Pacijenti kod kojih postoji sumnja da imaju insulinsku rezistenciju, moraju što pre da se jave endokrinologu i započnu lečenje kako bi se pre svega prevenirao razvoj šećerne bolesti tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja i steriliteta kod mladih žena
Insulinska rezistencija se u poslednjih nekoliko godina predstavlja kao čest metabolički poremećaj koji se javlja i kod muškaraca i kod žena. Tačni statistički podaci nisu poznati, ali je broj ovih pacijenta iz dana u dan sve veći – kaže za eKlinika portal doktor specijalista interne medicine, endokrinolog dr Jelica Bjekić Macut, načelnica endokrinologije KBC „Bežanijska kosa“.
NE PROPUSTITE
Prepreka za žene
Za žene na putu do materinstva insulinska rezistencija je velika prepreka. Porast nivoa hormona testosterona koji se javlja kod osoba koje imaju insulinsku rezistenciju utiče na plodnost žene, jer visok nivo testosterona može u potpunosti da zaustavi ovulaciju. Ali, da krenemo redom. Dr Bjekić Macut za eKlinku, najpre objašnjava šta je zapravo insulinska rezistencija.
Upoznajte bolest – da biste je savladali
− Insulinska rezistencija je poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina. Kako je insulin hormon (luče ga beta ćelije pankreasa) koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, kao i njen dalji metabolizam. Neadekvatan odgovor na dejstvo insulina dovodi do povećanja glukoze u krvi, a posledično i do povišenog lučenja insulina u krvi, stanja koje se naziva hiperinsulinemija. Insulinska rezistencija je jedan od vodećih faktora za razvoj predijabetesa, dijabetesa, gestacijskog dijabetesa i sindroma policističnih ovarijuma – kaže dr Bjekić Macut.
Zašto nastaje insulinska rezistencija
− Pravi razlog nastanka insulinske rezistencije nije poznat ali se sa sigurnošću zna da dosta različitih faktora mogu da doprinesu razvoju insulinske rezistencije. Jedan od bitnih faktora je nasledni. Vrlo često u razgovoru sa pacijentom koja ima insulinsku rezistenciju dobijamo podatak da u porodici ima više srodnika koji imaju šećernu bolest tipa dva, metabolički sindrom ili hipertenziju. Među faktorima koji mogu da uslove razvoj insulinske rezistencije su i gojaznost, sindrom policisticnih ovarijuma, fizička neaktivnost, sedenterni način života, Kušingov sindrom, unos visokih doza steroidnih hormona u dužem vremenskom periodu, hronični stres i drugi – upozorava naša sagovornica.
JELENA ĐOKOVIĆ: Nikad nisam pila kafu i alkohol! Evo kako sam prešla na zdravu ishranu!
Simtpomi koji ukazuju na postojanje problema
− Simptomi i znaci koji bi mogli ukazati na postojanje insulinske rezistencije su hronični umor i nedostatak energije, nadutost, stalna pospanost naročito posle obilnih obroka bogatih ugljenim hidratima, zaboravnost, depresija, nagli pad šecera, kao i kratkotrajno poboljšanje opšteg stanja posle uzimanja koncentrovanih ugljenih hidrata. Zatim tu je vrlo često prisutna i gojaznost, otežano gubljenje telesne tezine i otežano postizanje idealne telesne težine, pojava i akumulacija masnog tkiva u predelu stomaka. Ovde je veoma bitno naglasiti da insulinsku rezistenciju mogu imati i mršave osobe, i to ne samo gojazne (one sa indeksom telesne mase (ITM) preko 25 kg/m2) već i osobe sa prekomernom telesnom tezinom (ITM preko 25 kg/m2) ili gojazne (ITM preko 30 kg/m2).
Vrlo bitan simtom i znak postojanja insulinske rezistencije su i neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačene maljavosti kod žena, tamna prebojenost kože u predelu vrata, prepona i pazuha. Međutim, često godinama prvi simtomi insulinske rezistencije ostanu neprepoznati, naročito u ranim fazama, i kada se ne odredjuje vrednost šećera i insulina u krvi – kaže dr Bjekić Macut.
