Soja spada u mahunarke i široko je zastupljena u ljudskoj ishrani. Na tržištu je prisutan veliki broj proizvoda koji dolazi upravo od ove biljke, koja se smatra izvorom najkvalitetnijih proteina.
Proizvodi i prerađevine od soje su brojni, a oni koji su pretrpeli najmanju industrijsku modifikaciju su suva zrna soje, zelene mahune, sojino mleko i tofu.
Neki od ostalih proizvoda od soje su soja sos, tempeh, miso i nato, a od ove bilje se prave i proteinski prahovi.
Soja je nutritivno veoma vredna i smatra se da adekvatno može zameniti proizvode životinjskog porekla. Iz tog razloga je i jedna od ključnih namirnica u ishrani vegeterijanaca i vegana.
Proteini iz soje, za razliku od većini drugih proteina biljnog porekla, su takozvani potpuni proteini – proteini koji sadrže sve esencijalne aminokiseline, odnosno sve one koje organizam nije u mogućnosti sam da stvori u odgovarajućim količinama.
Pored proteina soja je bogata i vlaknima, ugljenim hidratima, manganom, bakrom, gvožđem, selenom i fosforom.
Soja se, zbog svog sastava i hranljive vrednosti, smatra biljkom koja ima izuzetno povoljan efekat na ljudsko zdravlje. Pa, tako studije pokazuju da povoljno utiče na smanjenje rizika od raka dojke, prostate, pluća, jetre, bešike i debelog creva. Takođe, povezuje se sa direktnim smanjenjem rizika od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, bolesti krvnih sudova i hipertenzije.
Konzumiranjem proizvoda od soje dolazi i do smanjenja lošeg holesterola u krvi, tvrde stučnjaci.
Takođe, unos soje povoljno utiče kod simptoma osteoporoze, ublažava simptome menopauze i mođe doprineti smanjenju prekomerne težine.
Pored svih dobrih svojstava, ipak treba povesti računa jer se soja smatra jednim od jačih alergena, pa je pri prvoj upotrebi proizvoda od soje potrebno biti oprezan.
Ono što je još jako važno naglasiti jeste da je zbog široke i masovne upotrebe, soja počela da se veštački uzgaja i veliki broj soje je genetski modifikovan, pa pri kupovini treba obratiti pažnju da soja koju kupujete ima oznaku organske proizvodnje.
