Leto je pravo vreme da iskoristimo bogatu ponudu sezonskog voća. Osim što osvežava organizam i pomaže da lakše podnesemo visoke temperature, voće je bogato vitaminima, mineralima, antioksidansima i vlaknima koja doprinose dobrom zdravlju.
Međutim, iako se smatra jednom od najzdravijih namirnica, stručnjaci upozoravaju da ni sa voćem ne treba preterivati. Prirodni šećeri koje ono sadrži mogu, ukoliko se unose u velikim količinama, imati negativan uticaj na zdravlje.
Specijalista ishrane dr Veroslava Stanković objasnila je koje voće bi trebalo češće da se nađe na našem jelovniku, koliko je preporučljivo pojesti tokom dana i koje vrste sadrže najviše šećera.
Koliko voća je dovoljno tokom dana?
Prema preporukama nutricionista, oko 200 grama voća dnevno sasvim je dovoljno da organizmu obezbedi potrebne vitamine, minerale i dijetna vlakna.
Kada je reč o sveže ceđenim sokovima, preporučena količina je između 120 i 150 mililitara dnevno.
Istovremeno, povrće bi trebalo da bude zastupljeno u znatno većoj meri.
"Oko 200 grama voća dnevno je sasvim dovoljno, tom količinom se unosi dovoljna količina svih mineralnih materija koje su nam potrebne i dijetnih vlakana. Ako govorimo o sokovima, sveže ceđenim, to je količina od 120 do 150 mililitara dnevno, ne više. Povrće minimum 400 grama odnosno četiri porcije. Povrće nema šećera, ima mineralnih materija, dijetnih vlakana koja su nam neophodna za zdravlje čitavog organizma", rekla je u Jutarnjem programu RTS-a specijalista ishrane dr Veroslava Stanković.
Šta se dešava ako jedemo previše voća?
Iako je voće zdravo, preteran unos može imati neželjene posledice, posebno kada se takva ishrana praktikuje duže vreme.
"Ukoliko je duži vremenski interval tokom kojeg unosite veću količinu može doći do promene glikoregulacije, odnosno do porasta glikemije, a samim tim može tokom vremena da dovede do pojave gojaznosti, hiperinsulinemije i dijabetesa tipa 2".
Koje voće sadrži najviše šećera?
Nisu sve vrste voća podjednako slatke. Neke sadrže znatno više prirodnih šećera, pa ih treba jesti umerenije.
"Šljiva i grožđe sadrže najviše šećera, ne uzima se džabe grožđani šećer. Što se tiče lubenice i dinje, neverovatno je da lubenica ima veći glikemijski indeks od dinje, a dinja je naizgled slađa, ali opet ima manju količinu vode od lubenice, tako da je možda preporuka dinja koja ima i veću nutritivnu vrednost u odnosu na lubenicu".
Ovo voće je pravi izbor za zdravlje
Pored umerenog unosa, važno je birati voće bogato vitaminima i antioksidansima.
Dr Stanković posebno izdvaja kajsije, breskve i bobičasto voće zbog njihovog izuzetno povoljnog uticaja na organizam.
"Šljive i kruške spadaju u voće koje je teže za varenje zato što imaju veću količinu dijetnih vlakana. Inače je to izuzetno zdravo voće. Što se tiče kajsije, breskve, oboje su obojeno voće koje ima veliku količinu beta karotena i ostalih fitonutrijenata koji imaju antioksidativnu ulogu. Ne bih zaobišla kupinu, jagoda je već prošla, malina, sve to bobičasto voće koje je prebogato fitonutrijentima, pomaže u borbi protiv karcionoma, slobodnih radikala, za podizanje imuniteta".
Bobičasto voće, poput malina i kupina, smatra se jednim od najzdravijih izbora upravo zbog velike količine antioksidanasa koji štite ćelije organizma i doprinose jačanju imuniteta.
Ne zaboravite na vodu
Tokom letnjih meseci organizam gubi više tečnosti i elektrolita zbog pojačanog znojenja, pa je pravilna hidratacija podjednako važna kao i ishrana.
Dr Stanković preporučuje unos između dva i po i tri litra vode dnevno, a tokom velikih vrućina i intenzivne fizičke aktivnosti i više.
"Ne treba stalno piti vodu sa česme, nego ponekad i onu mineralnu jer u toku letnjih meseci gubimo veću količinu elektrolita, natrijuma i kalijuma, i to možemo da unesemo putem te vode ukoliko ne unosimo neke supice, čorbice. Što se tiče voća, lubenica je voće koje sadrži najviše vode, kod povrća je to krastavac i paradajz, ali krastavac može da nam nadoknadi vodu i smanji žeđ u kratkom vremenskom intervalu".
Da li nas hladna hrana zaista rashlađuje?
Mnogi posežu za ledenim napicima i veoma hladnom hranom kako bi se rashladili, ali stručnjaci upozoravaju da to nije najbolje rešenje.
"Preterano hladne namirnice ne hlade organizam. Tu imamo fiziološki efekat, kad unesemo hladnu hranu naš organizam se trudi da poveća našu telesnu temperaturu, pa onda dolazi do zagrevanja. Međutim, ne možemo te namirnice ni da držimo na sobnoj temperaturi jer je prilično visoka, dovodi do razvoja bakterija. Znači, prohlađene namirnice su idealne za ove vremenske intervale, naročito mogu da rashlade mlečni proizvodi, jogurt, kefir, kiselo mleko, pa čak ponekad i slatko mleko", poručila je dr Veroslava Stanković.
