Našu ishranu kontrolišu osećanja, a ne glad. To smo dokazali bezbroj puta: kada smo posegnuli za kolačima ili čipsom nakon raskida, kada smo se "davili" u tanjiru testenine sa sosom nakon dugog dana u kancelariji, kada svaki rođendan obavezno proslavimo kremastom tortom.
Koja su manje poznata pravila zdrave ishrane saznajte OVDE.
Postoji razlog zašto se osećamo bolje kada jedemo ove namirnice, a odgovor leži u neurotransmiteru serotoninu koji donosi osećanje "blaženstva". Stručnjaci upozoravaju: za epidemiju gojaznosti više je odgovorno emocionalno prejedanje kada smo srećni, nego kada smo tužni, depresivni, nervozni ili kada nam treba uteha! Naime, holandski istraživači tvrde da najviše jedemo kada smo srećni.
Koje su tihe ubice vitke linije saznajte OVDE.
Istraživači Univerziteta Sveučilišta u Mastrihtu su analizirali navike u ishrani i mentalno zdravlje gotovo 90 osoba, a zatim su im pokazali deo filma ili TV emisije kako bi u njima izazvali pozitivno, neutralno ili negativno raspoloženje. Odmah nakon gledanja klipova, ispitanicima su dali velike staklene činije pune čipsom ili čokoladom, pa su pažljivo izmerili njihov kalorijski unos nakon svake scene.
Suprotno svačijim očekivanjima, osobe koje su procenili kao emocionalne jedače pojele su više ponuđene hrane nakon gledanja pozitivnog snimka.
Zašto se gojite, a stalno ste na dijeti saznajte OVDE.
"Većina emocionalnog jedenja povezana je sa negativnim raspoloženjem, međutim, naši ispitanici nisu prekomerno jeli kao odgovor na negativne emocije, nego na pozitivne. Ovo otkriće bi moglo da bude od važnosti za lečenje gojaznosti, jer ističe važnost pozitivnih osećanja na prejedanje, koji se uglavnom zanemaruju", objasnili su stručnjaci.
