Posle straha od gubitka bliske osobe i straha od smrti i bolesti – strah od samoće zauzuma nezavidno treće mesto na listi ljudskih strahova, kažu istraživanja.
Osobe koje pate od ove vrste straha često se osećaju "paralisano" ili zarobljeno u osećaju da ne umeju da žive same, da se neće snaći same u ovom svetu i da bez partnera nemaju nikakvu individualnu vrednost.
Upravo zbog toga, osobe sa izraženim strahom od samoće često održavaju suštinski njima beznačajne kontakte i odnose i idu iz veze u vezu, iako ne gaje nikakva poseba osećanja prema partneru, samo da ne bi bile same, jer im je ta pomisao zastrašujuća.
Iz ovog razloga se često dešava i da ovakve osobe ostaju u vezama u kojima se više ne osećaju srećno i ispunjeno, a strah je osnovni motivator za ovakvo ponašanje, jer je alternativa „ostati sam“ - neprihvatljiva. Ostanak u vezi u kojoj više nema emocija ili je loša iz nekog drugog razloga može dovesti do melanholije, nagomilanog nezadovoljstva, pa i depresije, jer osoba duži vremensi period ima negativna osećanja vezana za svoju emotivnu vezu i u njoj je održava isključivo iracionalan strah.
Kod sobama sa strahom od samoće izražena je pesimistična slika budućnosti u kojoj one projektuju "da će zauvek ostati same" i da "nikoga nije briga za njih“. Što je fundamentalno pogrešno uverenje, tvrde psiholozi.
Strah od samoće nije lako prevazići, ali gajenje nezdravih odnosa, samo da ne bismo bili sami izuzetno je loše po naše mentalno zdravlje, pa se stoga osobama sa ovim problemom savetuje da moraju da puste da se stvari dešavaju spontano, da vreme učini svoje i da prestanu grčevito da se drže nekoga sa kim su samo da ne bi bile same.
Takođe, psiholozi savetuju da se iz veza koje su ispod naših kriterijuma, a opstaju samo zahvaljujući ovom strahu mora smognuti snage i izaći, jer će se jedino tako stvoriti realna i prava šansa za neku buduću - potencijalno zdravu vezu.
Ono što je dodatno jako bitno jeste da osoba pokuša da pronađe nešto što je ispunjava i čini srećnom i kada je sama, jer će na taj način, korak po korak, stvarati neophodno samopuzdanje i smanjivati postepeno osećaj zavisnosti od druge osobe.
Negativne misli i samosažaljenje u vidu "ja sam sam i nesrećan/a“ su, tvrde stručnjaci samo mehanizam kojim se borimo protiv promene u sebi i neophodno je odbaciti takve misaone navike, kako bi se otvorio prostor za zdraviji i realističniji način razmišljanja.
Proces oslobađanja straha od samoće nije lagan i brz, ali ono što je neophodno za bilo koju promenu, pa i ovu – jeste da načinite prvi korak i da pokušate da revidirate svoj način razmišljanja, jer samo i jedino u njemu leži problem.
Nekim ljudima pođe od ruke da to učine sami, ali stručna pomoć može biti itekako korisna u oslobađanju od ove vrste straha i može smanjiti mogućnost recidiviranja ove pojave.