Kako se otkriva i kako se leči
− Testovi pomoću kojih se može utvrditi insulinska rezistencija su sledeći: OGTT (oralni test tolerancije na glukozu) koji se izvodi sa 75 grama glukoze u trajanju od 120 min uz određivanje glikemije i insulina na pola sata, i HbA1c. Rezultati ovih testova mogu varirati i često ih nije lako tumačiti i zbog toga se treba obrati endokrinologu. Kada pacijentu ili pacijentkinji endokrinolog postavi dijagnozu insulinske rezistencije, tada se započinje sa lečenjem ovog metaboličkog poremećaja. Prva mera u lečenju je korekcija ishrane, ograničavanje unosa koncentrovanih ugljenih hidrata, pre svega kod gojaznih osoba, a sa ciljem redukcije telesne težine. Pored toga ukazuje se na potrebu povećanja fizičke aktivnosti. U nastavku se pristupa medikamentnoj terapiji i to najčešće primenom metformina ili drugih insulinskih senzitajzera koji povećavaju osetljivost ćelija na preuzimanje insulina, savetuje dr Bjekić Macut.
Ishrana i inuslinska rezistencija
− Kada je reč o ishrani, izbor namirnica mora biti takav da se preferiraju namirnice sa niskim glikemijskim indeksom i malim brojem kalorija, hrana sa dijetnim vlaknima i proteinima. Nasuprot tome, tebalo bi izbegavati hranu koja je bogata koncentrovanim ugljenim hidratima odnosno prostim šećerima, gazirane sokove, brzu hranu, med, alkohol. Svakako se preporučuje savet o pravilnoj ishrani zatražiti od nutriciologa, lekara specijalista higijene ishrane.
Zasto je potrebno lečiti insulinsku rezistenciju?
− Pre svega jer ona može dovesti do razvoja predijabetesa, gestacionog dijabetesa, dijabetesa tipa 2 ili sindroma policističnih ovarijuma. Ukoliko kod pacijenta postoje navedeni simtomi, potrebno je javiti se pre svega izabranom lekaru kako bi se uradila potrebne analize i sa njima se javiti endokrinologu koji će po potrebi tražiti i dodatne hormonske analize, postaviti pravu dijagnozu i započeti lečenje. Jednom postavljena dijagnoza hiperinsulinemije i insulinske rezistencije ona ostaje kao stalna karakteristika pacijenta. Ukoliko se insulinska rezistencija i hiperinsujlinemija uspesno leče, neće dovesti do razvoja gestacijskog dijabetesa ili šećerne bolesti tipa 2, a kasnije i do razvoja kardiovaskularnih oboljenja – kaže dr Bjekić Macut i dodaje:
− Što se tiče oboljenja koje se zove sindrom policističnih ovarijuma, poznato je da u osnovi ovog sindroma pored povišenog nivoa muških polnih hormona kod žene, i insulinska rezistencija. Sindrom karakteriše pojava neurednih menstrualnih ciklusa, akni, pojačane maljavosti, opadanja kose, gojaznost. Međutim, i mršave žene sa ovim sindromom imaju insulinsku rezistenciju.
Insulinska rezistencija se u poslednjih nekoliko godina predstavlja kao čest metabolički poremećaj koji se javlja i kod muškaraca i kod žena. Tačni statistički podaci nisu poznati, ali je broj ovih pacijenta iz dana u dan sve veći – kaže za eKlinika portal doktor specijalista interne medicine, endokrinolog dr Jelica Bjekić Macut, načelnica endokrinologije KBC „Bežanijska kosa“.
Prepreka za žene
Za žene na putu do materinstva insulinska rezistencija je velika prepreka. Porast nivoa hormona testosterona koji se javlja kod osoba koje imaju insulinsku rezistenciju utiče na plodnost žene, jer visok nivo testosterona može u potpunosti da zaustavi ovulaciju. Ali, da krenemo redom. Dr Bjekić Macut za eKlinku, najpre objašnjava šta je zapravo insulinska rezistencija.
Upoznajte bolest – da biste je savladali
− Insulinska rezistencija je poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina. Kako je insulin hormon (luče ga beta ćelije pankreasa) koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, kao i njen dalji metabolizam. Neadekvatan odgovor na dejstvo insulina dovodi do povećanja glukoze u krvi, a posledično i do povišenog lučenja insulina u krvi, stanja koje se naziva hiperinsulinemija. Insulinska rezistencija je jedan od vodećih faktora za razvoj predijabetesa, dijabetesa, gestacijskog dijabetesa i sindroma policističnih ovarijuma – kaže dr Bjekić Macut.
Zašto nastaje insulinska rezistencija
− Pravi razlog nastanka insulinske rezistencije nije poznat ali se sa sigurnošću zna da dosta različitih faktora mogu da doprinesu razvoju insulinske rezistencije. Jedan od bitnih faktora je nasledni. Vrlo često u razgovoru sa pacijentom koja ima insulinsku rezistenciju dobijamo podatak da u porodici ima više srodnika koji imaju šećernu bolest tipa dva, metabolički sindrom ili hipertenziju. Među faktorima koji mogu da uslove razvoj insulinske rezistencije su i gojaznost, sindrom policisticnih ovarijuma, fizička neaktivnost, sedenterni način života, Kušingov sindrom, unos visokih doza steroidnih hormona u dužem vremenskom periodu, hronični stres i drugi – upozorava naša sagovornica.
