Jelena Drobnjak se ceo život borila sa gojaznošću. A onda je pre godinu i po dana odlučila da promeni svoj život iz korena. Nakon 17 godina je promenila posao, a za godinu i po smršala čak 83 kilograma. Upozorava na opasnost emotivnog prejedanja i trudi se da bude inspiracija drugima.
Samo jaka volja koja proizilazi iz mentalne snage može da nas dovede do željenih rezulatata, za čije ostvarenje su nekad potrebne godine. Upravo to je na svom primeru dokazala Jelena Drobnjak (39) koja je u junu 2019. godine imala čak 156 kilograma, da bi 18 meseci kasnije svoju masu prepolovila! Shvatila je da hrana nije emocija, da probleme neće odagnati slatkiši, te da će život nastaviti da se dešava u svim svojim oblicima i intenzitetima. Sada putem Instagrama svesrdno pomaže drugim ženama da krenu njenim stopama.
Prestala sam da se plašim sebe
- Ceo život sam bila buca, ali meni to nije predstavljalo veliki problem, dok mom okruženju verovatno jeste. Moja težina je eskalirala pre par godina, nakon porođaja i nekih životnih okolnosti i nisam bila svesna da se emotivno prejedam –započinje svoju priču Jelena iz Beograda, mama 11 – godišnje Anje.
Putem konkretnih i vidljivih promena krenula je pre tri godine, dok je mentalna priprema i pronalaženje uzroka emotivnog prejedanja započela godinu dana ranije. Zašla je u prošlost i podsvest, suočila se sa sobom i vratila sebi dok je još imala kome. Jer nije bilo mnogo onih koji su bili tu da joj pruže ruku za spas.
NE PROPUSTITE
- Nakon par godina kako radim na sebi mogu da kažem da sam promenila sve. Promenila sam svoj način razmišljanja, počela sam odgovorno da se ponašam prema sebi, da razumem svoja osećanja, da rešavam traume iz detinjstva, da se suočavam sa svojim strahovima, prestala sam da se plašim sebe. Promenila sam profesiju i nakon 17 godina u finansijama počela sam da se bavim kognitivno bihejvioralnim koučingom u procesu mršavljenja i student sam Više medicinske škole u Beogradu – nastavlja uz napomenu da je gojaznost patnja!
Svoju telesnu težinu je dovela do idealnog broja prvenstveno rešavanjem uzroka emotivnog prejedanja, zatim pravilnom i izbalansiranom ishranom i konstantnim radom na sebi. Izlišno je naglašavati koliko je naporno bilo izdržati i nastaviti kada dođe do perioda stagnacije ili se u putu iz vidokruga izgubi smisao.
- Pre svega je neophodno da budemo iskreni prema sebi, da prihvatimo sebe I da prihvatimo problem kako bi mogli da se fokusiramo na rešenje. Naravno, nije to bilo tako dramatično kao što ženama izgleda na početku procesa mršavljenja. Kada se odreknete svih iracionalnih uverenja i kada prestanete sebe da osuđujete na neuspeh onda je sve moguće. Kriza je teška, ali mene je u celom procesu vodila rečenica: „Hrana nije emocija“.
Osuda okoline je uticala na mentalno zdravlje
Kilogrami i sampouzdanje su oduvek bili obrnuto proporcionalne veličine. Jasno je svima da veća telesna težina doprinosi manjem vrednovanju sebe, te da sa rastom jedne veličine, druga opada i obrnuto. Jelena se trudila da kranji ishod u svojoj jednačini nema više promenjivih u vidu podrške ljudi sa strane.
- U procesu mršavljenja vi jačate veru u sebe, prihvatate sebe, što je teži deo procesa. Na prirodan način vraćate samopouzdanje, vraćate se sebi. Višak kilograma je distrakcija na svakodnevnom nivou, sve je teže, ograničene smo, a tu je i osuda okoline kao faktor koji jako utiče na mentalno zdravlje, manjak podrške, nerazumevanje. Kako ja volim da kažem - hajde prvo da razumemo i da podržimo sebe, ako se neko priključi dobrodošao je, ako smo i same u tome, i to je ok jer po prvi put stavljamo svoje zdravlje na prvo mesto – navodi naša sagovornica.
Njena rutina je jednostavna – čaj, doručak, užina, ručak i unošenje neophodne količine tečnosti. Maksimalno je bila posvećena porodici, poslu i prijateljima i sinhronizacija više pozitivnih svojstava dovela je do rezulatata kojem se Jelena nadala. Jednom kada je na ličnom primeru uvidela delotvornost uvođenja pomenutih promena u život, rešila je da svoja iskustva nesebično deli sa drugim ženama.
Svaka zavisnost počinje bolom i patnjom, i trenutak suočavanja, kada se uplašimo svojih emocija, kada ne znamo zašto su se javile, kada ne možete ni da shvatimo zašto se ponašamo na određeni način, tada na snagu stupa šećer.
"Tada dolazi do tog anesteziranog stanja, jer zapravo kada se prejedete, ujedno se i smirite vođeni mišlju “lakše je stomak da boli nego duša”.Tako u suštini samo bežite od sebe, a to je zapravo nemoguće. To traje kratko, ta mirna faza nakon prejedanja, a onda po starom “dobrom receptu” na snagu stupaju krivica i griža savesti - opet nismo adekvatni, opet nismo prihvaćeni, opet nismo dovoljno dobri .
Jelena kaže da ne želi da i jedna žena ikada pati kao što je ona patila kada je imala 156 kilograma. Ona se ponovo rodila zahvaljujući sebi, a sada želi da preporodi i mnoge žene u čijim je cipelama bila većeg dela života. Nema sramote i osude, već samo razumevanje i saosećanje, piše Zena.rs
