Neželjeni efekti koji mogu da se jave kod nekih osoba jesu:
- Zatvor-vrlo često se javlja tokom posta. U ovom slučaju se može povećati unos vlakana u periodu kada se jede, više voća i povrća. Ako stvara posebnu nelagodu, mogu pomoći sredstva protiv zatvora. Prednost treba dati prirodnim varijantama.
- Glavobolja-često se javlja na početku. Tumači se naglim prelaskom sa ishrane bogate solju na gladovanje, pa se može probati malo mineralne vode ili slanog rastvora. Drugačije tumačenje kaže da toksini počinju da se oslobađaju. Šta god da je u pitanju, glavobolja obično prestaje nakog nekog vremena kada se praksa posta ustali. Mene je glava bolela samo na početku ajurvedskog detoksa, a kad sam počela sa gladovanjem, nije.
- Krčanje creva-pomaže malo mineralne vode
- Ošamućenost-nedovoljno tečnosti tokom gladovanja može dovesti do blage ošamućenosti, pa treba voditi računa o tome da se pije dovoljno vode. Dešava se i da dođe do pada krvnog pririska, posebno kod ljudi koji su na terapiji zbog hipertenzije.
- Gorušica-ako se javi, moguće je da su obroci tokom dana kada se jede preobilni.
A uživanje u hrani?
Još kako može. Nepca su osetljivija na ukuse, pa je i užitak u hrani veći. Dešava se još jedna zanimljiva stvar, a to je da postaneš manje podložan signalima iz okruženja kada je hrana u pitanju. Kad ne jedeš – ne jedeš, i nećeš uzeti da pojedeš nešto samo zato što te mami. Odličan način da se apetit stavi pod kontrolu i da se tokom perioda posta napravi jasna razlika između prave, fiziološke gladi i žudnje za nekom hranom koja može imati psihološku osnovu.
Istraživanja u vezi gladovanja još uvek nema dovoljno, ali ova dosadašnja kažu da kratkotrajni postovi mogu da ubrzaju metabolizam za čak 14%, što je značajna prednost u odnosu na klasičnu kalorijsku restrikciju koja usporava metabolizam.
I još nešto bih da obuhvatim ovom pričom o postu. Neko će reći da danas ljudi ionako jedu kad stignu, ionako preskaču obroke svako malo, a znamo dobro da se to ne smatra zdravom navikom. I to zaista nije zdrava navika sve dok se u sebe trpa šta se stigne, bez imalo svesti o hrani koja se jede i bez imalo brige za svoje telo. Ogromna je razlika između ovakve situacije i posta koji budi svesnost o telu, poučava signalima koje telo šalje, uči o tome šta glad jeste i šta glad nije i kad se vodi računa o kvalitetu hrane koja se jede. A ono što je možda u vrhu važnosti kada pričamo o ovoj vrsti intervencije u ishrani jeste do koje mere se na taj način organizam može očistiti od mnoštva otpada koji ga zatrpa usled stalne izloženosti toksinima. Ne znamo koliko će trebati vremena da istraživanja to pokažu, ali ako sledimo logiku i zdrav razum, povremeno uzdržavanje od hrane još kako može olakšati telu da se oslobodi metaboličkog otpada, a to samo po sebi može biti odlična preventiva uz pomoć koje se može sačuvati zdravlje. Uostalom, nije slučajno da je post u raznim formama uključen u mnoge duhovne prakse. Čisti se telo, misli su bistrije i jasnije, a odražava se i na stanje duha.
Ovaj način ishrane mogli bismo da svrstamo u eksperimentalni. Ima ljudi koji nikada nisu prošli kroz to iskustvo da ne jedu 24 sata ili više i njima je to nezamislivo. I to je sasvim u redu. Ovo je samo jedan primer na koji način još možemo da upoznamo sebe, svoje telo i da budemo bliže ideji šta nam odgovara, a šta ne. Neko će eksperimentisati sa postom, neko će probati nedelju-dve vegansku ishranu, neko "low carb". Svako od ovih iskustava je dragoceno i čini nas još većim ekspertima za sopstveno telo. A to nam je cilj. Da sami dođemo do odgovora koje smo donedavno tražili od drugih.
