Kako gladovati?
Postoji mnoštvo varijacija na temu gladovanja. I neke od njih su nam svakodnevne. Uglavnom ne jedemo tokom noći i taj vremenski period tokom koga ne unosimo hranu možemo da smatramo postom. Odatle engleska reč za doručak jeste – "breakfast", jer predstavlja obrok kojim se prekida post.
U odnosu na period kada se jede i kada se gladuje, post se deli u različite kategorije, a može biti kratkotrajan i dugotrajan. Čak se i preskakanje obroka može smatrati postom i ovaj koncept dolazi u sukob sa opšteprihvaćenim stavom o neophodnosti redovnih obroka, posebno doručka. Mislim da je ovo veoma individualno i da će neki ljudi odlično funkcionisati ako preskaču obroke, ali da će za neke ipak biti neophodno da imaju redovnost u obrocima.
Evo nekoliko primera kako se postovi mogu organizovati.
Post 16/8
Ovde period bez hrane iznosi 16 sati, a tokom 8 sati se jede i posebno je popularan kod soba koje žele da povećaju mišićnu masu. Odatle i njegov naziv: leangains. U tom slučaju se u periodu kada se jede povećava unos proteina, a najbolji efekat se ispoljava kada se vežbe intenziviraju pred sam kraj 16-časovnog posta, jer se tada postiže maksimalan benefit usled pojačanog lučenja hormona rasta.
Post 20:4
Predstavlja uzdržavanje od hrane tokom 20 sati, a za ona 4 sata može se pojesti jedan veći ili dva manja obroka.
Post 24 sata
Post od 24 sata bismo mogli da svrstamo u duže postove. U tom slučaju hrana se ne uzima od doručka prvog dana do doručka sledećeg dana (ili od ručka do ručka, od večere do večere).
5:2
Ovo je post tokom koga se 5 dana u nedelji jede, a 2 dana ne jede, ili se unosi hrane do 500 kcal kao jedan obrok, ili tokom dana po malo. Ovaj post preporučuje dr Majkl Mousli i oni koji su probali kažu da im je ipak lakše da ta dva dana ne jedu ništa, nego da se počaste sa ovih 500 kcal.
Post od 36 sati
Varijanta ukoliko post počnemo nakon večere prvog dana, pa sledećeg dana ne jedemo ništa i onda doručkujemo trećeg dana. Ovaj način posta je vrlo efikasan za mršavljenje. Osim toga, izbegava se mogućnost prejedanja za večeru, ako bi trajao 24 sata. Vrlo često se primenjuje princip da se ne jede 36 sati, pa jede 12, pa opet posti 36 časova.
Produženo gladovanje
Za gladovanje duže od 48 sati dr Fung preporučuje uzimanje mulitivitaminskih preparata, a ne preporučuje post duži od 14 dana.
Svetski rekord iznosi 382 dana bez hrane. Mladić koji se usudio na ovu avanturu je želeo da smrša, pa je sa 207 kg došao do 82 kg, a nakon pet godina njegova telesna masa je ostala na 89 kg. Sve vreme gladovanja je bio pod nadzorom lekara, uz korišćenje suplemenata.
Ima li razloga za zabrinutost?
Mislim da osobama koje nemaju zdravstvenih problema malo posta ne bi bilo naodmet (ako već nemaju uključen neki od religioznih postova). Ne preporučuje se pothranjenim osobama, trudnicama, dojiljama i deci ispod 18 godina. Ako je neko imao izazove sa poremećajima u ishrani, post ne bi bila mudra strategija. I nikako nije za mlade devojke koje hoće da budu mršave.
Kada su u pitanju osobe koje imaju zdravstvenih problema, preporučuje se oprez. Naime, verujem da bi i u tom slučaju ljudi itekako imali koristi od gladovanja, ali zbog potencijalnih opasnosti – nepredvidivih hipoglikemija kod dijabetičara, ili zbog re-feeding sindroma kod dugotrajnijeg gladovanja i raznih drugih, teško predvidivih reakcija u različitim zdravstvenim stanjima, ipak bi razmatranje ove metode trebalo prepustiti stručnjacima koji su sa njom dobro upoznati. Jedan od razloga zbog kojih bi dugotrajnija gladovanja trebala da budu pod nadzorom stručnih lica čak i kod zdravih osoba jeste što ne znamo koliko je toksina zarobljeno u masnom tkivu i šta će se dogoditi njihovim otpuštanjem u krvotok.
Pitanje koje se nameće jeste: šta jesti u onim periodima kada se ne posti? U praksi se pokazalo da je u tom slučaju dobro povećati unos masti i proteina, a smanjiti ugljene hidrate uz dosta pre svega povrća, a zatim i voća zbog vlakana i mikornutrijenata. Naravno, uvek je poželjno jesti pravu, prirodnu hranu uz minimum prerađenih namirnica.
Sledeća bojazan koju neko može ispoljiti jeste da li se na ovaj način gubi mišićna masa. Dr Fung navodi da se od njegovih preko 1000 pacijenata kod kojih je praktikovao različite vrste posta niko nije žalio na značajniji gubitak mišićne mase. Tokom gladovanja, telo prvo koristi glikogen koga razlaže na molekule glukoze, a kad potroši te zalihe – obično za 24-36 sati, počinje da sagoreva masti. Međutim, što se istraživanja na ovu temu tiče, rezultati su raznoliki.
Razumljivo je i zapitati se na koji način prekinuti post. Ovo je važan momenat, jer se može očekivati da će biti prejedanja nakon dugog uzdržavanja od hrane, što nosi određene opasnosti. Ernst Ginter, autor knjige “Živeti bez bolesti” u kojoj između ostalog razmatra i lečenje gladovanjem daje zanimljivu preporuku. On kaže da koliko je trajalo gladovanje, toliko treba da traje i ponovno uvođenje hrane, jer je jako važno da bude postepeno i lagano. Ovo bi bilo od suštinske važnosti za dugotrajna gladovanja. Kada su u pitanju ona kraća, kao što je ovo moje na jedan dan ili malo duže, može se desiti da u danu kada se jede pojedete više, ali kad jednom shvatite koliko prija taj osećaj lakoće kada želudac nije preopterećen, onda vam ni slučajno nije do prejedanja.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani!
