Dijabetes je bolest savremenog doba koja je u epidemiji, u stalnom porastu, bez obzira na ogromna sredstva i velika tehnološka dostignuća u dijagnostici i lečenju, ali savremena terapija, uz dobru kontrolu nivoa glikoliziranog hemoglobina, odlaže i smanjuje najčešće komplikacije - slabljenje srčane i bubrežne funkcije.
Nekada je ovo teško izvesti ako se pacijent na vreme ne obrati lekaru i nema pravilan odnos prema bolesti. Lečenje je u tom slučaju komplikovano i skupo, upozorava čitaoce Stila akademik prof. dr Nebojša Lalić.
"Problem je što kod nas oko 36 odsto obolelih uopšte nema izražene simptome, pa bi svako od nas trebalo redovno da kontroliše krv, a u dom zdravlja treba posebno da se jave oni koji osećaju opštu slabost, primećuju da učestalije mokre, da su stalno žedni i da im se suše usta, da ih prate mučnine, magli im se vid. Skriningom i analizama možemo da procenimo ko je pod malim, većim i veoma visokim rizikom za nastanak dijabetesa, ili je već oboleo."
NE PROPUSTITE
*Koji su nivoi šećera u krvi poželjni?
"To je individualno, takav je i pristup sagledavanju stanja i prevenciji komplikacija kod obolelog. Veoma su važni i stavovi samog pacijenta, navike i uslovi u kojima živi. Za većinu, preporučena koncentracija glukoze u krvi je manja od sedam odsto. U uslovima kraćeg trajanja bolesti koja protiče bez komplikacija to je 6,5 odsto, a kod starijih osoba koje duži vremenski period imaju dijabetes i uz njega i pridružene bolesti - nivo glukoze ne bi smeo da pređe 8 odsto. U tom smislu rade se posebne analize koje pokazuju tromesečno stanje kontrole glikemije."
*Ako nalazi nisu dobri, može li se odložiti upotreba insulina?
"Savremena terapija, koja nas danas svrstava u red razvijenih zemalja, bez obzira na velike prednosti, ne može uvek da bude alternativa za anabolički hormon insulin. I dalje će biti jedan od glavnih izbora kod terapije dijabetesa; najsnažnije od svih lekova snižava glikemiju i podiže procese u organizmu. Kod pojedinih pacijenata u kombinaciji sa inovativnim lekovima postiže odličan efekat."
*Ipak, mnogi pacijenti se plaše insulinske terapije, pitaju se hoće li znati sami sebi da ubrizgaju adekvatnu dozu.
"Insulinska terapija, koja se primenjuje kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1, često i kod tipa 2, beleži veliki napredak. U Srbiji su sada dostupni novi sintetski molekuli insulina - pravovremeno i mnogo preciznije snižavaju šećer u krvi - a usavršena je i primena insulinskih pumpi sa senzorima za očitavanje glikemije. One programirano daju insulin i omogućavaju stabilizaciju glikemije, čak i kod vrlo nestabilnih pacijenata."
*Prethodi li neki drugi vid lečenja?
"Na početku lečenja pacijent koristi metformin. Međutim, uvodi se dodatna terapija ako posle tri meseca, uz promene loših životnih navika, nema očekivanih rezultata."
*Šta presuđuje koju savremenu terapiju će pacijent dobiti?
"Nekoliko faktora je u pitanju. Ako je šećer jako visok, donosi se odluka da li je dobro za pacijenta da se glikemija naglo obori, treba li je primenjivati kod umereno povišene glikemije... Pažljivo se analiziraju svi mogući negativni efekti, da li je pacijent sklon hipoglikemijama (nizak nivo šećera u krvi) ili ne, može li izbeći gojaznost..."
PREDNOSTI INOVATIVNIH LEKOVA
"Umanjuju opasni metabolički poremećaj, a ujedno sprečavaju komplikacije i razvoj drugih oboljenja. Poznato je da je neko ko ima šećernu bolest u dva puta većem riziku od nastanka kardiovaskularnih problema. Inovativni lekovi pod nazivom GLP 1 receptor agonisti su u stanju da šećer drže u normali, bez izazivanja hipoglikemije. Pacijentima pomažu i da lakše redukuju telesnu težinu jer produžavaju osećaj sitosti. Ujedno snižavaju krvni pritisak i loše masti, usporavaju aterosklerozu."
Savremena terapija podrazumeva i inhibitore transportera soli i glukoze u bubrezima.
"SGLT2 inhibitori usporavaju oštećenja bubrega, odnosno dijabetesne bolesti bubrega, a kako povoljno utiču i na srčanu insuficijenciju, kardiolozi ih prepisuju i pacijentima koji nemaju dijabetes."
*Postoji li mogućnost da oni pacijente sasvim reše dijabetesa i komplikacija?
"Dijabetes je doživotno oboljenje i nijedan lek, ma koliko savremen bio, nije čarobni štapić koji će zauvek oterati bolest. Zato je važna prevencija. Na udaru su posebno stariji, gojazni, ali i osobe koje su nedovoljno fizički aktivne, imaju visok pritisak i povišen holesterol, svi koji u porodici imaju dijabetičare, pa bi trebalo da se redovno pregledaju i sarađuju s lekarima."
Savet lekara:
Zdrava ishrana i veća fizička aktivnost podrazumevaju se kod osoba sa predijabetesom i kod obolelih od šećerne bolesti. Rizične grupe posebno treba da smanje unos namirnica koje sadrže skrob, da izostave slatkiše, slatko voće, masnu hranu, alkohol, a da im obroci podrazumevaju obilje povrća i namirnica koje sadrže dijetetska vlakna. Koliko tačno i kad koju hranu smeju da stave u tanjir određuje za svakog individualno lekarski tim, njihova uputstva i savete treba precizno slediti. Kad je fizička aktivnost u pitanju, minimalan plan podrazumeva od 20 do 30 minuta šetnje najmanje tri puta nedeljno. Vežbe se preporučuju u zavisnosti od ukupnog stanja pacijenta i njegovih navika.
Skrining i savetovališta
Otiđite u dom zdravlja na skrining, otkrijte da li ste pod rizikom za dijabetes ili ga već imate. Podrazumeva analizu krvi i popunjavanje obrasca, odgovore da li ste nekad imali povišen šećer u krvi, kakve su vam navike, ima li neko u porodici dijabetes... Preporučuje se posebno ženama kod kojih je dijabetes konstatovan samo u trudnoći, svima koji su imali infarkt srca ili šlog, jer postoji povećan rizik da se dijabetes kasnije javi. Deo redovnog zdravstvenog sistema uskoro bi trebalo da bude i veći broji savetovališta koja duplo skraćuju vreme od prvog odlaska kod lekara do primene neophodnih mera: korišćenje e-komunikacije brže povezuje lekara na primarnom nivou i lekare na sekundarnom i tercijarnom nivou.
