Obratite pažnju

Nivo kreatinina u krvi i urinu: Prvi pokazatelj opasnih bolesti!

Njegov nivo u krvi zapravo predstavlja ravnotežu između proizvodnje i brzine izlučivanja putem urina
Medicina 09.02.2017. - 15:47h Autor: Stil
Foto: Thinkstock

Kreatinin je organsko jedinjenje koje u telu nastaje kao sporedni proizvod metabolizma proteina.

 

Nastaje razgradnjom kreatin-fosfata u mišićima, dok mali deo potiče iz hrane, a iz tela ga izlučuju bubrezi kroz mokraću, gde se kreatinin i nalazi u najvećoj koncentraciji.

 

Ukoliko na laboratorijskim nalazima primetite stavku pod nazivom endogeni filtracioni marker, znajte da je u pitanju dijagnostika za procenu celokupne funkcije bubrega.

 

Kreatinin je jedan od veoma važnih faktora za proizvodnju energije u mišićima. Oko dva procenta kreatina pretvara se u kreatinin i takav putuje kroz krvotok do bubrega, koji filtriraju njegov veći deo i transportuju u urin.

 

Lako se meri kroz laboratorijske testove, jer je stalno prisutan u krvi i mokraću, a njegov nivo u krvi zapravo predstavlja ravnotežu između proizvodnje i brzine izlučivanja putem urina.

 

Nivo kreatinina u krvi

 

Ukoliko se smanji filtracija u bubrezima, odnosno izlučivanje kreatinina kroz urin, a proizvodnja ostane ista, koncentracija u krvi se povećava.

 

Upala bešike kod žena mora da se leči: Uzroci i simptomi podmukle infekcije!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

U mnogim slučajevima radi se klirens kreatinina - parametar koji pokazuje efikasnost bubrega u izlučivanju malih molekula iz krvi. Dobija se računski iz nivoa kreatinina u krvi i nivoa u 24 časovnom urinu (biuret).

 

Kreatinin u pojedinačnom uzorku urina

 

Kreatinin služi kao korekcioni faktor. Tada se određuje sa drugim analitom, na primer proteinima, radi procene izlučivanja tog analita putem urina.

 

Kada je glomerularna filtracija bubrega (GFB) snižena za više od 50%, kreatinin će biti uvećan na testu urina. Na osnovu ovih činjenica, izračunavanje klirensa kreatinina postalo je dobar pokazatelj stanja glomerularne filtracije bubrega (GFB), čija je vrednost veoma dobar pokazatelj stanja funkcije bubrega. Međutim kreatinin nije pogodan da prikaže brze promene u GFB.

 

Količina nastalog kreatinina u jednom danu jednaka je mišićnoj masi tela i različita je od čoveka do čoveka, i prvenstveno zavisi od sledećih faktora:

 

Sve posledice manjka vitamina B12: Vrtoglavice, zaboravljanje, Alchajmerova bolest!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

- Razlike u mišićnoj masi (na šta utiče pol, starost, rasa)
- Razlike u ishrani (npr kod vegeterijanaca vrednosti kreatinina su niže)
- Kod malnutricije,
- Nakon amputacije ekstremiteta, kod hospitalizovanih pacijenata, ciroze jetre, inflamacije i dr hroničnih bolesti, vrednosti kreatinina su niže.
- Lekovi inhibiraju tubularnu sekreciju (npr. cimetidin i trimetoprim) ili inhibiraju u GIT degradaciju (antibiotici širokog spektra)
- Pri niskoj GFB, može se javiti povećana intestinalna (preko sluzokože creva) eliminacija kreatinina.

 

Referentne vrednosti

 

Normalne vrednosti kreatinina su od 41-88 μmol/l, kada se određuje kroz 24-časovni urin. U običnom urinu, normalne vrednosti kreatinina kod odraslih muškaraca su 0,6 - 1,2 mg/dl, a kod odraslih žena 0,5 - 1,1 mg/dl. Osoba sa samo jednim bubregom može da ima normalan nivo kreatinina u krvi u rasponu od 1,8 - 1,9 mg/dl.

 

Nivoi kreatinina u krvi koji dostižu 2,0 mg/dl (150 μmol/l) ili više kod beba i 10,0 ili više kod odraslih mogu da ukažu na tešku bolest bubrega, potrebu za dijalizom i njegovo uklanjanje iz krvi.

 

Zbog nedostatka cinka zdravlje je opasno ugroženo: Ovo su simptomi!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Mišićavi mladi ljudi ili sredovečne odrasle osobe mogu imati više vrednosti kreatinina u krvi od normale za opštu populaciju. Stara lica, s druge strane, mogu da imaju manje kreatinina u krvi od normale.

 

Bebe imaju normalan nivo kreatinina od oko 0,2 ili više, u zavisnosti od njihovog razvoja mišića. Kod ljudi sa teškom neuhranjenošću, gubitkom težine, i dugotrajnim bolestima, mišićna masa ima tendenciju da se smanjuje tokom vremena i, samim tim, njihov nivo kreatinina može biti manji nego što se bi se očekivalo za njihov uzrast.

 

Nizak nivo kreatinina

 

Retko se viđaju i skoro uvek su u sprezi sa malom mišićnom masom. Blago snižene vrednosti kreatinina mogu se javiti tokom trudnoće.

 

Povišene vrednosti kreatinina

 

Povišene vrednosti kreatinina su znak smanjene glomerularne filtracije u bubrezima zbog akutnih ili hroničnih bolesti. Ono što je važno jeste to da u ranom stadijumu bolesti, nivo kreatinina u serumu neće biti visok. Kao mogući uzroci povišene vrednosti kreatinina najčeće se navode:

 

Doktor kategorično tvrdi i nudi lek: Kad imate dovoljno ovog vitamina, ne možete da dobijete rak!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

- Infekcije bubrega
- Oštećenje bubrega nastalo dejstvom lekova i toksina
- Bolesti prostate, kamen u bubregu i drugi uzroci koji vrše opstrukciju mokraćnog sistema
- Autoimune bolesti
- Smanjen protok krvi kroz bubrege zbog šoka, dehidratacije, bolesti srca, komplikacija dijabetesa
- Povećano oslobađanje iz mišića zbog povrede ili degenerativnih procesa
- Kada je povećan unos kreatina kao dodataka u ishrani, nivo kreatinina može biti viši u odnosu na nivo koji bi bio da nije uziman kao suplement.

 

Klirens kreatinina

 

Klirens kreatinina pokazuje koliko bubrezi efikasno filtriraju male molekule iz krvi. Ovaj parametar dobija se na dva načina:

 

1. Izračunavanjem iz nivoa u krvi i nivoa u 24 časovnom urinu. Unošenjem tih vrednosti u jednačinu dobija se klirens kreatinina. U račun ulaze i podaci o telesnoj visini i težini pacijenta

 

2. Direktnim merenjem iz prikupljenog dvadesetčetvoročasovnog uzorka mokraće.

 

Snižene vrednosti klirensa kreatinina
Mogu se javiti kod bolesnika sa smanjenim protokom krvi kroz bubrege, kod bolesti srca, prilikom primene nekih lekova, šoka. Mogu se javiti i kod drugih bolesti bubrega koje narušavaju njihovu funkciju.

 

Povišene vrednosti klirensa kreatinina
Retko se javljaju, tokom trudnoće i prilikom unosa hranom velikih količina mesa.

 

Sirovi lešnik bolji od leka: Najbolji izvor vitamina B, E, folne kiseline i zdravih masnoća!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs