Kalcijum je jedan od najzastupljenijih minerala u telu. Ima ga svuda: u kostima, zubima, pa čak i krvotoku. Ako kalcijum počne da se taloži u organima u kojim uopšte ne bi trebalo da se nalazi, lekari ovo stanje nazivaju kalcifikacija.
Kalcifikacija je najčešće povezana sa promenama vezanim za starosno doba (najčešće počinje da se javlja nakon 40. godine), ali ponekad su uzrok infekcije, traume, pa čak i rak. Opasnost od kalcifikacije zavisi od lokacije - loše je ako završi u arterijama, bubrezima ili srčanoj maramici.
Kalcijumske formacije mogu se javiti kod žena u mlečnim žlezdama, ali to ne bi trebalo da vas previše plaši, jer su najčešće benigne i potpuno bezopasne.
U kojim organima može doći do kalcifikacije?
99% kalcijuma koji ulazi u telo treba da ode u kosti i zube, a samo 1% u krvotok. Višak kalcijuma može se nataložiti u velikom broju organa i delova tela, a najčešće lokacije su sledeće:
Blaže (količinski manje) kalcifikacije retko utiču na zdravlje i normalno funkcionisanje tela. Međutim, one imaju tendenciju da se povećavaju vremenom, a velike formacije kalcijuma počinju da ometaju normalno funkcionisanje organa.
Ovo mogu biti najopasnije kalcifikacije:
Kalcifikacija bubrega
Taloženje kalcijuma u bubrezima naziva se nefrokalcinoza. Ljudi sa ovim stanjem takođe često pate od visokog nivoa kalcijuma i / ili fosfata u krvi i urinu, jer bubrezi nisu u stanju da pravilno izvrše svoju funkciju filtriranja.
Lekari klasifikuju nefrokalcinozu po tipovima: molekularna, mikroskopska i makroskopska, u zavisnosti od veličine taloga kalcijuma i njegove vidljivosti pod mikroskopom ili na rendgenu.
Simptomi nefrokalcinoze su obično blagi sve dok se ne formira veliki kamen u bubregu. Uzroci kalcifikacije bubrega mogu biti povezani sa viškom vitamina D, bolestima štitne žlezde, sarkoidozom i niskim nivoom kalijuma u krvi.
Ako se ne prepozna i ne leči, višak minerala može da ošteti bubrege, dovede do hroničnih bolesti bubrega, pa čak i do otkazivanja ovih organa.
Kalcifikacija zglobova i ligamenata
Radiolozi se često susreću sa naslagama kalcijuma u zglobovima i tetivama svojih pacijenata. Ali, zbog specifičnosti lokacije, nije uvek lako razlikovati kalcifikacije na snimku od okoštavanja vezivnog tkiva ili stranog tela. Kalcifikacija zglobova je sve češće stanje.
Simptomi kalcifikacije tetiva su prilično jasni: pacijenti se često žale na „štipanje“, osećaj da je nešto zaglavljeno u telu i ne dozvoljava da se ekstremitet savije ili ispravi do kraja. Ponekad je bolno, ponekad stvara ograničenu pokretljivost. Obično su pogođene tetive u ramenima, ali ponekad su pogođeni ligamenti u laktovima, kukovima i rukama.
Uzrok je najčešće takozvana pirofosfatna artropatija, kod koje dolazi do taloženja kristala kalcijum pirofosfata. Ova bolest, prema stručnjacima, pogađa polovinu ljudi starijih od osamdeset godina.
Ne postoji specifičan tretman: nemoguće je ukloniti postojeće kalcifikacije iz hrskavičnog tkiva. Zbog toga lekari prepisuju lekove samo ako pacijenta boli (obično kortikosteroidi, sredstva za ublažavanje bolova i antiinflamatorni lekovi).
Nauka o mršavljenju: Poslušajte 6 zlatnih saveta doktora Fanga i sigurno ćete smršati! Uspeva svima!
Kalcifikacije u mlečnim žlezdama
Najčešće se na mamografiji, koju bi žene trebalo redovno da rade nakon 45. godine, određuju naslage kalcijuma u mlečnim žlezdama.
Vrste kalcifikacije se razlikuju prema veličini. Makrokalcifikacije su velike naslage oštrih ivica. Uprkos svojoj veličini, retko su povezane sa rakom.
Mikrokalcifikacije su male, rasute tačke koje su jasno vidljive na mamografskim slikama. Ni oko njih obično ne treba brinuti. Ali, ako su kalcifikacije brojne, različite veličine i koncentrisane u oblastima brzog rasta ćelija, to može ukazivati na tumorski proces.
Simptomi su najčešće odsutni, same naslage kalcijuma retko uzrokuju bol ili pražnjenje iz bradavica.
Kalcijum koji dobijamo hranom nije povezan sa kalcifikacijom tkiva dojke. Razlog je najčešće u drugim procesima, ponekad u promenama vezanim za starosno doba. Uzroci kalcifikacije mogu biti trauma i infekcija, terapija zračenjem, ateroskleroza sudova žlezda, taloženje kalcijuma u mlečnim kanalima, ciste i benigne formacije u tkivima.
Lečenje zavisi od toga šta pokazuju dodatni testovi (biopsija, ultrazvuk, magnetna rezonanca). U slučaju da kalcifikaciju prati patološki proces, lekar može da preporuči operaciju, radioterapiju i hemioterapiju.
Prevencija kalcifikacije
Sasvim ju je lako sprečiti ako se blagovremeno podvrgnete medicinskim pregledima, redovno radite analize krvi i urina i vodite zdrav način života. Takođe je izuzetno važno izbegavati nekontrolisani unos suplemenata kalcijuma i multivitamina, posebno ako ih nije propisao lekar.
