Ljudi Piraha, koji žive u dubinama brazilske džungle, ne znaju šta je prošlost, a šta budućnost, dugo spavanje smatraju opasnim i nemaju pojma šta je stres. Sve ove nijanse otežavaju modernoj osobi da ih razume. Misionar koji je došao u Pirahu da ih pouči o životu došao je do zaključka da su ovi ljudi najsrećniji ljudi na Zemlji. I godinama kasnije, shvatio je da on zapravo treba da uči od njih, a ne obrnuto.
Suština Pirahine kulture može se objasniti na veoma jednostavan način: "Živi ovde i sada". U njihovom jeziku postoji samo sadašnje vreme jer, prema ovim ljudima, jedine važne stvari koje se mogu preneti drugima su stvari koje se dešavaju u ovom trenutku.
Ljudi Piraha veruju da je spavanje štetno. Bili su šokirani kada su saznali da neki ljudi spavaju po 8 sati. Oni su sigurni da ako zaspite na duži period, možda ćete probuditi potpuno drugu osobu. Međutim, postoji i mišljenje da je ovaj režim formiran zbog činjenice da područje u kojem ovi ljudi žive vrvi od zmija. Zbog toga spavaju 30 minuta i ne više od 2 sata po noći. Razlikuju samo svetle i tamne boje. Piraha meša crvenu i žutu boju, kao i zelenu i plavu boju.
Reči kao što su "vek", "vreme" i "istorija" su besmislene za Pirahu. Skoro niko od njih se ne seća svojih baka i deda. Kada ih pitaju šta se ranije dešavalo sa njihovim plemenom, oni daju vrlo lakonski odgovor: "Sve je isto, stvari su uvek." Majke svojoj deci ne pričaju bajke. Štaviše, ovde niko ne priča nikakve priče: kolektivno pamćenje se formira samo na osnovu ličnog iskustva najstarijeg trenutno živog člana plemena.
Takođe, ljudi iz Piraha ne znaju šta su krivica i sramota. Muž može lako da ostavi ženu jer je prestala da bude mlada i privlačna. Dok žena, sa svoje strane, neće biti ljuta na njega, već će umesto toga reći nešto poput: "Dogodilo se zato što se dogodilo, to je to. To znači da je vreme da potražite drugog čoveka."
U njihovom jeziku nema reči za označavanje leve i desne strane. Štaviše, ljudi Piraha ne razumeju zašto je to neophodno. Piraha majke ne znaju koliko dece imaju. Ali oni mogu razlikovati svoje potomstvo po licima. To se dešava zato što ovi ljudi ne umeju da računaju.
Ova kultura nema nikakvu religiju ili bilo kakvo razumevanje Boga. Iako postoji vera u superiorne stvari, u većini kultura, Piraha ljudi nemaju i ne trebaju.
Za njih ne postoji koncept starenja, jer nisu upoznati sa anatomijom i veruju da se jednostavno kreću iz jednog tela u drugo. Stoga, svakih od šest do osam godina, članovi plemena menjaju svoje ime koje u sebi sadrži naznaku starosti, tako da se čak i bez viđenja osobe može reći da li je dete ili otac.
Najveća vrednost do koje drže jeste ravnopravnost. U plemenu su svi jednaki, ne postoji vođa, niko nije bolji ili lošiji, svi su apsolutno isti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
