sa ćerkom napustila Keniju pod izgovorom da ide na odmor u Švajcarsku. Ipak, tu je ostala zauvek, a posle 15 godina vratila se u Barsalou, selo njenog muža, kada je o njenom životu snimljen film koji se, kao i knjiga, zove "Beli Masai".
Korin nikada nije uspela da u potpunosti objasni svoja osećanja prema muškarcu koga je u knjizi predstavila, između ostalog, kao impulsivnog, svojeglavog, ludo ljubomornog, neodgovornog i sklonog uvredama. Nikada nije mogla da objasni taj osećaj, potrebu da radikalno promeni svoj život i ode u Keniju, nesvesna šta joj život sprema.
Korin jednostavno kaže da se posle svog prvog susreta sa Lketingom osećala kao da se vratila kući, da je otkrila "osećaj pripadnosti, kao da je pronašla svoju porodicu, svoje ljude".
(Stil/ Tocka.com.mk)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
