Dijeta za dijabetičare po najnovijim stručnim istraživanjima može usporiti, odnosno sprečiti progresiju reverzibilnog dijabetesa tipa 2. To praktično znači da specijalna dijeta za dijabetičare doprinosi stagnaciji šećerne bolesti na određeni vremenski period.
Dijeta za dijabetičare ne predstavlja komplikovan ili strogo restriktivan način ishrane. Najbolje kod ovakvih dijeta jeste što one zapravo predstavljaju zdrav plan unosa namirnica koji može poslužiti i kao prevencija osobama koji imaju rizik od razvoja dijabetesa, ali i svima koji žele da mršave zdravo i na prirodan način, piše dietx.rs
Cilj dijete za dijabetičare jeste snižavanje nivoa šećera u krvi i smanjenje telesne težine.
Pravilan izbor namirnica i uvođenje zdravih životnih navika doprineće održavanju nivoa glukoze u krvi u bezbednim i preporučenim granicama i zdravom mršavljenju.
A evo zbog čega je to izuzetno važno.
Diabetes mellitus ili šećerna bolest je bolest pri kojoj je nivo šećera (glukoze) u krvi iznad normalnih vrednosti, a nastaje zbog smanjenog lučenja insulina ili zbog defekta u njegovom dejstvu. Insulin je hormon koji luči pankreas i on kontroliše nivo glukoze u krvi.
Postoje: Dijabetes tipa 1 ili mladalački dijabetes, za koji se smatra da je autoimuna bolest.
Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik dijabetesa i nastaje kao posledica gojaznosti. Pankreas proizvodi insulin, ponekad i u većoj količini nego kod zdrave osobe, ali iz određenih razloga, organizam ne može da ga koristi.
Gestacijski dijabetes nastaje za vreme trudnoće, a posle porođaja može izčeznuti ili preći u stalni oblik bolesti.
Dijabetes ili šećerna bolest predstavlja podmuklog, skrivenog ubicu koji dugo ne daje simptome po kojima bismo ih mogli prepoznati. Neki od simptoma su obilno i često mokrenje, suva usta i stalna žeđ, hronični umor, problemi sa vidom, sporo zarastanje i najmanjih rana, suva i iritirana koža, napadi gladi, naglo mršavljenje ili gojenjem, promene raspoloženja i nervoza…Često prođe i po nekoliko godina pre nego što se otkrije, a tada se već jave i brojne komplikacije – hiperglikemija i hronični problemi, kao što su oštećenja nerava, bubrega i srca.
Dijeta za dijabetičare – opšta pravila
Za svakog dijabetičara se pravi individualna dijeta, koja treba da zadovolji njegove energetske i druge potrebe. Ipak, postoje uopštena pravila kako se drži dijeta za dijabetičare.
Dijabeta za dijabetičare podrazumeva izbalansiran plan ishrane sastvljen od određenih namirnica i usklađen sa prepisanom terapijom. Najbolje je da unos hrane podelite u 3 glavna obroka, doručak, ručak i večeru, raspoređene tako da namirnice uzimate u približno isto vreme.
Ukoliko pijete lekove za dijabetes, onda vam nisu potrebne užine između obroka. Ipak, najbolje je da prethodno izmerite nivo glukoze.
Nivo šećera u krvi je preporučeno da izmerite između 12 – 13 h i oko 16 – 18h. Ako očitate vrednosti niže od 5mmol/l, potrebne su vam 2 užine.
Prepodnevna užina može biti slična doručku, a popodnevna užina može biti voće ili povrće.
Konzumiranje voća ograničite na svaki drugi ili treći dan, a potrebno je i da vodite računa o glikemijskom indeksu (G.I. trebalo bi da bude ispod 45).
Dijabetičari imaju povećane potrebe za vitaminima B-kompleksa jer oni utiču na metabolizam ugljenih hidrata. Hrana bogata B vitaminima je celovito zrno žitarica, meso, integralni hleb, mekinje, mahunarke… Česte infekcije koje se mogu javiti kod dijabetičara mogu se sprečiti unosom namirnica bogatih A i C vitaminom (sveže voće i povrće…).
