Često jedemo ne zato što smo gladni, već zbog navike, stresa ili društvenog pritiska.
Važno je zapamtiti da ovaj pristup funkcioniše za kratkoročne ciljeve i mali gubitak težine. Za ozbiljne i dugoročne promene, bolje je konsultovati se sa nutricionistom i uključiti fizičku aktivnost.
Nedavno sam se suočila sa zadatkom - trebalo je da brzo smršam nekoliko kilograma. Nova haljina kupljena na sniženju ispostavila se da je malo uža nego što bih želela, a događaj je bio za nedelju dana. Nije bilo apsolutno nikakvog vremena za aktivan trening, tako da je sav fokus morao biti na ishrani.
Delim svoje iskustvo: Šta sam izbacila iz ishrane i kako mi je to pomoglo da smršam 2 kg za samo 7 dana bez napornog treninga.
Prvo što je nestalo bile su tečne kalorije.
Sve je počelo revizijom onoga što pijem tokom dana. Ispostavilo se da značajan deo dodatnih kalorija dolazi u tečnom obliku:
- Kafa sa mlekom i šećerom. Moje jutro je uvek počinjalo velikim lateom sa kašičicom šećera. To je oko 150-200 kalorija koje nisam ni primetila. Prešla sam na crnu kafu bez šećera ili zeleni čaj. Razlika je oko 1000 kalorija nedeljno!
- Sokovi i smutiji. Činilo bi se da šta može biti zdravije od voćnog soka? Ali čaša soka od pomorandže sadrži koliko i čaša kole, a pritom gotovo da ne daje osećaj sitosti. Sve ovo sam zamenila vodom sa limunom ili mentom.
- Alkohol. Čaša vina petkom i subotom uveče je moja mala tradicija. 250-300 kalorija po večeri, što vas uopšte ne zasiti. Potpuno sam eliminisao alkohol tokom trajanja eksperimenta.
Zanimljivost: Samo odustajanjem od visokokaloričnih pića, smanjio sam svoj dnevni unos za oko 300-400 kalorija. I to bez osećaja gladi!
Drugi korak - prerađeni ugljeni hidrati
Sledeća stavka je bila hrana koju sam automatski smatrao „redovnom hranom“ bez razmišljanja o njihovom uticaju na težinu:
- Beli hleb i peciva. Dve kriške tosta za doručak, sendvič za ručak, lepinja za večeru... Ispostavilo se da je ovo dodavalo oko 400 kalorija dnevno, koje su se veoma brzo apsorbovale i izazvale skokove šećera u krvi. Nisam se potpuno odrekao ugljenih hidrata, ali sam beli hleb zamenio raženim hlebom i smanjio količinu na 1-2 kriške dnevno.
- Slatkiši „na autopilotu“. Kolačići uz čaj, bombone od koleginice, mali desert posle ručka – sve sam to jela, čak i bez da sam baš uživala. Umesto toga, počela sam da jedem voće (jabuke, kruške) i malo crne čokolade kada bih baš želela nešto slatko.
- Poluproizvodi i brza hrana. Izbacila sam sve kupovne sosove (kečap, majonez), zamrznute poluproizvode i gotova jela. Često sadrže dodatni šećer, so i pojačivače ukusa, zbog čega jedemo više nego što nam je potrebno.
Treći korak: pravilo "STOP" posle 18:00 časova
Nisam prešla na potpuni post uveče, ali sam postavila nekoliko važnih pravila:
- Poslednji obrok je najkasnije do 18:00 časova. Ovo nije neki magični broj, samo sam primetila da sam većinu dodatnih kalorija konzumirala uveče, često iz dosade, a ne gladi.
- Za večeru samo proteini i povrće. Ako sam baš želela da jedem posle 18:00, dozvoljavala sam sebi samo proteinsku hranu (kuvano jaje, komad piletine) i povrće bez skroba. To mi je pomagalo da ne osećam glad, ali istovremeno da ne preopteretim telo noću.
- Pranje zuba odmah posle večere. Jednostavan psihološki trik - nakon što operete zube, ne želite ništa da žvaćete.
Šta nisam isključio/la iz ishrane
Važno je napomenuti da nisam bila na ekstremnoj dijeti, već sam jednostavno isključila hranu koja je pružala mnogo kalorija bez osećaja sitosti. Moja dijeta je ostala:
- Proteinska hrana (piletina, riba, jaja, svježi sir);
- Zdrave masti (avokado, maslinovo ulje, orasi u malim količinama);
- Povrće i zelenilo u bilo kojoj količini;
- Složeni ugljeni hidrati (heljda, kinoa, ovsena kaša) u prvoj polovini dana;
- Voće (1-2 komada dnevno, poželjno pre ručka).
Rezultati eksperimenta
Nedelju dana kasnije, vaga je pokazala minus 2,1 kg. Naravno, deo ove težine je voda, ali haljina je savršeno stajala! Pored toga, primetila sam i druge pozitivne promene:
- Jutarnji otok lica je nestao;
- Više energije (posebno ujutru);
- Poboljšan san;
- Koža je počela da izgleda sveže.
Šta sam naučio iz ovog eksperimenta
Glavna pouka koju sam izvukao je da često jedemo ne zato što smo gladni, već zbog navike, stresa ili društvenog pritiska. Praćenje onoga što zapravo ulazi u naša tela može samo po sebi imati iznenađujuće rezultate.
Ne planiram da se trajno pridržavam tako strogog režima, ali sam odlučila da neke promene (na primer, odustajanje od slatkih pića i bezumnih grickalica) zadržim zauvek. Na kraju krajeva
, brzi rezultati motivišu dugoročne promene, a to je već put ka održivom zdravom načinu života.
