obratite pažnju

8 jasnih znakova mentalne iscrpljenosti: Evo da li ste na ivici nervnog sloma i kako sebi da pomognete!

Kad god osoba doživi mentalni slom ovo se manifestuje i fizički

Medicina 06.02.2021. - 20:17h Autor: Stil/24 Sata.Hr
Foto: Shutterstock

Mentalna iscrpljenost je simptom dugotrajnog stresa. S obzirom na to da dugo traje, celo naše telo trpi. Stoga, treba pokušati promeniti u našem životu ono što izaziva dugotrajan stres.

 

Koja je razlika između stresa i mentalne iscrpljenosti?


Sa stresom se svi susrećemo i to je prirodni odgovor tela na nove situacije. Adrenalin i hormon stresa - kortizol pomažu da brzo reagujemo na uočene pretnje. Nakon uklanjanja 'pretnje', telo će zaustaviti napad hormona i tada bi trebalo da se vratite u svoje normalno stanje.

 

Sa druge strane, mentalna iscrpljenost je simptom dugotrajnog stresa. Kada se neprestano bavite stvarima koje aktiviraju prirodni odgovor vašeg tela na stres, nivo kortizola i adrenalina ostaje visok. Na kraju to počinje da ometa normalne funkcije vašeg tiela (poput probave, spavanja, imunološkog sistema..)


Simptomi mentalne iscrpljenosti:

 

  • Osećaj stresa ili teskobe
  • Cinizam ili pesimizam
  • Apatija
  • Poteškoće u koncentraciji
  • Osećaj bespomoćnosti
  • Fizička iscrpljenost ili umor
  • Problemi sa spavanjem (previše ili premalo spavanja)
  • Nizak nivo motivacije
  • Osećaj rastresenosti
  • Poteškoće s pamćenjem
  • Glavobolja
  • Drastično gojenje ili mršavljenje
  • Promene u apetitu
  • Simptomi depresije
  • Suicidalne misli
  • Razdražljivost

 

Dr Vojislav Perišić tvrdi: Preveliki unos vitamina C može da dovede do ovih zdravstvenih problema!

umor, umorna žena
foto: Shutterstock

Šta uzrokuje mentalnu iscrpljenost?


Mentalnu iscrpljenost može da uzrokuje dugotrajan stres u bilo kom aspektu vašeg života. To može biti posao, privatni život ili kombinacija jednog i drugog. 

 

Mentalnu iscrpljenost mogu uzrokovati poslovi pod vrlikim pritiskom, duži rad, nezadovoljstvo na poslu, život s hroničnom bolešću, iznenadna smrt voljene osobe, nedostatak balansa između poslovnog i privatnog života, nedostatak socijalne podrške ili brojnih drugih faktora.

 

Kako da znamo da li smo emocionalno iscrpljeni?

 

  • Ređe se smejete nego inače, čak i u situacijama koje su obično smešne.

 

  • Čini vam se da vam je čulo ukusa osetljivije, pa hrana nema neki ukus, muzika me ne pokreće, masaža leđa ne pruža zadovoljstvo i posežete za crnom ili sivom odećom.

 

  • Ne možete da spavate i sve što vam treba jeste san.

 

  • Druženje je otežano. Kad ste s prijateljima ili porodicom, osećate da teško pratite šta vam drugi govore.

 

  • Lako vas zaprepaste glasovi, zvukovi ili pokreti. Osećate se nervozno.

 

  • Razdražljiviji ste nego ranije, posebno dok čekate red ili dok pričate telefonom.

 

  • Pojačana je teskoba, a zbog gužve u saobraćaju osećate se klaustrofobično.
Portret, Devojka, Žena, Lice, Pege, Depresija, Razmišljanje, Tuga
foto: Shutterstock
  • Lakše zaplačemo, posebno tokom filmova, tužnih vesti, sentimentalnih priča, pa čak i emisija sa srećnim završetkom.

 

Lečenje mentalne iscrpljenosti

 

  • Uklonite stres iz svog života

 

Ako ste preopterećeni poslovnim obavezama, razmislite da zatražite pomoć ili ako je moguće neke od svojih zadataka prepustite drugima. Ako mislite da ne možete više izdržati nered kod kuće ili jednostavno nemate snage za čišćenje doma, razmislite da potražite pomoć čistačice kako biste uklonili deo stresa.

 

  • Vodite dnevnik

 

Pisanje može imati terapeutski uticaj. Pisanje o stvarima zbog kojih ste zahvalni (posebno u trenutku kada ste preopterećeni) može pozitivno uticati na vaše mentalno zdravlje više nego što mislite. Istraživanje je pokazalo da ljudi koji se bave zahvalnošću (i vežbama izražavanja zahvalnosti) često imaju veći osećaj blagostanja, manje simptoma telesnih bolesti, smanjeni stres i veće zadovoljstvo.

 

  • Redovno vežbajte

 

Iako možda nemate vremena za vežbanje u teretani, postoji mnogo načina na koje možete uključiti vežbanje u svoje svakodnevne aktivnosti, kao što je češće korišćenje stepenica nego lifta, rano buđenje za šetnju/trčanje ili čak obavljanje neke fizičke aktivnosti.

 

  • Uključite tehnike opuštanja u svoju svakodnevicu

 

Studija iz Bangkoka iz 2013. godine, pokazala je da meditacija snižava nivo kortizola u krvi, što može smanjiti rizik od bolesti povezanih sa stresom. Ako se ne bavite meditacijom, mogu pomoći i drugi oblici opuštanja, uključujući jogu, vežbe dubokog disanja, masažu, aromaterapiju..

žena, mir, leto, plavuša, osmeh, meditacija, spokoj
foto: Profimedia

 

  • Prilagodite spavanje

 

Spavanje je neophodno za vašu emocionalnu dobrobit. Razvijte rutinu spavanja i toga se pridržavajte. Takođe, može biti posebno korisno ako se ova rutina događa otprilike u isto vreme svake večeri.

 

  • Potražite pomoć od lekara ili terapeuta

 

Mentalna iscrpljenost neverovatno je teška stvar s kojom se morate nositi, a potraga za lekarom jedan od najboljih izbora. Na primer, terapeut vam može pružiti alate potrebne za suočavanje sa svakodnevnim stresom. Lekar može razgovarati s vama o vašim simptomima i potencijalno propisati lekove (poput antidepresiva ili lekova protiv anksioznosti) ako smatra da bi to moglo biti korisno, piše Big Think.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...