Glikemijski(slatki) indeks namirnica
Glikemijski (slatki) Indeks je tabela koja se koristi za određivanje brzine kojom neka namirnica podiže nivo šećera u krvi. On ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama, već i od količine dijetetskih vlakana i načina pripreme hrane. Preporučuje se da se namirnice niskog glikemijskog indeksa kombinuju sa hranom koji ima veći glikemijski indeks.
Nizak glikemijski indeks je od 0-45
Kruške, grejpfrut, jabuke, zeleno povrće, paradajz, pečurke, sočivo, lima pasulj, tetovac, kiselo mleko, integralne testenine…
Srednji glikemijski indeks od 45-54
Kivi, pomorandže, integralni pirinač, integralni hleb…
Visok glikemijski indeks preko 55
Mango, kajsije, lubenice, dinje, ananas, suvo grožđe, banane, kukuruz, kuvano korenasto povrće, med, beli šećer, čokolada, slatkiši…
Preporučene namirnice u ishrani dijabetičara
Zdravi ugljeni hidrati
U toku varenja prosti šećeri tj. ugljeni hidrati i skrob – složeni ugljeni hidrati metabolišu se u glukozu u krvi. Zato je potrebno birati najzdravije ugljene hidrate, a to su voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke (pasulj, grašak i sočivo) i nemasni mlečni proizvodi.
Dijetalna vlakna
Vlakna su svi delovi biljnih namirnica koje telo ne može da svari i apsorbuje. Dijetalna vlakna mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja i pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Namirnice bogate vlaknima su: povrće, voće, orasi, mahunarke (pasulj, grašak i sočivo), integralno brašno i pšenične mekinje. Beli hleb obavezno zamenite integralnim.
Riba
Riba je dobra zamena za mesa koja sadrže masnoće. Bakalar, tunjevina i oslić imaju manje ukupne masti, zasićenih masti i holesterola nego meso živine. Ribe poput lososa, skuše, tunjevine, sardine i sva plava riba su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje poboljšavaju zdravlje srca i smanjuju nivo masti i triglicerida. Najbolja opcija je pečena ili kuvana riba, a prženu bi trebalo izbegavati.
Dobre masti
Namirnice koje sadrže mononezasićene i polinezasićene masti, kao što su avokado, bademi, orasi, masline, ulje uljane repice, kikiriki, maslinovo ulje mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola. Treba ih konzumirati u malim količinama, jer kao i sve masti sadrže dosta kalorija.
Crni i beli luk
Crni i beli luk ukombinovani zajedno u razne salate sadrže jedinjenje kvercetin koje pozitivno utiče na dijabetičarsku retinopatiju.
Kašika nezaslađenog limunovog soka pomaže razmenu materija i poboljšava opšte stanje kod dijabetičara.
Čudesne lanene semenke su idealne za dijabetičare. Laneno seme je odličan izvor lignana, antioksidansa koji štite od srčanih oboljenja i kancera. Jedna kašika mlevenog semena sadrži oko 3 g vlakana, rastvorljivih i nerastvorljivih u vodi, i samo 3g ugljenih hidrata. Seme lana delotvorno snižava hemoglobin A1C. Jedna studija je pokazala da ako u svoju ishranu dodate lanene semenke, nivo glukoze možete sniziti za 19,7 odsto, a takođe i holesterol i trigliceride.
Čaj od sasušenog lišća borovnice ili od mahuna pasulja smanjuju skok šećera u krvi posle obroka i održavaju nivo šećera na približno poželjnom nivou.
Dozvoljene namirnice se konzumiraju u sirovom – svežem stanju, kuvane na pari, kuvane, dinstane na vodi i ulju, pečene u rerni, na roštilju, u teflonskoj posudi, u aluminijumskoj foliji. Da bi meso sačuvalo što više hranljivih materija treba ga kuvati u komadu u predhodno ključaloj vodi. Podgrevanje i dugo kuvanje na niskim temperaturama treba strogo izbegavati.
Začini: stevia, umereno upotrebljavati biber, peršun, mirođija, limunov sok, beli luk, đumbir, lovor (pomaže organizmu da bolje iskoristi insulin), cimet (obavezno dodati pečenim jabukama).
Ovo je najefikasniji način da dijabetes stavite pod kontrolu - od hrane sve počinje