Elektroliti napajaju telo, pa je važno da ih držite u ravnoteži: kad padnu ili porastu, izazivaju ne baš bezazlene simptome. Uz žeđ i glavobolju, probleme prate i ubrzani otkucaji srca, ozbiljni napadi i bolesti.
Natrijum, kalijum, hlorid, magnezijum, kalcijum, fosfat... Rastvoreni u vodi, stvaraju pozitivne ili negativne jone, preko potrebne za pravilno funkcionisanje nerava i mišića i regulisanje telesnih tečnosti, pritiska i pH krvi.
Evo kako da ih, u zavisnosti od simptoma, dovedete u normalu...
1. DEHIDRACIJA
Simptomi variraju u zavisnosti od toga koji elektrolit nije u ravnoteži, da li je previsok ili prenizak.
Prekomerno vežbanje, groznica, povraćanje, dijareja i preterano izlaganje toploti najčešće podižu nivo natrijuma, što izaziva žeđ, uznemirenost, izmenjeno stanje uma, konfuziju, pa i komu.
Bićete dobro kad popijete malo vode, a ako ste naporno vežbali, pomoći će piće namenjeno sportistima.
2. PREKOMERNA HIDRATACIJA
I previše vode zna da izazove probleme: prekomerna hidratacija snižava nivo natrijuma u krvi! Stručnjaci kažu da ga treba nadoknaditi iz celih namirnica: maslina, prirodno fermentisanih kiselih krastavaca i kiselog kupusa, a ne iz prerađene hrane.
3. UMOR
Nedostatak magnezijuma može biti krivac. Dnevna preporuka je 420 mg za muškarce i 320 mg za žene.
Premalo magnezijuma povezuje se s lošim navikama u ishrani, konzumiranjem previše alkohola, produženom upotrebom diuretika, dijarejom i gastrointestinalnim poremećajima, ali i upotrebom tableta za smanjenje kiseline.
Jedite tamno lisnato povrće, integralne žitarice, orahe i semenke, morske plodove i živinsko meso.
4. NEPRAVILAN RAD SRCA
Kalijum olakšava mišićne kontrakcije i normalno funkcionisanje mozga, srca i nerava. Nivo pada zbog gubitka tečnosti (proliv, povraćanje), upotrebe diuretika i laksativa.
Blagi slučajevi mogu biti asimptomatski, ali umerena i teška hipokalemija (elektrolitni poremećaj) izaziva slabost mišića, grčeve, peckanje, utrnulost, lupanje ili usporen rad srca, a u teškim slučajevima i njegov zastoj.
Previše kalijuma povezano je sa oboljenjem bubrega, može biti uzrokovano i nekim lekovima, a izaziva slabost mišića, paralizu i srčane aritmije. Leči se dijalizom i lekovima, kao i ograničavanjem kalijuma u ishrani.
5. PECKANJE U STOPALIMA I PRSTIMA
Nivo kalcijuma održavaju paratiroidne žlezde, proizvodnjom hormona koji ga mogu podići i smanjiti. Previše kalcijuma najčešće se povezuje s poremećajem ovih žlezda, a može biti rezultat i uzimanja pojedinih lekova (diuretici).
To izaziva žeđ, kamen u bubregu, učestalo mokrenje, bol u kostima, slabost mišića, konfuziju, bol u stomaku, depresiju, umor i zatvor. Nedostatak se često javlja kao rezultat manjka vitamina D, neophodnog za apsorpciju kalcijuma.
Simptomi su peckanje stopala, prstiju, jezika i usana i srčana aritmija.
6. PREKOMERNI SVRAB I LOŠA CIRKULACIJA
Nivoi elektrolita fosfata u krvi su od suštinskog značaja za izgradnju energetskog molekula koji skladišti i prenosi hemijsku energiju do ćelija.
Previše fosfata ugrožava bubrege (kamen), a često dolazi i do jakog svraba i kalcifikacije krvnih sudova.
Prerađeno meso, konzervisana hrana i mlečni proizvodi su veoma bogati fosfatima, pa ih u ovom slučaju izbegavajte.
S druge strane, nizak nivo fosfora uzrokuje i preterano vežbanje, neuhranjenost i alkoholizam. Posledice su bolovi, slabi respiratorni mišići i srčana aritmija.
Savet je da elektrolite jedete umesto da ih pijete: konzumirajte krompir, avokado, spanać, batat, pečurke, grašak i pasulj, jer su bolji izbor od napitaka za sportiste.