Simtpomi koji ukazuju na postojanje problema
− Simptomi i znaci koji bi mogli ukazati na postojanje insulinske rezistencije su hronični umor i nedostatak energije, nadutost, stalna pospanost naročito posle obilnih obroka bogatih ugljenim hidratima, zaboravnost, depresija, nagli pad šecera, kao i kratkotrajno poboljšanje opšteg stanja posle uzimanja koncentrovanih ugljenih hidrata. Zatim tu je vrlo često prisutna i gojaznost, otežano gubljenje telesne tezine i otežano postizanje idealne telesne težine, pojava i akumulacija masnog tkiva u predelu stomaka. Ovde je veoma bitno naglasiti da insulinsku rezistenciju mogu imati i mršave osobe, i to ne samo gojazne (one sa indeksom telesne mase (ITM) preko 25 kg/m2) već i osobe sa prekomernom telesnom tezinom (ITM preko 25 kg/m2) ili gojazne (ITM preko 30 kg/m2).
Vrlo bitan simtom i znak postojanja insulinske rezistencije su i neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačene maljavosti kod žena, tamna prebojenost kože u predelu vrata, prepona i pazuha. Međutim, često godinama prvi simtomi insulinske rezistencije ostanu neprepoznati, naročito u ranim fazama, i kada se ne odredjuje vrednost šećera i insulina u krvi – kaže dr Bjekić Macut.
Kako se otkriva i kako se leči
− Testovi pomoću kojih se može utvrditi insulinska rezistencija su sledeći: OGTT (oralni test tolerancije na glukozu) koji se izvodi sa 75 grama glukoze u trajanju od 120 min uz određivanje glikemije i insulina na pola sata, i HbA1c. Rezultati ovih testova mogu varirati i često ih nije lako tumačiti i zbog toga se treba obrati endokrinologu. Kada pacijentu ili pacijentkinji endokrinolog postavi dijagnozu insulinske rezistencije, tada se započinje sa lečenjem ovog metaboličkog poremećaja. Prva mera u lečenju je korekcija ishrane, ograničavanje unosa koncentrovanih ugljenih hidrata, pre svega kod gojaznih osoba, a sa ciljem redukcije telesne težine. Pored toga ukazuje se na potrebu povećanja fizičke aktivnosti. U nastavku se pristupa medikamentnoj terapiji i to najčešće primenom metformina ili drugih insulinskih senzitajzera koji povećavaju osetljivost ćelija na preuzimanje insulina, savetuje dr Bjekić Macut.
Ishrana i inuslinska rezistencija
− Kada je reč o ishrani, izbor namirnica mora biti takav da se preferiraju namirnice sa niskim glikemijskim indeksom i malim brojem kalorija, hrana sa dijetnim vlaknima i proteinima. Nasuprot tome, tebalo bi izbegavati hranu koja je bogata koncentrovanim ugljenim hidratima odnosno prostim šećerima, gazirane sokove, brzu hranu, med, alkohol. Svakako se preporučuje savet o pravilnoj ishrani zatražiti od nutriciologa, lekara specijalista higijene ishrane.
Zasto je potrebno lečiti insulinsku rezistenciju?
− Pre svega jer ona može dovesti do razvoja predijabetesa, gestacionog dijabetesa, dijabetesa tipa 2 ili sindroma policističnih ovarijuma. Ukoliko kod pacijenta postoje navedeni simtomi, potrebno je javiti se pre svega izabranom lekaru kako bi se uradila potrebne analize i sa njima se javiti endokrinologu koji će po potrebi tražiti i dodatne hormonske analize, postaviti pravu dijagnozu i započeti lečenje. Jednom postavljena dijagnoza hiperinsulinemije i insulinske rezistencije ona ostaje kao stalna karakteristika pacijenta. Ukoliko se insulinska rezistencija i hiperinsujlinemija uspesno leče, neće dovesti do razvoja gestacijskog dijabetesa ili šećerne bolesti tipa 2, a kasnije i do razvoja kardiovaskularnih oboljenja – kaže dr Bjekić Macut i dodaje:
− Što se tiče oboljenja koje se zove sindrom policističnih ovarijuma, poznato je da u osnovi ovog sindroma pored povišenog nivoa muških polnih hormona kod žene, i insulinska rezistencija. Sindrom karakteriše pojava neurednih menstrualnih ciklusa, akni, pojačane maljavosti, opadanja kose, gojaznost. Međutim, i mršave žene sa ovim sindromom imaju insulinsku rezistenciju.
