Svi znamo barem jednu osobu koja se ponaša kao da je superiorna, sigurna u sebe i ponosna na svoje znanje. Uvek uzdignute glave, daje do znanja da veruje da zna sve i da drugi nikada ne bi mogli dostići njen nivo. Veruje da je bolja od drugih, okružena obožavaocima, ali i onima koje maltretira.
"Naš ego raste proporcionalno sa nesigurnostima koje osećamo." ~ Rafael Kalbet
Skromnost nije osobina ovih ljudi. Uvek će se ponašati ponosno i oholo, želeći da se istaknu. Ali šta se krije iza te fasade? Da li je to možda maska koja skriva ozbiljan kompleks?
Vazduh superiornosti i samoobmane
Mislimo na ljude koji se bave psihičkim maltretiranjem: Nisu toliko jaki koliko se čine, trebaju nekoga da povrede kako bi ulili strah i time stekli poštovanje. Ispod te spoljašnje hrabrosti kriju se ozbiljni problemi koje izlivaju na druge.
Ista stvar važi i za one koji se osećaju superiorno kada vide da se drugi pored njih osećaju loše: iza prezira koji pokazuju prema svojim prijateljima krije se dubok problem.
Ljudska bića imaju izuzetnu sposobnost da negiraju probleme koji ih pogađaju. Često, iako im je stvarnost pred očima, počinju da je poriču - ponekad iz straha, ponekad iz stida. Veliki problem predstavlja nesigurnost koja ih proganja.
Samopoštovanje igra ključnu ulogu
U ovom slučaju postoje dve mogućnosti: Osoba se oseća superiornom ili inferiornom.
Jedan od faktora koji može navesti osobu na ovakvo ponašanje može biti nasilje u školi. Moguće je da u sledećoj fazi školovanja, taj mladić radikalno promeni svoje ponašanje kako bi se zaštitio od daljih napada.
Zbog toga, on misli da mora da gazi druge i bude siguran od prvog dana kako bi izbegao da bude ponižen, na taj način se pretvara da je neko ko nije. Biće arogantan i ponosan, i sa tako pozitivnim mišljenjem o sebi, postaće uzor mnogima oko sebe.
Neko će morati da ga prati i obraća pažnju na njega kako bi podstakao njegov osećaj superiornosti, inače njegova strategija neće uspeti. U tom cilju, teatralno će se ponašati i šaliti sa nadređenima kako bi drugi razumeli ko je pravi vođa.
Pre ili kasnije, ovakvoj situaciji će doći kraj, ali do tada će samopoštovanje već biti ozbiljno oštećeno. Ignorisanje problema samo pogoršava situaciju i dovodi do eksplozije emocija koju je teško kontrolisati.
„Samoobmana je prvo mlako utočište, a zatim hladni zatvor.“ ~ Marija Hezus Tores
Nošenje maske i pretvaranje da smo ono što nismo nikada nije dobra opcija. Rešenje leži u pronalaženju uravnoteženog samopoštovanja koje nam omogućava da se osećamo sigurno i prijatno sa sobom. Pretvaranje da smo neko ko povređuje druge neće učiniti da se osećamo bolje, barem ne dugoročno, jer ćemo i dalje osećati prazninu i strašnu nesigurnost iznutra.
Sada znate da ljudi koji preuveličavaju svoje vrline kroz samopouzdanje, snagu, hrabrost ili inteligenciju da bi se prikazali superiornijima od drugih to rade zato što doživljavaju unutrašnji sukob. To je način da se zaštite, iako u stvarnosti ne rade ništa drugo osim što povređuju sebe.
